Може ли Србија да се спаси од Вучићеве пропаганде зла?

Што је пропаганда гласнија, то је он усамљенији. Кад оде, иза себе ће оставити најмање половину укупног становништва у болести и беди, а државу предату на управљање страним компанијама и криминалним ганговима.

Велика пропаганда лажи којом вођа напредњака већ три године слуђује скоро седам милиона људи, приближава се свом природном крају. Што је пропаганда гласнија, то је он усамљенији. Кад оде, иза себе ће оставити најмање половину укупног становништва у болести и беди, а државу предату на управљање страним компанијама и криминалним ганговима. Њему ће, као и сваком злотвору и плаћенику, судити његови налогодавци које је покушао да компромитује и да њима манипулише. Ни сви докази да је луд, неће га амнестирати пред њима.

Пре десет дана у згради на Врачару, у центру Београда, избио је пожар у коме је тешко повређен наш познати глумац и бивши управник Народног позоришта Љубивоје Тадић. Његова мајка такође је задобила тешке повреде, а његова рођена сестра је од последица опекотина умрла.

Ова стара и угледна београдска породица, пуне две године је живела без струје у стану, јер није могла да плати пристигле рачуне. У 21 веку, служили су се свећама, како би ноћу имали било какво светло. Сиромаштво је ушло у сваку породицу, а несрећу у којој живимо, сви виде осим Александра Вучића и његове Велике пропаганде лажи.

Узгред, Србија је данас једина европска земља у којој свакодневно из двадесет градова јављају да вода није за пиће или да је уопште нема! Из свих региона стижу алармантна упозорења, да ће, услед незапамћено високих температура, суша имати катастрофалне последице за иначе скоро уништен српски аграр, а чланови Вучићевог министарства пољопривреде летују на Медитерану и немају никакву стратегију којом би домаћег произвођача хране заштитили или му обезбедили фонд за преживљавање онога што следи на јесен.

Након јулских догађаја у Сребреници, Велика пропаганда лажи означила је британску обавештајну службу МИ6, као организатора покушаја убиства Александра Вучића у Сребреници.

Штампа у Лондону је објавила како је Вучићева влада међу десет најнеспособнијих на свету, те да је унутрашњи и спољни дуг Србије застрашујући, имајући у виду да је Србија изолована држава.

Српска влада је толико неспособна, да не постоји довољно велика количина новца којом би она успела да покрене производњу, подигне привреду и створи повољан економски амбијент. То је један од кључних разлога због којих су повучени кредити из међународних фондови, на које је Србија могла да рачуна. Истовремено, корупција у институцијама система је толика, да чак ни хуманитарна помоћ не стиже до угрожених. Вучићева хорда и њих опљачкала.

Сви министри у влади, дужни су да даноноћно раде на узгајању култа болесног Александра Вучића. На услузи су им сви расположиви медији. Од раних јутарњих сати, до касних ноћних, само је он вест на свим телевизијским каналима, а у штампи је скоро на свим насловним странама. Уочљиво је да се Вучић налази у изолацији и таква пропаганда му је потребна, како би створио лажну представу о важности његове мисије.

У последњих два месеца, због овако болесног стања, његов психотерапеут, који га води и наређује му шта да ради, извесна Сузана Васиљевић, саветница за медије и активна сараднице немачке обавештајне службе БНД, не одваја се од њега.

 

Сузана Васиљевић је рођена 26. октобра 1968. год. Завршила је XII  београдску гимназију у Београду. Студирала је новинарство и германистику на `Freie Universitat` у Берлину и филмску и телевизијску камеру на Факултету драмских уметности у Београду.

Од 2004. до данас радила је као консултант у Канцеларији за сарадњу са медијима Владе Републике Србије, задужена за комуникацију са представницима амбасада, НВО и страних медија, за организацију конференција (ЕБРД конференција у Београду 2005 год, Конференција регионалних министара просвете…) и семинара за обуку ПР-ова Владе Републике Србије.

Од 1992. год радила је као истраживач, преводилац, продуцент и новинар за водеће светске телевизијске станице, а од 1994. као продуцент неколико награђиваних ББЦ-јевих серија , добитника ду Понт Голд Батон и Пеабодy награда.

