понедељак , 21 септембра 2020

Од плате ни за пола месеца

0
(0)

У СРБИЈИ месечно само на исхрану и комуналне рачуне потрошимо више од оног што зарадимо. Анкета о потрошњи домаћинстава показује да располажемо са 53.762 динара, а готово две трећине те суме потрошимо само за основне потребе – на куповину хране и плаћање комуналних рачуна. Тако смо са просечном платом која износи око 44.000 динара већ у старту „краћи“ за око 10.000 динара. Како ту „рупу“ у кућном буџету покрити?

Да није толике беспослице, могла би да се раде и по два посла. Сналажљивима за попуну кућног буџета остају шверц, трговина „на црно“… Рецепт са задуживањем и покривањем већ узетих кредита новим довео је многе у дугове из којих се тешко могу извући. Домаћице имају и своју „формулу“ – стезање каиша на свим фронтовима. Предност је имати и пензионера у домаћинству – просечна пензија није велика, али је зато редовна и сигурна. А, статистичари, званични, кажу:

– Главни извори прихода српског домаћинства чине редовне плате са 46,6 одсто и пензије са 33,2 одсто. Остатак су такозвана примања ван радног односа, социјална и примања из иностранства, приходи од пољопривреде… Око 4,6 одсто српских породица преживљава захваљујући помоћи рођака са села, а два одсто од дотација из иностранства.
ЗНАК ЗА УЗБУНУ ИЗ месечних анализа се види да су пензије у Србији изузетно значајне за ублажавање пада потрошње – каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Оне су једини извор прихода и преживљавања бројних породица. Пензије у Србији су, тако, и основни извор финансирања производње хране и плаћања комуналних производа и услуга, што је знак за „узбуну“.

Приходи домаћинстава, иначе, варирају од региона до региона, крећу се од 46.860 до 63.331 динар, а наравно најтањи су на југу. По регионима се разликује и учешће „осталих извора“ у укупном кућном буџету.

Тако су у београдском региону приходи са села(натурални) заступљени са један одсто у кућном буџету. У Шумадији и западној Србији достижу 7,2 одсто. У јужним и деловима земље учествују са 6,6 одсто, док у Војводини тај удео износи пет одсто.

Или, на пример, у укупним месечним приходима домаћинства у Шумадији велики удео имају потрошачки и инвестициони кредити – учествују са 2,1 одсто. На северу Србије приходи од позајмица чине само 0,4 одсто кућног буџета.

– Како економска криза не попушта све ће бити теже надоместити недостатак новца у кућном буџету и обезбедити додатне приходе из сиве економије и са села – каже Владана Хамовић, економиста. – Једино што преостаје је сасвим сигурно, смањена потрошња и још веће задуживање или одложена плаћања. Наравно и то ће једног дана доћи за наплату, можда у још горим временима.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Минималац у региону: У Македонији најгоре, Словенија и Хрватска далеко испред Србије

3.7 (3) Најнижу минималну плату у земљама региона примају запослени у Северној Македонији, само 203 …

Минималац расте најмање три хиљаде динара

2 (1) Минимална цена рада за 2020. годину биће повећана најмање десет одсто. Тако бар …

5 Коментара

  1. Zavisi od koje. Znam neke koje nisu ni za trecinu.

  2. jebem li vam majku, ko god da se treba osetiti prozvan za ovo stanje! sram vas bailo bagro jedna, koja ste se dzabe skolovala na ledjima nas"komunjara", picka li vam materina, a sad prodajete muda za bubrege, da je dobro sto vi imate a mi nemamo. to je tako bogom dato. jebem li vam boga tog pokvarenog, vaseg, koji nema veze sa mojim

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *