Први откоси пшенице већ су пали у јужном Банату, а процене су да ће ове године бити произведено 2,35 милиона тона пшенице, што је за 15 одсто више него лане, изјавио је Тањугу саветник председника Привредне коморе Србије Милан Простран
Први приноси пшенице износе од пет до 5,5 тона по хектару, што је добро, указао је Простран.
Жетва пшенице на 557.000 хектара у пуном обиму ће почети крајем следеће недеље, процене су да ће просечан хектарски принос у Војводини износити пет тона, а у централној Србији око четири тоне, навео је Простран, позивајући се на најновије податке Републичког завода за статистику (РЗС).
СОЛИДНА ГОДИНА Све у свему, ово ће бити једна солидна година, па можемо очекивати да ћемо имати озбиљнији вишак пшенице за извоз, између 600.000 до 700.000 тона, па можда чак и милион тона, имајући у виду и прелазне залихе из прошле године, нагласио је Простран.
Како је додао, те процене су доста реалније од оних које су изнете јесенас и не ради се о лажном оптимизму.
“То су сада већ извесне процене… део пшенице је био помало оштећен од града и олује, али то неће утицати озбиљније на наше укупне приносе, оно што је страдало биће штета само за пољопривредне произвођаче где се то десило”, казао је Простран.
Он је указао да су високе температуре убрзале зрење и јечма и пшенице, тако да је жетва поранила пет до шест дана.
“Жетва јечма је отпочела и у пуном је јеку, могуће је да се заврши до краја месеца”, указао је Простран, подсетивши да та култура која се користи за исхрану стоке и у индустрији пива, по правилу не заузима велике површине и оне износе између 80.000 и 100.000 хектара.
Када је реч о јарим, односно пролећним културама, према последњим статистичким подацима, кукуруз је заузео 1,2 милиона хектара, сунцокрет 190.000 хектара, соја 160.500 хектара и шећерна репа око 65.000 хектара, навео је Простран.
Он казује да су такви подаци били изненађење, јер се испоставило да су засејене веће површине него што су то биле прве процене, приметивши да је очигледно да је пролећна сетва доста добро обављена и да је њен обим покрио све слободне површине.
За сада усеви тамо где није било штета од града и поплава, добро изгледају и уколико би се остварила прогноза метеоролога да ћемо имати повремено кишу и у јулу, можемо очекивати и раст физичког обима производње, који би бар неутралисао прошлогодишњи минус, казао је Простран.
Он је напоменуо да је прошлогодишња производња због велике суше била мања за око 20 одсто, а ове године би могла да забележи раст од 15 до 20 одсто у односу на претходну годину.
ЗНАТНЕ ШТЕТЕ ЗБОГ ПОЛЕГЛЕ ПШЕНИЦЕ
Ратари у Србији ће у овогодишњој жетви претрпети знатне штете због полегле пшенице јер ће, како се процењује, тако бити изгубљено укупно око 6.000 хектара, изјавио је Тањугу професор Пољопривредног факултета у Новом Саду др Бранко Маринковић. Он је напоменуо да је хлебно жито, засејано јесенас на око 600.000 хектара, углавном добро изгледало у јануару и фебруару али је потом, због одређених пропуста у производњи, на доста парцела пшеница полегла што ће довести до губитака у приносима.
ЗДРАВКОВИЋ: АКО ПОЉОПРИВРЕДА НЕ ИЗДА, РАСТ БДП ДУПЛО ВЕЋИ
Уколико род јесењих пољопривредних култура буде на очекиваном високом нивоу, Србија би ове године могла да оствари економски раст од три до четири одсто, што је двоструко више од раније прогнозе, оцењује аналитичар Мирослав Здравковић.
Добар род пшенице и других пољопривредних производа омогућио би и да дефицит буџета буде осетно мањи него што је предложен ребалансом, тврди Здравковић, уз опаску да се на основу тренутних временских услова може очекивати изузетно добра пољопривредна година, бар њен први део.
Према подацима Републичког завода за статистику у 2008. години стопа реалног раста БДП-а била је 3,8 одсто, а наредне године минус 3,5 одсто. У 2010. забележена је стопа реалног раста БДП-а од један одсто, у 2011. години 1,6 одсто, а лане минус 1,7 одсто.
Танјуг