Од 1992. до 1993. радила као продуцент и заменик шефа дописништва немачке телевизије АРД, а од 1991. до 1992. као преводилац и продуцент аустријске телевизије ОРФ.

Добитник је `Златне маслине` за режију на телевизијском фестивалу у Бару 2005. год, за филм `Сребреничка сећања`.

Завршила је обуку за ПР-ове у Сједињеним Америчким Државама, на семинару у организацији Стејт Департмента (State Departmenta), као и семинаре за ПР и кризни менаџмент у организацији ОЕБС-а и Савета Европе, ПР и екстерна комуникација у организацији Националног демократског института (НДИ) и семинар о ПР-у у транзиционим владама, у организаији `Konrad Adenauer Stiftunga` (Conrad Adenauer Stifftung).

Говори немачки и енглески језик.

Вучић је уверен да је Васиљевићева толико моћна, да ће он, ако прода Телеком, ЕПС и Железнице немачким компанијама, уживати и немачку заштиту. Приликом недавне посете тројног босанско-херцеговачког председништва, Сузана Васиљевић је седела између Вучића и Бакира Изетбеговића, чак и док су њих двојица играли шах на Калемегдану!

Био је то још један доказ да је Вучић под озбиљним надзором поменуте даме.

Његова Велика пропаганда лажи тврди да у Србији „цвета хиљаду цветова“, а британска штампа, која се позива чак и на извештај Националне организације потрошача Србије, доноси бруталне чињенице: да минимална месечна плата износи 20.010 динара, што је око 168 евра, али да је за испуњење најминималнијих потреба потребно макар три до четири пута више!

Просечна српска породица више није четворочлана него трочлана. Ако таква породица има једног запосленог који се суочава са европским ценама хране, лако је доћи до поражавајуће чињенице да њих троје дневно могу да попију по трећину чаше јогурта, а сваког трећег дана да поједу по једно јаје.

Ако узмемо да је за минималну потрошачку корпу (према статистици која је нереална, јер увек умањује реалне потребе), потребно 34.267 динара, онда је јасно да минималац од 20 хиљада динара није довољан ни за пуко биолошко преживљавање. Ова нереална цена такозване потрошачке корпе, предвиђа да уз просечну плату од око 45 хиљада динара, остане тек око десет хиљада хиљада за остале потребе након хране. Ако неко случајно има двоје деце које школује, онда је то плата која не може да подмири ни своје ни њихове основне потребе.

Али, Вучић има друге податке. Он каже да га је „срамота колико нам добро иде“. Са друге стране, недавно је без имало срама, европском комесару за суседство и проширење, Јоханесу Хану рекао: „…Доста нам је семинара, дајте нам паре!“. Европски комесар му је хладнокрвно одговорио: „…Пара има, ако сте ви сигурни да их можете потрошити на конкретан пројекат и ако сте сигурни да ће вам тај пројект враћати кредит“. Вучић се више није јављао за реч.

Живот као у конц-логору

Према једном од последњих извештаја надлежних службу Уједињених нација за питања растућег сиромаштва, Република Србија, са својих непуних седам милиона становника, представља европског болесника, јер све озбиљне процене говоре да је око три милиона људи гладно, а још два живи у паничном страху од сутрашњице. Најсиромашнији су они наслабији: породице са једном платом, деца, незапослени, самохрани родитељи, па чак и пољопривредници, што је феномен у савременој Европи, јер данас пољопривредник нигде није гладан, осим у Вучићевој Србији.

У извештају Програма УН за развој (УНДП), као главне разлоге раста сиромаштва у Србији, наводи се неумерено поскупљење хране, и то оне из увоза! Овај извештај не улази у разлоге због којих Влада Србије систематски дави домаћу пољопривредну производњу, али је јасно да су последице погубне.

Манијакалну потребу Александра Вучића да се хвали „великим успесима на свим пољима економском развоја“, демантује груба стварност и све изгледа сасвим супротно од његових еуфоричних испада.

Наиме, Србија је на европском и светском дну по много чему, а пре свега по куповној моћи становништва, што није тешко утврдити на основу пуког поређења цена и зарада у појединим земљама. Србија је при самом дну у свету по уделу незапослених који добијају накнаде, а у Европи по обухвату пензионог система.

