Народ ће враћати дугове тајкуна

Ако похапшени капиталисти својом имовином не измире дугове према државним банкама, сви су изгледи да ће платити кроз порезе

Пре него што су се њихова лица у новинама са бизнис страница преселила на „црне хронике”, српски тајкуни су имали све – и моћ и новац и привилегије. Једну ствар, ипак, нису успели да купе, а то је наклоност свог народа. Током свих година њихове пословне експанзије нису крили да их боли то што их народ не воли, а за то је постојало потпуно рационално објашњење – богатили су се кад је већина становништва сиромашила.

Сада, док су неки од представника крупних капиталиста иза решетака, нико их не сажаљева. Напротив. Јавља се осећај да је правда задовољена и да је ред да и тајкуни једном изгубе. Постоји, међутим, најмање један разлог зашто народ не би требало да се радује краху крупних капиталиста. С обзиром на то да неће бити у стању да измире обавезе, поготово према државним банкама, њихове дугове ће на крају социјализовати држава, што значи да ћемо сви ми, морати да их враћамо. За пореске обвезнике већ су довољно велики терет, државни дугови и губици јавних предузећа, а сада ће, чини се, на то додати и неизмирене обавезе приватних предузећа. Ако похапшени капиталисти својом имовином, у случају стечаја, не измире дугове према државним банкама, сви су изгледи да ће платити кроз порезе.

Према неким проценама, дугови Мирослава Богићевића, власника „Фармакома МБ” прелазе пола милијарди евра. Горана Перчевића, власника „Интеркомерца” – 215 милиона евра. При том су, „Интеркомерц” и „Беохемија”, чији је власник Жељко Жунић, партнери и заједно су, на крају прошле године, дуговали 100 милиона евра. За два месеца дугови су им се увећали за половину. Верује се да су њихови кредити у највећој мери допринели гашењу Агробанке, Развојне банке Војводине, Универзал банке. Према писању НИН-а, Богићевић, Перчевић и Жунић су на списку највећих дужника Српске банке, чији минус је нарастао на 19 милиона евра. На списку има још банака које грцају због њих.

Према оцени брокера Ненада Гујаничића сви ови пословни системи имали су сличан концепт пословања.

– Изузетно низак ниво капитала надокнађивали су високим зајмовима. Како су фирме упадале у проблеме око сервисирања дугова узимали су скупе краткорочне позајмице и тиме је спирала још више добијала на убрзању. Готово је било немогуће да опстану и много јаче компаније са тако високим каматама, а нарочито у кризи када су и здраве фирме под великим притиском – каже Гујаничић.

Према његовој рачуници, дугорочне обавезе „Фармакома” на крају 2013. биле су 11,6, а краткорочне 22,7 милијарди динара. При том, укупан капитал „Фармакома” износи 10,5 милијарди динара, што значи да су обавезе три пута веће од вредности капитала.

У земљи највише дугује Комерцијалној банци (21 милион евра), Фонду за развој (3,7) и Креди банци (501.000 евра). У иностранству 29 милиона евра дугује ИФЦ-у, огранку Светске банке који пружа подршку малим и средњим предузећима, а Амстердам трејд банци дужан је 22,6 милиона евра.

Дугорочне обавезе Горана Перчевића, власника „Интеркомерца” износе 6,4, а краткорочне финансијске обавезе 5,5 милијарди динара. Укупан капитал је 6,1 милијарда динара.

У незавидној позицији је и „Беохемија”, чији је власник Жељко Жунић. Дугорочне обавезе ове компаније су 8,7, а краткорочне 7,1 милијарда динара, а укупан капитал је нула. Гујаничић процењује да ће њихови биланси на крају 2014. године бити још гори.

Уз све то, крупни капиталисти били су и корисници кредита из „Фонда за развој”, а при том су за њих углавном давали гаранције банака које су отишле у стечај, па је велики знак питања шта ће од тог новца држава успети да наплати. Због тога ће, Богићевићеве, Перчевићеве, Жунићеве али и дугове још неких тајкуна на крају платити порески обвезници. Према неким проценама укупан цех биће већи од милијарду евра.

Уз високе дугове домаћих тајкуна држава не може никако да се отресе обавеза за своја, јавна предузећа. Највеће субвенције из буџета добијају „Железнице” (13 милијарди), „Путеви Србије” по разним основама ове године пореске обвезнике коштају 7,7 милијарди динара. Дотирања „Србијагасу” износе девет, док субвенционисање „Ресавице”, РТС-а и „Скијалишта Србије” пореске обвезнике кошта још 2,5 милијарди динара.

Први пут се, ове године догодило, да је из републичке касе издвојено две милијарде динара за субвенционисање „Градског саобраћајног предузећа Београд”.

Уз то, држава мало-мало па повезује радни стаж радницима којима послодавци не уплаћују порезе и доприносе. Тако је, само ове године за предузећа у реструктурирању издвојено 800 милиона динара за повезивање радног стажа. При том, трошак за отпремнине који нас чека следеће године износи 15 милијарди динара, што ће бити зајам Светске банке.

Према оцени Љубодрага Савића, професора Економског факултета, све те обавезе не треба сврставати у исти кош. Једно је када се имовина грађана прелива на личне рачуне тајкуна, а друго је када држава улаже капитал у неку фирму, попут „Ер Србије” или „Фијата”, што ће допринети расту запошљавања.

– Не сумњам да су се крупни капиталисти, против којих се води истрага, обезбедили и да су новац пребацили на неки рачун у иностранству и склонили на сигурно. Од тога држава неће имати никакве вајде, али ће страдати грађани. Било да је реч о испоручиоцима млека или неким другим добављачима. Једноставно, мала је вероватноћа да ће се штета свима надокнадити – каже Савић.

М. Авакумовић, А. Телесковић, Политика