Србија

Лажни свеци на фрескама

Бивши министар одбране Братислав Гашић и његов брат Бобан у друштву Светог Јована Крститеља… Није шала, ни сан, већ јава, а у друштво светаца Гашић се винуо на фресци у цркви Светог Јована у родном Крушевцу, чији је ктитор.

Јавност је овакав потез високог функционера напредњака, коме су страначке колеге доделиле и титулу “витеза од чарапаније првог реда”, дочекала на нож, тим пре што га је иста та јавност у марту прошле године прозивала због пада хеликоптера у којем је код Београда погинуло седам људи, међу којима и једна беба. Осим тога, Гашић је смењен с места министра након што је јавно увредио новинарку рекавши да “воли новинарке које лако клекну”.

Овакав корак некада првог човека одбране земље филозоф Никола Танасић види као мегаломанство и примитивизам!

– У најкраћем, лоше је да се неко претвори у ругло за подсмех, јер ниједан ктитор не сме да дозволи да постане предмет спрдње. На тој фресци су гротескно побркани стилови осликавања и у канонски фрескопис се увукао некакав псеудореализам, а резултат је трагикомичан. Ова надувана слика не само да одаје некога ко себи даје превише значаја због материјалног богатства, већ је истовремено дубински антихришћанска. Такве фреске представљају искривљену слику у огледалу и симптом моралне безнадежности и беде која баца лоше светло на СПЦ и самог политичара – оценио је Танасић за “Вести”.

Палма изузетак

Један од ктитора који је јавно одбио да му лик буде на фресци је лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма. Он је на освештењу цркве Светог Јована Крститеља у родном Кончареву рекао да је привредник и политичар и да му није место међу свецима. Неки од бизнисмена не мисле тако, па Радослава Миленковића у Мајуру на фресци за руку држи Свети Роман и води ка Христу, а у цркви у селу Котража чачански бизнисмен Миленко Костић је са женом и четворо деце приказан у друштву Светог Николе, у чамцу којим плове спасени.

Фали само ореол

Аналитичар Драган Поповић је оценио да је овом фреском Гашић хтео да покаже грађанима родног Крушевца да је важан и велики.

– Гашић је, ни мање ни више, него са Светим Јованом. Та врста промоције на православним светињама је најпростије паланачко политичко понашање – коментарише Поповић.

Не оспоравајући ово и друга ктиторства, Поповић је тражио да Гашић објасни грађанима којим то новцем гради цркве и купује медије широм Србије.

– Очито је врло богат човек који има и превише, па се мора испитати и његово и порекло имовине других савремених неимара – указује овај борац за људска права, додајући да би јавно мњење морало да инсистира на одговору којим парама је грађена црква.

Бивши први човек одбране земље није једини овековечени политичар напредњачког јата који је освануо на зиду православне светиње. Пре њега се на фрескама нашао функционер СНС-а Миодраг Николић у цркви у Ракитову код Јагодине, чију је изградњу финансирао. Николић, осликан како Светом Луки дарује храм, правдао се да је фреска урађена на предлог тадашњег владике шумадијског Саве, који је цркву и освештао.

Овековечили незнање

Никола Танасић објашњава да ктиторство у Србији има дугу традицију, али му, како каже, данас прибегавају и неки политичари и бизнисмени који изгледа не знају шта оно заиста представља.
– Највероватније због недовољног знања и образовања, руководе се Немањићима који су подизали српске баштине и даривали земљу и одрицали се огромног богатства у корист цркве, истовремено стварајући ремек-дела светске културне баштине. Данас неки прецењују свој допринос земљи и цркви, а полазећи од високог мишљења о себи ктиторству приступају као пијачном ценкању, мислећи да купују углед и историјски значај одвајајући мало у односу на стечени велики капитал – тумачи Танасић.

Драгомир Ацовић, хералдичар и члан Крунског савета, указује да ктитор, према црквеним начелима, има право да буде део осликаних зидова, али ктитор не сме да носи ореол свеца.

– У причи око Гашића занимљиво је да су он и брат на фресци осликани са огртачима на леђима. То је врло досетљиво решење, јер је питање како би они изгледали у друштву са Светим Јованом Крститељем у оделима или сакоу и фармеркама – примећује Ацовић у изјави за “Вести”.

Међу финансијерима црквених здања је и председник Србије Томислав Николић. Он довршава малу божју кућу у родној Бајчетини код Крагујевца, која ће, како се прича, бити ексклузивна са иконостасом од оникса!

Док је опозиција била упорна у питању како неко са платом од 1.050 евра може бити ктитор тако скупог пројекта, какав је изградња цркве, професор новосадског Универзитета Душко Радосављевић поставља питање зашто шеф државе није новац дао за болницу, вртић, зграду са становима за подстанаре или старачки дом.

У Покрету Двери подсећају да је и Николићева супруга Драгица посегла за средњовековном традицијом краљева из династије Немањића, јер је њено име исковано на полијелеју у манастиру Вољавча. Двери истичу и да Гашић и његов брат Бобан на фресци изазивају узнемирење и протест грађана и свих православних верника у Србији.

И Мило на икони?

У некадашњој братској Црној Гори се, како су објавили тамошњи медији, на фресци у храму Христовог васкрсења у Подгорици налази Мило Ђукановић. СПЦ, међутим, не потврђује, али и не демантује ову информацију, а протојереј-ставрофор Велибор Џомић позвао је све који то желе да дођу и сами се увере да ли се на ктиторској фресци, на којој митрополит Амфилохије предаје храм Исусу Христу, налази и лик црногорског премијера. Они који су фреску видели кажу да лик са фреске неодољиво подсећа на Ђукановића.

Веља шампион

– Да су у питању прави хришћани и добротвори, не би дозволили да им се лик нађе на фресци са Светим Јованом Крститељем – кажу у Покрету Двери и наглашавају да ће се, уколико СПЦ настави да охрабрује овакве потезе властодржаца и чланова њихових породица, изгубити смисао, значај и вредност ктиторства и средњовековних ознака насталих у другачијим друштвенополитичким односима и општеобавезујућим моралним оквирима, којима данас нема ни трага.

Двери додају да нису против да неко помаже цркву, али и да на фрескама не би требало да буду политичари и да би требало утврдити чијим новцем помажу изградњу, а патријарха и Свети Синод моле да се са оваквом праксом престане.

Шампион међу финансијерима изградње цркава је бивши министар за ванредне ситуације Велимир Илић, који је, како сам каже, у сваком већем селу код Чачка саградио цркву, чак осам. Уз то, многе цркве је обновио, а признаје да хоби нема, али и да целог живота гради. Као најнеобичнији може словити и корак бившег напредњака Борислава Пелевића који је узео кредит од 30.000 евра и у селу Секулић подно Таре не само зидао цркву, већ и поред ње себи обезбедио гробно место и подигао велики споменик са угравираном готово целом биографијом.

Д. Декић – Вести

фото: Н. Ђуровић

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!