Кад се Вучић хвали врхунским здравственим услугама у Србији, треба погледати извештај европских агенција за праћење квалитета здравствених услуга, где је Србија пуних четири године убедљиво на дну (на 33 месту од 37 земаља), са нагласком да је најчешћи проблем српског здравства неповољан исход лечења! Јасније речено, пацијенти умиру у 50 одсто случајева код болести које су излечиве.

Али, док чињенице говоре да је шанса за преживљавање у Србији 1:1, сулуди премијер Владе Србије тврди да нам никад није боље ишло и да тако релаксирани можемо да размишљамо о туризму, тврдећи да је „туризам наша шанса“! Да би се утврдило шта је права истина, треба само погледати извештај са овогодишњег Светског економског форума (на коме је и он био!), у коме јасно пише да је, што се те привредне гране тиче, Србија на зачељу, тачније на 95. месту на листи од око сто земаља!

На примеру града Крушевца, који у овом тренутку има 15.500 људи на бироу за запошљавање а близу 8.000 њих чека да добије било какву социјалну помоћ, ,најбоље се виде последице Вучићеве убилачке политике. Ту је и око 4.000 запослених које у наредних четири месеца чека отпуштање. Кад се све сабере, реч је о томе да сваки други грађанин Крушевца нема никакву наду да ће преживети оно што следи. А, то је тек један град у Србији.

Ових дана је у Нишу компанија „Џонсон електрик“ обећала куле и градове, запошљавање 2.400 радника у наредних две године, инвестицију од 50 милиона евра! Али, то је оно што је јавност чула од Вучићеве Велике пропаганде лажи. Истина је само то да је потписан некакав „меморандум о разумевању“ са овом компанијом, у коме пише да ће држава Србија (буџет, дакле сви грађани), помоћи „Џонсон електрик“ са субвенцијама и са свом логистиком која јој буде потребна. Овде треба само напоменути да Ниш има у сваком моменту 50.000 људи који су без посла, и два пута толико оних који раде све и свашта, само да би преживели. Вучићев режим, међутим, „препознаје“ само оне који су се регуларно пријавили на чекању у Националној служби за запошљавање, и на чланство у Српској напредној странци. Сви остали, као да нису ни живи.

Министар за рад и социјалну политику, Александар Вулин, дао је једну крајње перверзну изјаву у вези са тражиоцима социјалне помоћи: „…Сваки здрав, способан корисник новчане социјалне помоћи треба да ради за ту помоћ и својим радом допринесе друштву!“.

Али, овде је реч само о препричаном Вучићевом концепту „либералног фашизма“, који он већ пуне три године уводи у сваку пору живота у Србији! То, да тражилац социјалне помоћи мора да „заради“ или „одради“ социјалну помоћ, уводи нас у суштину Вучићевог конц-логора, у коме је, не знајући то, и он сам заточен!

Ко ће Вучића „изложити“ за пример

Већ неколико месеци, полако али сигурно, траје тиха изолација сулудог Вучића. Шеф Мисије Европске уније у Србији, Мајкл Девенпорт, међу првима је схватио да га Вучић користи као пропагандни летак и да га компромитује позивајући га на отварање објеката који су већ отворени, на „свечано“ уручивање донације која је успут опљачкана, или на доделу техничких средстава која је већ неко присвојио. Тако је Девенпорт, не знајући, по пети пут „отворио“ Националну лабораторију за испитивање хране (о чему је Таблоид писао у броју 333, под насловом „Отимачи, од закона јачи“), након чега је коначно схватио шта му Вучић и његови хохштаплери раде. Како је реч о донацијама Европске уније, надлежна администрација у Бриселу води истраге о пљачкама новца и техничких средстава, па ће ускоро бити познато ко је шта отео и где је шта завршило.

У последњих годину дана, судећи према протоколу посета, Александар Вучић није успео да се на сопствену иницијативу састане ни са једним битним светским лидером, од кога зависи даља економска и политичка судбина Србије. Најочитије је то било приликом последњег боравка у Вашингтону, када је дошао у нејасном својству, због чега није успео да обави ниједан службени разговор (осим случајног, неформалног, испред WЦ-а, са остарелим републиканцем Мекејном, кога је са неколико реченица „ухватио на препад“). Али, као и у Америци, у европским државама га примају помоћници, саветници, трећи секретари и службеници најнижег ранга. Због свог лоше прикривеног антируског става, у Москву није добродошао.

