Резултати анкетирања становништва у земљама Европске уније, које је спроведено по наруџби European Council on Foreign Relations (ECFR) , запањили си и Берлин, и Брисел – стварни и номиновани главни град Европске уније. Поверење у Европску унију међу становницима држава које је чине опало је на невероватно низак ниво. Највише евроскептика је у јужним земљама Јужне Европе, које су највише пострадале због светске финансијско-економске кризе.
Тако је у Шпанији, на пример, сада само 20% грађана који осећају поверење према Европској унији, док је 2009.године тај проценат износио 56%. У Италији се у том истом периоду поверење у Европску унију смањило са 52% на 31%.
Међутим, вирус неповерења је захватио и релативно добростојеће земље. У Немачкој, на пример, поверење у Европску унију се од 2009.године смањило за 14% и сада износи 30%, у Француској – за осам процената – на 34%. И у Енглеској расте број евроскептика, јача притисак оних, који инсистирају на одржавању референдума у њиховој земљи о напуштању ЕУ.
„Због садашње кризе као жртве се осећају скоро сви Европљани – и они који финансијски помажу, као Немци, и они који ту помоћ примају – као,рецимо, Шпанци“ – каже шпански политиколог Хосе Игнасио Торебланка. По његовим речима велика опасност лежи у томе, што ће после свега евро бити спашен, али ће Европска унија при том да изгуби поверење својих грађана. Да продужимо његову мисао: Европска унија ће се наћи у положају „града, осуђеног на пропаст“, а спашена европска валута (ако уопште успеју да је спасу) неће никоме бити потребна. Код становника земаља Европске уније, сматра Хосе Игнасио Торебланка, „појавио се осећај да су они изгубили контролу над ситуацијом. Терају их да се сложе са стварима које им се подносе као да нема алтернативе“. Рецимо, Немци ће морати да одобравају све новије и новије пакете за помоћ другим земљама, а Јужна Европа да пристаје на захтеве који долазе из Берлина, а који се односе на све новије и новије програме чврсте руке у економији.
***
На тој бази све је више Европљана „јужњака“ који су склони да за све што се десило окривљавају Берлин и лично Ангелу Меркел. Политика чврсте руке Меркелове у економији у очима многих Грка, Шпанаца и других – то је покушај СРН да читавој Европи натури своје вођство. Овако или онако, од почетка маја, када је Европска централна банка, спустила каматну стопу на смешних 0,5%, главни индекс немачке берзе DAX упорно се повећава. Не само да расте, већ је прескочио и историјски максимум који је постигнут у 2007.години, предкризној, са 8151,57 поена, а затим је пробио и границу од 8300 поена. „Побољшање расположења на финансијском тржишту је обезбедио допинг Европске централне банке“ – тако оно што се дешава објашњава у аналитичком прегледу немачка банка «Metzler», која се специјализује за пружање услуга добростојећим клијентима.
Средства која су добијена са тако ниском каматом претварају се у немачке акције, у чију корист говоре повољни макроекономски показатељи Немачке – једине велике земље у еврозони, у којој постоји иако мали, али стални раст БДП-а. Па неће ваљда новац да се улаже у тако „јаке“ земље, какве су Грчка или Шпанија?!
Осим тога, хартије од вредности немачких фирми су од других тражене и зато што предузећа СРН нису залепљена за европско тржиште, које се нашло у рецесији, већ СРН своје производе продаје и услуге пружа читавом свету. Конкретно – Кини, са њеним унутрашњим тржиштем које се нагло шири и њеним – највећим у свету резервама девиза и злата.
Тако је, док је трајала криза, Немачка стварно била у положају правог добитника, те је тако стекла и могућност да читавој Европи диктира своју финансијско-економску политику.
***
Међутим, у већини земаља ни помоћ, ни економија не доводе до позитивних резултата. Ниво индустријске производње у земљама еврозоне је у марту постигао тромесечни минимум. Индекс пословне активности у индустрији је са фебруарских 47,9 пао на 46,8 поена.
У Шпанији је темпо пада производње највећи од октобра прошле године, што је владу натерало да погорша прогнозу у вези са смањењем БДП-а. Погоршање економије на годишњем нивоу износи 2%. Рекло би се да то и није нешто претерано. Али без обзира на то има мало разлога чак и за умерени оптимизам: четврта економија еврозоне је већ седам тромесечја заредом у слободном паду. У Француској индустријска производња опада без прекида већ 13-и месец. Чак и Немачка, и Ирска, у којима је у фебруару динамика била позитивна, поново имају индекс испод 50 поена.
