Намесници и последње, најсуровије пљачкање Србије

Измене у законима које регулишу тржиште капитала донете у октобру прошле године, директно су уперене против интереса грађана Србије и слободног тржишта, а иду само у корист тајкуна за које су ти закони писани. Таблоидов инсајдер сликовито је објаснио да је циљ јасан: што лакше и што јефтиније отети и последњу српску сребрнину: Електропривреду Србије-ЕПС, Телеком Србије, Дунав Осигурање, Аеродром Београд, Електромрежу Србије-ЕМС, имовину ПИО Фонда и остала српска предузећа која још нису разбојнички приватизована.

Био је то Црни Петак за српску демократију, када је Народна Скупштина Републике Србије 23. октобра 2014. године, усвојила измене три закона који регулишу тржиште капитала, и самим тим извршила укидање слободног тржишта у Републици Србији.

Једна од основних тековина западне демократије за коју смо се борили, када смо рушили Милошевића је укинута и то вољом владајуће већине у Народној Скупштини, а уз моралну подршку амбасаде земље која је носилац идеје демократије и слободног тржишта- Сједињених Америчких Држава.

Посланици су без јавне расправе, брзопотезним стискањем тастера “ЗА” укинули тржиште капитала у Републици Србији. Измењени су закони: Закон о Агенцији за приватизацију; Закон о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације и Закон о инвестиционим фондовима.

Суштина измена у тим законима је да се акцијама Јавних предузећа, која ће бити приватизована неће трговати на Београдској Берзи, него ће се продавати у директном преговарачком поступку са Владом Републике Србије (читај, у четири ока са Александром Вучићем).

Укинута је и метода јавне аукције, као начин продаје предузећа, јер зашто би нешто било јавно кад може тајно? Грађанима је одузето право да добију акције предузећа и да са њима тргују на Београдској Берзи, то јест на тржишту капитала, где се одређује равнотежна цена, већ ће акцијама грађана управљати држава и она ће одлучити шта је то равнотежна цена.

Да ли смо се борили када смо рушили Милошевића, да имамо право слободне воље одлучивања, демократију, слободно тржиште и капитализам или смо се борили да држава одлучује уместо нас, као у тиранији, фашизму и комунизму?

Укидање слободног тржишта капитала јасно и гласно је подржао Мајкл Кирби (Мицхаел Д. Кирбy), амбасадор Сједињених Америчких Држава у Републици Србији, као и његов британски колега Денис Киф (Денис Кеефе) и можда најважнији од свих Мајкл Девенпорт (Мицхаел Давенпорт), европски кнез намесник (лорд протецтор) за Србију. Сви су у глас изјавили: “…Подржавамо усвајање реформског сета закона о тржишту капитала, као важан део реформи Александра Вучића”!

Као додатна подршка укидању тржишне економије у Републици Србији тог кобног 23.октобра 2014, Црног Петка српске демократије дошао је у Београд и Јоханес Хан (Јоханнес Хахн), европски комесар за суседство и преговоре о проширењу да изјави за Тањуг: “…Мој циљ је, поред чисто формалних преговора, да допринесем развоју економских капацитета земаља кандидата. Кандидати треба и економски у време приступања бити спремне да буду пуноправне чланице. То повећава прихватање ширења у актуелним државама чланице” и тиме подржи анти-тржишне законе и анти-тржишне реформе Александра Вучића тога дана усвојене у Народној Скупштини Републике Србије.

Како ћемо бити економски спремни за Европску Унију ако укинемо слободно тржиште? Да нам је неко пре 5.октобра 2000. рекао да ће Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, заједно са целом Европском Унијом, подржати укидање слободног тржишта у Републици Србији, рекли бисмо му да је луд и злонамеран човек. Државе које су изграђене на демократији у чијој основи лежи капитализам и слободно тржиште су наредиле Александру Вучићу да сахрани слободно тржиште, изложивши руглу демократију када се закони доносе без јавне расправе.

Не само да су те државе наредиле укидање слободног тржишта у Републици Србији, него су то укидање славодобитно подржале као пут ка демократији. О темпора, о морес (Чудних ли времена, чудних ли обичаја. -Цицерон) !

Хвала Вучићу! Хвала Премијеру! Хвала брату Александру!

