У Србији нико не зна колико се грађана прислушкује. Бројке варирају од неколико хиљада оних чији се сваки корак прати по закону, до неколико стотина хиљада оних који се „лове“ испод жита. Ипак, да ли ће неки од пресретнутих снимака – аудио, видео или електронска пошта моћи да се користе на суду, зависи од начина на који се до њих дошло.
Према речима истражног судије Првог основног суда у Београду Снежане Ивковић, да би надлежни државни органи могли да прислушкују грађане, морају да имају наредбу суда.
Али и ако покрену, осуђујућа пресуда није гарантована. То је нарочито био случај код неколико Младићевих „јатака“ који су ипак ослобођени због недостатка доказа и поред прислушкивања.
Исто тако, у бившем Окружном суду у Београду, познати трговац људима, осуђиван четири пута, добио је само две године затвора после петог „наступа“ пред судом зато што се испоставило да су полицајци прислушкивали његов телефон без дозволе суда.
У пракси се дешава и да истражни судија потпише наредбу за прислушкивање због сумње да је осумњичени починио једно кривично дело, а током праћења се испостави да је починио још нека дела. У тој ситуацији, транскрипт се по службеној дужности прослеђује тужилаштву како би оно предузело одговарајуће радње.
„Бубице“ и камере могу да користе и грађани без дозволе суда, али ако испуне одређене услове. Снимке, рецимо, могу да користе власници станова и пословних простора без сагласности будућих окривљених, ако су их направили ради заштите своје имовине.
Адвокат Небојша Перовић, који брани окривљене у Специјалном суду, каже да су у огромној већини предмета у том суду користе подаци о надзираним телефонским разговорима, електронској пошти или самом кретању окривљених.
СЛУШАЛИ 630 ОСОБА ЗБОГ ХАГА
ЗАСАД, јавни су само подаци о томе колико је особа прислушкивано како би се завршила сарадња са Хашким трибуналом. Акциони тим за лоцирање и хапшење хашких бегунаца надзирао је телефонске и друге комуникације 630 особа.
– Они представљају један од одлучујућих доказа у доношењу одлуке суда – каже Перовић. – Подаци који су прикупљени на законом прописани начин могу да се користе као доказ у кривичном поступку само против оних окривљених против којих је тај поступак и покренут. Сви остали подаци и обавештења, не само да нису доказ већ су и кривично дело.
Упркос модерној технологији коју користе детективске агенције, њихов рад се, каже Перовић, правно гледано, своди само на „сазнање података који не могу бити значајни за било какве одлуке пред судовима“.
– С друге стране, особа коју је пратио приватни детектив може да покрене поступак против њега и против особе која га је ангажовала – објашњава Перовић.
Новости
