Став

Милан Р. Ковачевић: Вучић, Устав, Косово и Метохија и ми

Медији су пренели да је председник Србије у телефонском разговору са председником Израела Херцогом „нагласио да је признање такозваног Косова од Израела било разочарање за Србију и њене грађане“.

Али, не само да је то „било разочарање“, него оно траје. Али, пажљивим читањем, види се да није укључено и лично разочарање председника Александра Вучића. Он и не може бити разочаран са оним што ради. Обратно све се то претвара у његов колосалан успех.

Многи од нас су били и изненађени, кад је у септембру 2020. године Александар Вучић, са председником САД Доналдом Трампом, потписао Вашингтонски Споразум о нормализацији економских односа Београда и Приштине, чији садржај потпуно одудара од његовог наслова.

Тај споразум је још у неокрњеној садржини и у важности, као и истоветан текст споразума који је тада са Трампом потписао и косовски премијер Абдулах Хоти.

У том споразуму је Вучић прихватио да се Косово и Израел узајамно признају као државе, па је то недавно и спроведено.

Тако је започео заокрет од досадашњег постизаног повлачења признања државности Косова од неких држава у супротном правцу. или боље речено не знамо куда идемо.

За обичног грађанина, а ваљда и за експерте уставног права, нико не би смео некажњено поступати супротно одредбама Устава Србије.

А по преамбули Устава су „Косово и Метохија саставни део територије Србије“ и обавеза је да сви државни органи то морају штити у свим унутрашњим и спољним односима. Александар Вучић се, знамо, посебно и заклео на очување целине Србије и њеног дела Косова и Метохије.

А његова сагласност да се узајамно признају Косово и држава Израел је још један део признавања државе Косово, зар не? А Вучић се одавно издигао и изнад Устава.

Устав је задужио и наш недовољно видљив Уставни суд, да чува уставност и законитост, па оцену о неуставности он може донети и самоиницијативно, што се нажалост не догађа.

Он ретко и споро ради и кад се на законит начин од некога лица покрене захтев, да он провери врло вероватну неуставност или незаконитост.

Тако је нажалост врло распрострањено непоштовање Устава и закона, јер у суштини и нема чувара уставности и законитости. Залудне су па и штетне одредбе које се не поштују. Треба нам устав, закони и институције и поступци који ће од власти чувати права поданика.

Али се и овај пут Уставни суд није „сетио“ да ни председник државе не сме кршити Устав, до чега је дошло кад је потписано да се постојеће Косово и држава Израел међусобно признају као две државе.

Председник све више сам одлучује шта је законито и уставно и не прихвата икакве границе поступања.

А онда се ми обични грађани чудимо што никако да нам сване правна држава, а само таква нам може да обезбеди и грађанска права.

Грађани морају натерати власт и институције да поштују права, да би остајали овде под „сунцем нашег неба“. Ако изборима не може, лоши и болни иду други методи.

Аутор је редовни члан Научног друштва економиста

(Данас, 23. 08. 2021)

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!