Прва битнија измена Закона о агенцији за приватизацију је у члану 11.в, а односи се на Акционарски фонд у којем стоје акције Републике Србије, као и акције које треба да буду подељене грађанима од продаје Јавних предузећа: “Акције Фонда могу се продавати и ван тржишта хартија од вредности методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем у складу са прописима којима се уређује приватизација и прихватом понуде за преузимање у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава, као и коришћењем института за продају акција, односно удела у складу са законом којим се уређује правни положај привредних друштава. Одлуку о продаји акција ван тржишта хартија од вредности методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем и прихватом понуде за преузимање, доноси Савет Фонда. Истовремено са понудом за продају акција методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, могу се нудити на продају и акције појединачних акционара правног лица чије се акције нуде на продају, ради продаје већинског пакета акција.”

У Србији не постоји тзв. секундарно тржиште хартија од вредности, већ само примарно а то је Београдска Берза. Једино легално тржиште је Берза где се сусрећу понуда и тражња. Колико неко жарко жели да купи акције, толико жарко ће и да плати на берзи, уважавајући законе понуде и тражње. Овом изменом члана 11.в дозвољено је трговати ван Београдске Берзе акцијама српских предузећа, а по систему: Влада Републике Србије распише тендер, па се понуде за 70% акција ЕПС пошаљу у ковертама и Влада одлучи која је највећа понуда и тај купи ЕПС. Међутим, овде каже да може и без јавног надметања, то јест путем понуде за преузимање: дође неко код председника Владе, поразговара у четири ока, да понуду за ЕПС и овај му прода ЕПС у име Републике Србије. Где је ту слободно тржиште? Где је ту демократија за коју смо се борили?

Такође, каже да оних 30% акција који су у власништву грађана Републике Србије, а које им је дато по Закону о праву на бесплатне акције из 2008. може да буде понуђено од стране Владе Републике Србије на продају, без њиховог права одлучивања, као и акције појединачних акционара који су те акције стекли куповином или су их добили радом у предузећу. Дакле, Влада Републике Србије продаје удео од 70% у ЕПС-у и осталим јавним предузећима, нетранспарентно ван Београдске Берзе, директном погодбом са неким тајкуном, а такође може да прода и оних 30% акција за које се регистровао сваки пунолетан грађанин Србије 2008. године, као и акције других акционара без питања власника акција. Влада Републике Србије овим одлучује не само о продаји имовине Републике Србије, већ и о продаји приватне имовине грађана Србије који имају акције у тим предузећима. Одлучује Влада Републике Србије о томе коме ће да прода туђу приватну имовину и по којој цени! У оваквим тренуцима можемо само да кажемо: “Свака част Вучићу који је за само две и по године, Србију одвео у тиранију и фашизам, уз помоћ америчких, енглеских и европских пријатеља”!

Директна погодба са шеиком Бин Заједом

Закон о праву на бесплатне акције и новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације у члану 10ђ став 8. тачка 4) мења се и гласи:

„4) (Савет фонда, прим.ау.) доноси одлуку о продаји акција ван тржишта хартија од вредности методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем и прихватом понуде за преузимање, осим у случају када се продаја спроводи у складу са одребама закона којим се уређује приватизација”. Дакле, Савет фонда, у којем су акције грађана Србије доноси одлуку како ће се продавати њихове акције, а не доносе је власници акција то јест грађани. Савет фонда именује Влада Републике Србије, тако да се слободно може рећи да одлуку о продаји акција у власништву грађана Србије доноси Влада Републике Србије. Како се зове друштвено уређење у којем држава одлучује о свим аспектима живота својих грађана, па и о њиховој имовини? Да није можда-фашизам или комунизам? Много су слични и фашизам и комунизам, па не можемо да разликујемо који од та два тоталитарна система код нас у Србији тренутно уводи Александар Вучић по налогу, Сједињених Америчких Држава, УК Велике Британије и Европске Уније.

Ускоро ћемо и сами видети, али биће касно за демократију и све наше снове о њој.

Измењен је и члан 12 истог закона који сада гласи: “…Акције Фонда могу се продавати и ван тржишта хартија од вредности методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем у складу са прописима којима се уређује приватизација и прихватом понуде за преузимање у складу са законом којим се уређује преузимање акционарских друштава, као и коришћењем института за продају акција, односно удела у складу са законом којим се уређује правни положај привредних друштава.

Истовремено са понудом за продају акција/удела методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, могу се нудити на продају и акције/удели појединачних акционара/уделичара правног лица чије се акције/удели нуде на продају, ради продаје већинског пакета акција/удела.

