НБС пооштрила је прописе који се односе на управљање ризицима банака. Новом одлуком, између осталог, уводи се нови, ужи показатељ ликвидности, што у централној банци образлажу потребом да се унапреди праћење ризика ликвидности у банкарском сектору Србије.
Банкари, пак, истичу да је тешко коментарисати да ли ће бити негативних последица по неке банке или не, јер то зависи од тренутне билансне позиције сваке банке понаособ.
– У односу на постојећи показатељ ликвидности, нови показатељ је оштрији, јер искључује потраживања од клијената, која су сврстана у боље категорије, то јест А, Б и В, која доспевају у року од 30 дана – каже за “Новости Зоран Петровић, заменик председника извршног одбора Рајфајзен банке. – То значи да ће банке, у циљу испуњења овог захтева, у зависности од тренутне билансне структуре, морати да држе додатна ликвидна средства, што може ограничити способност банака да кредитирају. Такође, важно питање је и могући негативан утицај на међубанкарско новчано тржиште, а тиме и на спровођење монетарне политике, јер ће банке бити принуђене да држе већи ниво ликвидне имовине.
Новости
