Велике инвестиције у војне снаге доприносе светском миру и стабилности, без обзира на забринутост САД и aзијских суседа, речено је уочи заседања Кинеског свенародног конгреса. Прошлогодишњи кинески војни буџет износио је око 100 милијарди долара и био је мањи само од америчког.
Кинеске власти пред заседање Конгреса бране све већи војни буџет истичући да велике инвестиције у војне снаге доприносе светском миру и стабилности, без обзира на забринутост Сједињених Америчких Држава и азијских суседа Пекинга.
Међутим, за разлику од ранијих година, нису саопштени подаци о војном буџету за идућу годину. Представница Конгреса Фу Јинг рекла је да ће војни трошкови бити објављени сутра са укупним износом буџета земље.
Имајући у виду да се сваке године војни буџет повећава, може се претпоставити да ће и ове године он износити више од 106 милијарди долара, колико је износио прошле године.
Једино Сједињене Америчке Државе троше више на одбрану од Кине. Представница парламента је с фрустрацијом одговорила на питање новинара о војним трошковима који су ранијих година били унапред објављивани.
“Изгледа да Кина треба да објашњава сваке године спољном свету зашто треба да јача националну одбрану и зашто треба да повећа свој војни буџет”, рекла је Фу.
Усвајање буџета ће бити међу најважнијим задацима делегата годишњег заседања кинеског парламента на коме ће бити потврђен и састав нове кинеске владе.
Генерални секретар Комунистичке партије Кине Си Ђинпинг ће на на конгресу од Ху Ђинтаоа преузети дужност председника државе, као и шефа утицајне Централне војне комисије, у оквиру редовне смене генерација руководилаца, која се дешава сваких десет година.
Фу је указала да Кина одржава стриктну политику одбране земље и навела мировне мисије Уједињених нација у којима учествује и антипиратске патроле у Аденском заливу, као примере доприноса Пекинга светском миру и стабилности.
“Као овако велика земља, кинеска неспособност да обезбеди своју одбрабу не би била добра вест за свет”, рекла је Фу. “Наше јачање безбедности је ради одбране нас самих, одбране безбедности и мира, а не ради претњи другим државама”, рекла је представница.
Овогодишње заседање Свенародног конгреса долази у време повећаних напетости с Јапаном због спорних острва у Источном кинеском мору. Патролни бродови и авиони двеју страна се свакодневно сусрећу у спорној области и упозоравају једни друге да су у туђим територијалним водама.
Представник кинеске владе је у суботу упозорио Јапан да ће сносити сву одговорност за било какве “ненамерне сукобе”.
Кински територијални спорови са Вијетнамом и Филипинима у Јужном кинеском мору су, такође, избијали на површину последњих месеци, док Пекинг страхује од нове стратегије Сједињених Држава и јачања војног присуства у Азији и Пацифику где пребацује главнину снага.
Страна забринутост због кинеског војног јачања проистиче и из сумњи око поузданости података о војном буџету за који се верује да увелико превазилази јавности саопштене податке.
У свом извештају из 2012. године о кинесој војсци, амерички Пентагон је проценио да су кинески издаци на војску у 2011. године износили између 120 и 180 милијарди долара, знатно више од саопштених 91,5 милијарди.
РТС