Главни економиста ММФ-а, Оливје Бланшар, положај у Европи карактерише као „треба се прибојавати“. По његовим речима „еврорецепт“ за превазилажење кризе, који је представљао комбинацију смањења буџета, смањења извоза и слабог веровања, довео је до тога да Европа врло битно заостаје за дугим индустријским центрима. Он сматра, да је свет међусобно повезан, што „за све представља лошу новост“ и да је и „светска економија у одређеном смислу слаба онолико, колико је слаба и њена најслабија карика“ – Европа.
***
Директну и најнепријатнију последицу рецесије представља незадржив пораст незапослености. Према априлским подацима Евростата, регистрована незапосленост у земљама еврозоне је стигла до рекордних 12% економски активног становништва и обухвата 19 милиона људи. По свим земљама ЕУ, у њих 27, незапосленост се креће између 10,9 и 26,3 милиона људи, што је за 4,1% изнад нивоа пре наступања кризе.
Незапосленост у земљама еврозоне расте чак и брже, него у осталим државама ЕУ, што такође доводи до неких недоумица. Очигледно да није претерано грешио бивши председник Чешке Вацлав Клаус када је забранио да његова земља уђе у еврозону. У сваком случају, у Чешкој без евра незапосленост износи 7,2%, а у суседној Словачкој која је у еврозони је два пута већа – 14,6%.
Појединачно по земљама (редом, по опадању) подаци о незапослености су следећи: Грчка – 26,4%, Шпанија – 26,3%, Португал – 17,5%, Словачка – 14,6%, Латвија – 14,3%, Ирска – 14,2% Кипар – 14%, Литванија – 13,1%, Бугарска – 12,5%, Италија – 11,6%, Мађарска – 11,2%, Француска – 10,8%, Пољска – 10,6%, Естонија – 9,9%, Словенија – 9,7%, Шведска – 8,2%, Финска – 8,1%, Белгија – 8,1%, Велика Британија – 7,7%, Данска – 7,4%, Чешка – 7,2%, Румунија – 6,7%, Малта – 6,6%, Холандија – 6,2%, Луксембург – 5,5%, Немачка 5,4%, Аустрија – 4,8%. Европска комисија ситуацију са незапосленошћу оцењује као „трагедију Европе“…
У ствари, незапосленост у Европи је много већа, јер се код званичног рачунања не узимају у обзир људи који су прекинули тражење посла или који нису регистровани на берзама рада. Не рачунају се ни они који раде скраћено, или чија је зарада врло ниска.
Праву област сиромаштва у сфери запослености чине јужна периферија Европе са Пиринејима (Шпанија и Португал) и Грчка са Кипром и Бугарском. У тим земљама је посебно тешка, ако не и катастрофална, ситуација са незапосленошћу младих. У Грчкој незапосленост младих износи 58,4% у односу на младе који су способни за рад, у Шпанији – 55,7%, у Португалу – 38,2%, а у Италији – 37,8%.
Таква динамика запослености је у складу са неутешним дугорочним прогнозама Европске комисије, према којим ће незапосленост расти током читаве 2013.године, да би се стабилизовала на стабилно високом нивоу у првој половини 2014.године.
У садашњој ситуацији, према мишљењу Међународне организације рада (МОР) губе три групе становништва: млади, људи који дуже времена немају посао и радници са ниском квалификацијом. На пример, међу младима је незапослен сваки четврти. У Грчкој и Шпанији је тај показатељ још и виши. Једина земља Европске уније у којој се незапосленост међу младима није повећала је – Немачка.
***
Једном је о младима речено да они представљају „барометар револуције“. Због недовољне социјалне зрелости млади могу да постану зачетник друштвених промена различитог усмерења. Добро је позната улога младих у земљама „арапског пролећа“. Зар се сме искључити могућност да ће једног дана доћи и до „европског пролећа“?
Експерти Међународне организације рада сматрају да је вероватноћа за настајање социјалних немира у земљама ЕУ у односу на период пре кризе порасла за 12%. Што горе респонденти процењују економску и политичку ситуацију, то је већа, према експертима, могућност за социјалне немире. Претња од таквих немира расте на Кипру, у Грчкој, Италији, Португалу, Шпанији, Словенији и Чешкој, али се смањује у Немачкој, Финској, Белгији и Шведској.
„Уколико ниво незапослености у неким земљама ЕУ и даље настави да буде онолики, колики је сада, уколико сиромашних буде све више, а социјална заштита се буде погоршавала, претња од социјалних немира ће расти“ , – сигуран је Мигел Анхел Мало, професор економије и експерт Међународне организације рада. Више никакву сумњу не изазива постојање директне везе између неолибералних програма економије и пораста расположења за протест у друштву.
Владимир НЕСТЕРОВ | 21.05.2013
Фонд Стратешке Културе
Криза поверења у Европску унију http://t.co/BliMEc31zO