Агенција је дужна да у поступку продаје акција поштује принципе јавности и недискриминације.

Влада ближе уређује поступак и начин продаје удела и акција у акционарским друштвима чије акције нису укључене у трговање на регулисаном тржишту, односно мултилатералној трговачкој платформи у смислу закона којим се уређује тржиште капитала, у власништву Фонда, као и у власништву Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање када се продају заједно са акцијама односно уделима Фонда.”

И овде су ускладили да се акције могу продавати ван тржишта хартија од вредности (Београдске Берзе), али су додали једну нову ствар- да Влада Републике Србије одлучује како ће, по којој цени и коме продати не само акције из Акцијског Фонда него и предузећа у власништву Фонда за развој РС и Републичког фонда за пензијско-инвалидско осигурање (Фонд ПИО).

Подсетимо, да Фонд ПИО има у свом власништву доста бањских и хотелских комплекса по Србији, а који су намењени како рекреацији и рехабилитацији запослених, пензионера и инвалида. Све бање, хотеле, станове, зграде, пословне просторе у власништву Фонда ПИО продаће Влада Републике Србије, директном погодбом са неким ко би могао да буде шеик Бин Зајед (Бен Заyед).

Где ће отићи новац од продаје бањских комплекса и хотела Фонда ПИО? Не пише и не зна се. Једино се зна да неће отићи у Фонд ПИО. Неће више бити рехабилитације за повређене раднике, инвалиде, пензионере у бањама о трошку Фонда ПИО, јер ће све бање бити продате. Овде можемо рећи: “Хвала премијеру Вучићу, што је овим законом успео да нас реши непотребног поседовања бањских комплекса и одмаралишта и што је исте наменио за продају шеику Бин Заједу”.

Ко буде хтео да се лечи у бањама, мораће то да плати из свог џепа, јер Фонд ПИО неће моћи да га пошаље у бању из два разлога: први је-неће имати бање у свом власништву, а други је-неће имати новца у Фонду ПИО да се плати бањско лечење, пошто је Фонд празан, а новац од продаје бања неће отићи у Фонд ПИО. Досад смо могли да се лечимо у бањама, јер је Фонд ПИО поседовао бањске комплексе, па је било доста јефтиније за Фонд ПИО да нас пошаље да се тамо лечимо, јер је он власник свега и плаћа одржавање тих комплекса и минималне трошкове.

Када шеик Бин Зајед буде купио, то јест буде добио на поклон од “брата Александра”, све бање у власништву ПИО Фонда, нећемо моћи да се лечимо тамо, јер високе комерцијалне цене смештаја у бањама ПИО Фонд неће моћи да плати, а нећемо моћи ни ми осиромашени и опљачкани грађани Србије.

Пиши и бриши: случај књиговодствене цене ЕПС-а

У члану 13. Закона о бесплатним акцијама пише: “…Ступањем на снагу овог закона Фонд наставља са радом у форми акционарског друштва чијим акцијама се не тргује на регулисаном тржишту хартија од вредности и на пословање Фонда сходно се примењују прописи којима се уређује правни положај привредних друштава.”

Дакле, Акционарски фонд је акционарско друштво, чијим се акцијама не тргује на регулисаном тржишту за акције. Све се одвија ван тржишта (Београдске Берзе). Каква је то напредна економска реформа? Коначно, члан 14. поменутог закона каже: “Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Уредба о поступку и начину продаје акција и удела у власништву Акционарског фонда методом јавне аукције („Службени гласник РС”, број 72/10).”

Значи, коначно је овај закон раскрстио са јавном и транспарентном продајом на јавној аукцији. Све ће одсад бити тајно и обављено директном погодбом, то је суштина члана 14. и целог закона. Ништа више неће бити јавно, него како Влада (не заборавимо флоскулу) “на челу са Александром Вучићем” жели.

