Док се у Скупштини Србије ломе копља око ребаланса буџета за 2013. годину којим би бар донекле требало да се исправи катастрофално планиран првобитни буџет (за првих шест месеци направљен је дефицит од 98 милијарди динара, а планирани дефицит за целу годину износио је 122 милијарде), док се смањују приходи и расходи, крешу субвенције и реално смањују плате и пензије – једна ставка на расходној страни државног прорачуна незаустављиво расте. Наиме, у 2013. години из буџета ће се за камате на јавни дуг издвојити 800 милиона евра, а већ у 2014. години око милијарду евра.
Поређења ради, војни буџет износи 500 милиона, а пољопривредни 400 милиона евра. Дакле, само за камате, не и основицу дуга, у следећој години из државне касе издвојиће се више него за пољопривреду и одбрану заједно. У условима кризе Србија ипак ради на расту и развоју, али само – рачуна наших кредитора. Колико вредно се ради на томе показује поређење да је 2008. године исплаћено 200 милиона евра на камате, а шест година касније то ће нас коштати петоструко више.
Предложеним ребалансом дефицит се повећава на 178 милијарди динара, али према оцени Фискалног савета и то је превише оптимистично јер очекују да ће приходи подбацити за 15 милијарди, а расходи бити већи за око 10 милијарди динара, па је њихова процена дефицита за ову годину 200 милијарди динара. Када се са републичким дефицитом саберу и локалне самоуправе, Путеви Србије и друге институције, у Фискалном савету очекују да ће дефицит ове године износити око шест одсто БДП-а. Са оволиким дефицитом јавни дуг чак неће ни успорити раст, да не говоримо о неком његовом смањењу.
Јавни дуг наставља да расте
Осим плана за решавање судбине предузећа у реструктурирању која годишње прогутају од 700 до милијарду евра, а који ће дати ефекта тек од 2015. године, јер тај план повлачи и трошкове за отпремнине око 60.000 људи који раде или „раде“ у тим фирмама и ниска индексација плата и пензија у следећих годину и по која би требала да направи уштеду од једног процентног поена БДП-а, председник Фискалног савета Павле Петровић оценио је да нема кредибилног плана за 2014. годину, а без додатних мера јавни дуг ће наставити да расте.
„У 2014. години недостаје бар 350 милиона евра за одрживост јавних финансија. Ако се овако настави раст јавног дуга према БДП-у питање је да ли ћемо издржати наредне три године кризе… Висина јавног дуга и камате чине прилагођавање све тежим. Скоро половину уштеде од контроле плата и пензија од око један одсто БДП-а појешће раст трошкова камата од 0,4 одсто. Имамо трку између раста камата и потреба за све већим уштедама у буџету. Дефицит се мора смањити у 2014. години како би се зауставио раст дуга“, поручио је Петровић.
Ипак, и овако озбиљна ситуација може се представити оптимистички, па смо тако имали вест Министарства финансија да је у мају смањен јавни дуг за 107 милиона и износио 18,9 милијарди евра, односно 56,3 одсто БДП-а, као и да је месечни дефицит у јуну износио само пет милијарди динара.
Рачуноводствене цаке за штеловање дуга
Петровић појашњава да се „све мења али ствари у Министарству финансија изгледа не“. Методологију Министарства, које је у прошлом мандату водио Мирко Цветковић, по којој се у дуг није укључивао дуг локалне самоуправе и који се стављао у однос са будућим, још неоствареним БДП-ом, а који је тадашња опозиција критиковала, садашњи министар финансија Млађан Динкић само је преузео.
Према исправној методологији коју даје Еуростат, јавни дуг износи 62,8 одсто БДП-а са тенденцијом раста на 65 одсто до краја године. Такође, Петровић напомиње да никаквог смањења јавног дуга није било, осим привремено, због смањења депозита државе или апрецијације динара. У претходна три квартала јавни дуг је порастао за 3,2 милијарде евра, што је рекордан раст.
Према рачуници економисте Мирослава Здравковића, од формирања ове владе дуг је повећан за 3,5 милијарде евра, што износи дневни раст од 11,3 милиона или невероватних 131 евро у секунди.
Колики је стварно дуг од 18,9 милијарди евра најлакше је видети када се израчуна шта се за то може купити. На пример, да би отплатили дуг треба нам 68 милиона тона пшенице, и то не рачунајући камату. Наш дуг је еквивалент 27 милиона квадрата стамбеног простора или чак 1,26 милиона крагујевачких аутомобила Фијата.
Само у мају је плаћено 57,3 милиона евра за камате од чега би се могло направити на пример 29 километара аутопута.
До краја ове године неопходно је да држава обезбеди, другим речима задужи се, 2,7 милијарди евра а следеће 4,5 милијарде да би могла да функционише.
Друга лоша вест је да је време јефтиног новца из САД прошло, након најаве Бена Бернанкија, председника америчког ФЕД-а да ће успорити са штампањем долара. Силни амерички новац је кренуо из земаља у развоју да се враћа у америчке обвезнице, а приноси на државне обвезнице земаља као што је Србија скочили су у небо. Тако се на секундарном тржишту обвезнице Србије са доспећем у 2021. години сада продају са приносом од 7,2 одсто, што указује да ако би држава сада пробала да емитује еврообвезнице вероватно би морала да плати камату од око седам одсто. У економској теорији, али и пракси познато је да земљу која мора да плаћа толику камату чека финансијски крах. Овај тренд се већ осећа, па је 2. јула држава емитовала 3,3 милијарде динара двогодишњих обвезница са приносом од 10,48 одсто, што је за 0,5 процентних поена више него пре два месеца. При томе је реализована само трећина емисије.
Петровић сматра да ће држава покушати да избегне да изађе на међународно финансијско тржиште и да ће пробати да направи договор са Светском банком о покривању буџетског дефицита, а у оптицају је и руски зајам за буџет.
„Не верујем да ће Светска банка ући такав договор без неког сигнала ММФ-а, и половина руског зајма зависи од тога да ли ћемо имати аранжман са ММФ-ом који сада делује далеко“, напоменуо је Петровић.
Солидарни порез
Фискални савет је предложио и једну меру која би повећала приходе државе за око 0,6 одсто БДП-а, а то је солидарни порез који би плаћали запсолени у јавном секторум, јавним предузећима и независним државним телима као што је НБС или управо Фискални савет. Њихов предлог је да се овај привремени порез од 10 одсто наплаћује на све плате и пензије веће од просечних. Тако се на пример на просечну плату од 40.000 динара не би плаћао тај екстра порез, али би се на плату од 50.000 динара, на део који је изнад просечне плате, обрачунало 10 одсто пореза, па би порез износио 1.000 динара. На плату од 100.000 динара порез би износио 6.000 динара. Код пензија би било слично па се тако на просечну пензију од 25.000 динара не би плаћао никакав порез, али би се зато на пензију од 110.000 динара обрачунао порез од 9.500 динара.
Блкан Магазин
