МИНИМАЛАЦ: Минималну зараду од 22.620 динара прима између 300 и 350 хиљада запослених у Србији

Минималну зараду од 22.620 динара прима између 300 и 350 хиљада запослених, процењују у Републичком заводу за статистику.
Многи запослени на црно примају мање и од тога, не добијају оно што зараде или их плаћају са закашњењем. После најаве из Владе да ће до јесени минималне зараде бити повећане, проверавали смо како је то у пракси могуће.

Закон о раду прецизира да се о минималној заради договарају социјални партнери до 15. септембра, за следећу календарску годину, а ако се не договоре, о њој одлучује Влада.

Међутим, у Министарству рада кажу да и социјални партнери: синдикати и послодавци, могу да траже повећање минималне зараде. „Тако да је могуће у току године одлучити о евентуалном повећању цене рада уколико се сви социјални партнери сагласе и уколико је то наравно оправдано повећањем оних параметара на основу којих се и одређује минимална цена рада“, каже Зоран Лазић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.
Поред основног минималца, радник треба да добије регрес, топли оброк и превоз. Када би се додало тих неколико хиљада динара на основну минималну зараду, видели бисмо да већина трговинских ланаца, у ствари исплаћује минималну зараду, или тек мало више од тога.

Иако раде за време државних празника и имају највише марже у окружењу, због велике понуде радне снаге – мало плаћају раднике. Послодавци се слажу да неке њихове колеге тако злоупотребљавају запослене, али се жале да плаћају највише доприносе по запосленом у Европи, до 67 одсто. За разлику од већине европских земаља, код нас се опорезује и минимална зарада, а доприносе држава не смањује.

„Апсурдно је да се на топли оброк плаћају сви порези и доприноси што је ипак једна социјална категорија“, каже Бобан Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије. Минималну зараду – непопуларни „минималац“ послодавац исплаћује док трају поремећаји у пословању фирме, и то не дуже од шест месеци. Ако се пословни проблеми до тада не реше, послодавац је дужан да обавести репрезентативни синдикат о разлозима. Мада су свесни стања у буџету, синдикати истичу да минимална зарада није довољна ни за пуко преживљавање.
„Минимална зарада мора адекватно одговарати потрошачкој корпи, односно да минимална зарада мора бити на нивоу минималне потрошачке корпе, а то је негде на нивоу око 35 хиљада у овом моменту“, каже Љубисав Орбовић, председник Савеза Самосталних синдиката Србије.

„Уколико наш раст годишње износи 3 одсто БДП-а, онда не можемо очекивати у целини да ће зараде бити веће од тог раста“, каже Бобан Станацковић, председник Уније послодаваца Србије.

Колико ће минимално бити плаћени радници у Србији знаћемо до средине септембра, а спекулише се да ће радни сат уместо досадашњих 130, бити око 140 динара.