И последњи, али не и најневажнији члан поменутог закона односи се на продају ЕПС: “Члан 17. Оснивач Јавног предузећа ‘Електропривреда Србије’ Београд дужан је да обезбеди да ово предузеће промени правну форму и свој основни капитал искаже у акцијама одређене номиналне вредности на основу кориговане књиговодствене вредности капитала до 31. децембра 2016. године. “

На самом крају закона, провукли су да желе да претворе ЕПС у акционарско друштво (А.Д.), али акционарско друштво по вредности којима се њима свиђа, то јест по вредности коју ће неки тајкуни моћи да плате. Због тога се помиње да ће вредност акција бити исказана на основу “кориговане књиговодствене вредности капитала”. Кориговати значи: исправити. Дакле, Влади Републике Србије се не свиђа колико на основу пословних књига вреди Електропривреда Србије-ЕПС, а то је преко 16 милијарди ЕУР (16.000.000.000). Пошто је то скупа цена за све оне који би да га купе “кориговаће” тј. исправиће књиговодствену вредност ЕПС на онолико колико се њима свиђа.

То је последњи члан закона и последња велика пљачка Србије. Сваки члан закона има своје појашњење у предлогу закона, па тако у појашњењу за члан 17 стоји: “Уз члан 17. Предлога закона. Наведеном одредбом мења се рок за корпоративизацију ЈП ‘Електропривреда Србије’, јер је првобитни рок истекао.” Целокупно објашњење за исправљање вредности ЕПС, то јест за књиговодствено смањивање вредности капитала ЕПС лежи у посрбљеној енглеској речи: корпоративизација. Верује ли неко стварно у то? Стварна позадина овог члана је: смањење вредности капитала ЕПС, како би га јефтино продали, а коме ће га продати или бар његов део од 30% можемо закључити из измена Закона о инвестиционим фондовима.

Шта је то заправо инвестициони фонд?

Законом о инвестиционим фондовима било је прописано у члану 7. да “новчани део основног капитала друштва за управљање приликом оснивања износи најмање 200.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан уплате”. То је очито била много висока граница за оне који би преко инвестиционих фондова да купе ЕПС и све остало у Србији па је измењен закон “у члану 7. ст. 1. и 3. речи: ‘200.000 (двестахиљада)’ замењују се речима: ‘125.000 (стодвадесетпетхиљада)’ “.

Дакле, да би се основао инвестициони фонд у Републици Србији не треба више 200.000 евра, него 125.000 евра.

Граница капитала за оснивање је смањена да би онај ко има капитал, могао да оснује више фондова са истим парама и да преко више фондова купи више акција предузећа које намерава да преузме, у овом случају ЕПС. Тако преко више фондова онај који жели да остане анониман при куповини акција, може то да уради и да траг куповине не води до њега. Шта је то заправо инвестициони фонд?

То је једноставно капитал “коме се не зна ни тата ни мама”. Фонд је буквално гомила пара на једном месту, којима неко управља и те паре се улажу у куповину акција предузећа. Када неко жели да остане анониман и да се не зна да он заправо купује неко предузеће, онда он оснује фонд и тај инвестициони фонд као правно лице купи фирму, а онај који је власник инвестиционог фонда постаје индиректно власник фирме с тим што се нигде не уписује у власнички лист да је он власник фирме, већ је власник фирме инвестициони фонд.

Ми смо у Републици Србији већ имали искуства са инвестиционим фондовима наших поносних бизнисмена, који су их оснивали у иностранству и радили врло сумњиве радње уз помоћ Мирољуба Лабуса и Млађана Динкића. Интересантно је да је Вук Хамовић власник инвестиционог фонда у Лондону, који управља са ЕФТ групом за трговину електричном енергијом у Швајцарској. Још је интересантније да су Вук Хамовић био власник инвестиционог фонда ГМЛ у Лондону, који је учествовао заједно са Руднап-ом Војина Лазаревића у финансијским преварама са препродајом “хуманитарне струје” коју је УСАИД обезбедио Црној Гори.

Пошто су послови ГМЛ инвестиционог фонда пали под лупу Скотланд Јарда (Сцотланд Yард, британска криминалистичка полиција), Вук Хамовић заједно са Јамес Нyе, ортаком из тог фонда и Светиславом Булатовићем оснива нови инвестициони фонд Енергy Финанцинг Теам Инвестментс Лимитед-ЕФТ на Кипру. Власнички у тај фонд улази и Војин Лазаревић да би се 2005. привидно повукао из тог фонда. Иначе, инвестициони фонд са Кипра- Алтариа Ресеарцх Лимитед је власник целе Руднап групе. У пословању наших поносних бизнисмена, Вука Хамовића и Војина Лазаревића све фонд до фонда. Зато и не чуди што се Закон о инвестиционим фондовима мења у корист оснивача инвестиционих фондова. Изменама закона подижу се границе и колико удела у једном предузећу може поседовати један инвестициони фонд, тако у члану 30. Закона о инв.фонд. каже: “Збир појединачних вредности улагања у преносиве хартије од вредности и инструменте тржишта новца једног издаваоца која су већа од 5% имовине фонда не сме бити већи од 40% вредности укупне имовине фонда”.