Изолација Вучића води у правцу његове убрзане политичке ликвидације. Начин на који га је у Београду заобишла Викторија Нуланд, помоћница америчког државног секретара, када је 14. јула ове године, под шатором испред амбасаде САД примила нашу државну делегацију, јасно говори да није био предвиђен чак ни њен улазак у просторије Владе Србије.

Али, чак и у његовој странци, па и међу појединим министрима, Вучић је постао тема коју сви заобилазе. Наредних месеци, показаће се да је његова спољна изолација толиких размера, да ће се и на унутрашњем плану показати да његова хорда није тако хомогена како је изгледа на први поглед. Многи од оних људи којима је требао да услугом или новцем врати све што су за њега урадили, приликом успостављање своје личне владавине, данас су његови непријатељи. Нису то обични повериоци, него људи и организације које дуго постоје и који су преживели више пролазних владара. Вучић им сигурно неће бити последњи.

Сви разлози за свргавање Вучића са власти, стоје већ три године. Још 2013. године, „Политика“ је објавила његов апел, да ће Србија доживети међународну изолацију ако не потпише споразум са Албанцима! Десило се супротно: чим је овај злотвор потписао признавање постојања албанске државе на Косову, међународна изолација се још више појачала! А, сад је и он изолован и чека да га његов „Мефисто“, британски министар спољних послова Филип Хамонд, опет позове, као пред одлазак у Сребреницу, и одреди му место где ће бити „изложен“ за пример осталим диктаторима и плаћеницима.

 

Од болесног вође, оболела и нација

Ударила је Вучићева власт и на кључне државне ресурсе, на воде, шуме, руде, пољопривредно земљиште…Све је то страним компанијама дато да похарају, експлоатишу и зараде. Његови упорни позиви „инвеститорима“ да овде дођу и да раде са најјефтинојом робовском радном снагом у Европи, почели су да утичу на психологију људи, који се радују кад им неки залутали мешетар понуди радно место са платом са којом ни мајмун у кавезу не би преживео један дан.

Дубина тог осећања понижености је толика да је и здравље становништва масовно угрожено. Вучићева пропагандна машинерија невешто избегава чињенице које све релевантне светске институције већ знају…

Тако, на пример, према скоријим службеним подацима Светске здравствене организације (WХО), више од једне трећине грађана Србије ће у наредних две године оболети од широког спектра аутоимуних, заразних, церебралних и других болести, све због хроничне неухрањености, лоше хигијене, минималне производње аутентичне, домаће хране, постојања имиграционих кампова и других фактора.

Од како је Александар Вучић са својом напредњачком хордом на власти, годишње је умирало и преко 40. хиљада људи, од тога је њих 22.000 доживело срчане, а 24.000 мождане ударе. Страх од државног насиља, беспарица и друге бриге, опхрвале су обичног човека навикнутог на какав-такав поредак.

Сваки други здравствени осигураник у Србији, има уписано у свом здравственом картону барем једну дијагнозу неке хроничне болести и има све изгледе да живеће десет до петнаест година мање од грађана који живе у Европској унији и Руској федерацији (која је нагло подигла квалитет живота а тиме и дужину живота).

У Вучићевој Србији, за само три године његове владавине, нагло је повећан број наркомана, алкохоличара, пушача, корисника лекова за смирење…Тако је од 2012. године до данас, број алкохоличара порастао на близу 400 хиљада, а број регистрованих наркомана на скоро 200 хиљада. Скоро сваки други грађанин Србије је пушач и скоро сваки други грађанин (46,7 одсто одраслог становништва) болује од повишеног крвног притиска.

Утицај велике пропаганде лажи, којом Вучић преко свих медија слуђује грађане, има немерљив утицај на здравствено стање сваког човека појединачно. Сваки просечан човек који је дневно изложен његовим еуфоријама или западањима у тешку депресију, и сам је на неки начин саучесник у његовом лудилу. А, одатле па до психосоматских обољења, није далеко! Коначно, ако ни због чега другог, Вучића треба отерати из здравствених разлога, због очувања нације, која полако тоне у безнађе и сивило, од кога се дуго неће опоравати.

Никола Влаховић, Таблоид