Измењен је и члан 59. који каже:

“…Имовина затвореног фонда може се улагати у складу са одредбама чл. 29 -31. овог закона и, у зависности од врсте фонда, у акције акционарских друштава, регистрованих у Републици, којима се не тргује на регулисаном тржишту, односно МТП, уделе друштава са ограниченом одговорношћу регистрованих у Републици, као и непокретности које се налазе на територији Републике, у складу са актом Комисије.”

Досада инвестициони фондови нису могли да купују ван тржишта хартија од вредности (Београдске Берзе) а са овом изменом ће моћи. Моћи ће чак ако буду желели да ставе натпис за столом у кафани на коме стоји “купујемо акције” и ту ће обављати трансакције. Овом изменом закона акције не морају да се продају на берзи, већ могу у кафани. То ће отворити многе могућности за злоупотребе, јер ће моћи разбојници да дођу човеку кући и да га натерају да им препише акције, што досад није могло. Досад је свака трговина акцијама морала да буде обављена на Београдској Берзи, а одсад ће силеџије моћи да отимају од људи акције како хоће. То је главна измена у овом закону и то значи укинути тржиште.

Да би избегли примену позитивних законских прописа у вези са тржиштем хартија од вредности, тенденциозно су у члану 58. став 5. Закона о инв.фонд. заменили речи “хартија од вредности” са речју “капитала”. Некада је ту писало: “На затворене инвестиционе фондове примењују се одредбе закона којима се уређује тржиште хартија од вредности и одредбе закона којима се уређују привредна друштва…” а сада пише: “На затворене инвестиционе фондове примењују се одредбе закона којима се уређује тржиште капитала и одредбе закона којима се уређују привредна друштва…”.

Приватизација, али ван оквира тржишта

Хартије од вредности јесу капитал, али над хартијама од вредности неко је надлежан а то је Комисија за хартије за вредности и Централни регистар ХОВ. Убацивањем речи капитал, нико није надлежан за акције које купују “затворени инвестициони фондови”. А зову се “затворени” јер се не зна власник фонда. Да фонд послује на берзи морао би да буде отворени и знао би му се власник, све акције које купи морале би да промене власника у Централном регистру Хартија од вредности, а надзор над трговином би вршила Комисија за хартије од вредности. Овом изменом закона, затворени инвестициони фонд купује ван берзе и ван контроле акције од било кога, у кафани, у кући, а све ван тржишта. Велики је маневарски простор ту за злоупотребе и за прљави капитал од дроге, криминала, проституције да уђе у легалне токове, кроз куповину акција. Да не помињемо могуће криминалне радње рекетирања и изнуде, које су могуће над власницима акција који некоме одбију да продају акције.

Да све ово што смо овде изнели није празна прича, потврђује један неспорни ауторитет, додуше у врло завијеној форми али потврђује. Наиме, 18.11.2014. у Београду се одржавала Међународна конференција Београдске Берзе и на њој је говорила директорка Београдске Берзе, а њено излагање пренела новинска агенција Бета: “…Директорка Београдске берзе Гордана Достанић каже да процес приватизације није искоришћен за изградњу једног од кључних стубова тржишне економије – за берзу. Она је на отварању Међународне конференције Београдске берзе казала да нема оправданог разлога за запостављање развоја берзе. Достанићева је оценила да ако се држава усмери ка озбиљнијем развоју тржишта капитала може да покрене нову индустрију, нова занимања, нова радна места и привредне могућности, као и алтернативне видове штедње и финансирања. Тржиште капитала у Србији посматрано као целина има инфраструктуру на задовољавајућем нивоу, али на жалост нема разноврсну и квалитетну понуду”, казала је Достанићева.

Како је истакла, ни држава у најављеној даљој приватизацији, нити компаније које су иницијално приватне, не препознају предности тржишта капитала као механизам који омогућава ефикасне комбинације власничке структуре. Неусаглашеност стратегије приватизације и развоја тржишта, како је навела, утицала је и на лош квалитет понуде на берзи и број акционара спремних за улагања на берзи.

На формирање домаћег тржишта капитала, према речима директорке Београдске берзе, лоше су утицали висока стопа незапослености, пад стандарда грађана, нестабилност домаће валуте и други макроекономски проблеми, који нису били добра основа за развој индустрије фондова.

“Да се у чуду не бисмо питали како се и где Београдска берза изгубила са хоризонта српских финансија, треба што пре синхронизовати потезе који ће Србији омогућити да модернизује и унапреди своје финансијско тржиште’, истакла је Достанићева.”

На врло елегантан начин је госпођа Достанић изнела критику да се приватизација одвија ван оквира тржишта.

Брокер који је “забринут” за народ

Пошто су донели сет од три закона којим су укинули слободно тржиште хартија од вредности у Србији и завели фашистичку диктатуру, режимски роботи кренули су у медијску кампању да нам “објасне” како је тај њихов фашизам за наше добро. Тако у “Вечерњим новостима” 31.10.2014. излази текст “Милијарда евра од ЕПС” у коме се каже: “Грубе процене говоре да се имовина ЕПС креће између три и четири милијарде евра – каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду. – Пре 14 година се чак спекулисало да предузеће вреди десет милијарди евра, али је питање у ком стању се налази наша опрема. Такође, са сваким центом поскупљења струје, вредност фирме подиже се за 350 милиона евра. Партнер који купи део нашег гиганта даће између 600 и 800 милиона, а највише милијарду евра….

ЕПС највише меркају немачки инвеститори, и то РВЕ и ЕОН. На листи кандидата, каже професор електротехнике Никола Рајаковић, налазе се ЕДФ, ЕНЕЛ, ЧЕЗ, али и аустријска електропривреда.

– Кажу да ће инвеститор бити Немац, а РВЕ је и досад био заинтересован за овај регион – говори професор Рајаковић. – Они улажу у хидроелектране, а код нас већ раде на Морави и Дрини. Инвестирали су и у Бугарској, Румунији и Српској.

Да је ЕПС стављен на тржиште лане, додаје Рајаковић, инвеститори из Европе би за нашег гиганта могли више да издвоје. Због улагања у обновљиве изворе енергије, фирме из ове области смањиле су своје профите и до 20 одсто.” А онда на крају текста поднаслов “три плана за спас”: “- Прва могућност јесте да се ЕПС прода на берзи, а друга да се преговара са страним партнером по моделу који се сада прави са Железаром Смедерево – каже економиста Љубодраг Савић. – Тада се игра на сигурно и уговарају се сви услови са једним улагачем. Варијанта која је најбоља, и тако ће вероватно да ураде, јесте јавно-приватно партнерство, које држава уговара са потенцијалним инвеститорима.”

Објаснише они нама и колико по њиховом мишљењу ЕПС вреди и ко треба да га купи и како и зашто. Обојица професора из поменутог текста требало би да врате својим факултетима дипломе. Од проф.Рајаковића смо у тексту сазнали да Немци желе ЕПС, што није никаква новост за нас који годинама на ту њихову халапљивост упозоравамо. Немцима ће вероватно бити продато 30% акција ЕПС, што преко кредита којима су до гуше задужили ЕПС уз помоћ криминалног руководства ЕПС, што преко директне погодбе са Александром Вучићем које им ови закони омогућавају. Наши најпоноснији бизнисмени Вук Хамовић и Војин Лазаревић, успеће да отму 30% акција ЕПС које се налазе у власништву Акционарског фонда, преко својих затворених инвестиционих фондова за које су и писани закони. Не верујемо да ће имати капацитета да задрже тај власнички удео с обзиром на јак међународни капитал који је заинтересован за отимање ЕПС, те ће скупо препродати 30% које буду јефтино купили а зараду поделити са Александром Вучићем и њему блиским људима.

Да ли би Кирби овакве “реформе” подржао у Америци?

Такође, 31. октобра 2014. године, приватне новине Александра Вучића “Информер” објављују текст “Грађанима 195 евра од Телекома и ЕПС”. Поднаслов, “новац уместо акција”: “…Иначе, исплата новца уместо поделе самих акција грађанима је новина јер је прошле недеље донет нов закон о праву на бесплатне акције. Промене се највише односе на акционарски фонд чију имовину представљају мањински удели домаћих предузећа која су већ приватизована. Ненад Гујаничић, брокер Вајс брокера каже да је највећи проблем Акционарског фонда да га сачињавају пакети којима се иначе не тргује или се слабо тргује на берзи, па се поставља питање, зашто би их неко купио.

-Држава је због тога одустала од идеје изласка овог фонда као класичног акционарског друштва на берзу. Убудуће ће Агенција за приватизацију, која њиме управља грађанима исплаћивати акције када неке од пакета тих акција прода-наводи Гујаничић. Бранислав Јоргић, брокер каже: Боље је решење да се изврши исплата људима на рачун и да добију новац, а не акције јер ће им више користити. Трговањем на берзи треба да се баве стручњаци, а не да се то препусти широком броју грађана који се у то не разумеју.”

Што се овај брокер толико брине за народ? То је народна имовина и народ има право са њом да располаже, сваки појединац према сопственом нахођењу, а то и јесте основа капитализма: свако располаже својом приватном имовином. Овај назови брокер који би требало да заступа постојање тржишта капитала се брине како “неуки народ” не зна шта да ради са својом имовином, па срећа ту је држава да прода његову имовину. Брокер који подржава комунизам! Поука текста из Информера је да се држава у све најбоље разуме, да ће све држава да реши за нас, јер се ми не разумемо ни у шта, да акције не вреде ништа, али ће држава бити фина па ће да прода то уместо нас и да нам исплати свима по 195 евра, а ту је и брокер да нас посаветује о светлим вредностима комунизма и “опасном тржишту” где ће народ да се изгуби. Неће грађани Србије добити ни једног јединог евра, а остаће и без ЕПС и без Телекома и без бања у власништву ПИО фонда и без свега што чини економију ове државе.

На крају би желели да приупитамо његову екселенцију америчког амбасадора Мајкла Д. Кирбија, да ли би у својој земљи подржао увођење реформи какве је Александар Вучић увео у Србији? Да ли би Мајкл Д. Кирби позвао на укидање Неw Yорк Стоцк Еxцханге-НYСЕ (Њујоршке берзе) јер се народ не разуме у трговину акцијама? Да ли би Мајкл Д. Кирби подржао у Сједињеним Америчким Државама закон којим би држава имала екслузивно право да продаје акције директном погодбом и то акције у власништву грађана Америке?

Остаје нејасно да ли је подршка Мајкла Д. Кирбија коју је дао затирању тржишне економије у Републици Србији званичан став Унитед Стате Департмент Оф Стате (америчко министарство спољних послова) или његов лични став?

Ако је то став Унитед Стате Департмент Оф Стате, онда је јасно да Америка не жели демократију и слободно тржиште у Србији, већ само да будемо колонија у срцу Европе, где ће бити јефтино експлоатисати радну снагу за потребе војних база у Европи и некажњено узимати природне минералне ресурсе. Да ли то Америка и НАТО, заједно са ЕУ виде Србију као нови Вијетнам у срцу Европе, где ће јефтина радна снага производити све и свашта, а биће им мањи транспортни трошкови него да допремају ту робу из Вијетнама? Међутим, ако је подршка Мајкла Д. Кирбија сулудим анти-тржишним реформама Александра Вучића, само његов лични став онда би он мора бити опозван као амбасадор од стране Унитед Стате Департмент Оф Стате.

Што се тиче преостале двојице назови-дипломата, Мајкла Девенпорта и Дениса Кифа, зна се да Уједињено краљевство Велике Британије има претензију да доминира Европом, барем као продужена рука Америке и ЦИА. Зна се да Еуропеан Банк фор Рецонструцтион анд Девелопмент-ЕБРД, са седиштем у Лондону, жели да отме највећи део ЕПС-а. Такође се зна да Wорлд Банк-WБ, која је продужена рука Америке, која ту има највећи власнички удео, исто жели да отме највећи део ЕПС.

Све је јасно и њихово ривалство и потребе. Само није јасно зашто су двојица дипломата отишла толико далеко да подрже анти-тржишне реформе како би успели да Србију оставе без њене “сребрнине”. Зар заиста није било другог начина да преузмете ЕПС него да укинете слободно тржиште у Републици Србији? Да укинете оно што промовишете широм света као највеће достигнуће Западне цивилизације? Да укинете тржиште? Знамо и да нам Европска Унија шаље своје најкорумпираније дипломате зато што мисле да ће се са нама добро сложити, али мислимо да су овога пута заиста претерали. Издали су све за шта се њихове земље боре и зато су заслужили да буду опозвани.

 

Инсајдер: К – 5, Таблоид