Од реформи јавних предузећа, само јалове најаве

Београд — Иако се о реформама говори веома дуго и даље велики број јавних предузећа послује са губитком.

И ове године је као и раније, после аранжмана са Међународним монетарним фондом, обећано да ће се кренути у корените промене.

Од ВИП аеродромске гарнитуре за седење која се плаћала и милион динара, до хиљада евра које су неки директори јавних предузећа трошили месечно на ручкове и репрезентацију. Само за Железнице Србије и Железару Смедерево буџетски обвезници месечно дају по десетак милиона евра.

“Оно сто смо до сада радили, нажалост, јесте да смо узимали од здравог сектора привреде и улагали у нездрав сектор и нисмо на тај начин помагали да се унапреди привреда и да се запосле људи у Србији. Тренутно, оно сто је рачуница, да јавни сектор поједе, како се то народски каже, све оно сто заради здрав део привреде”, каже Ана Трбовић са Факултета за економију, финансије и администрацију.

У Србији годину и по дана од доношења Закона о јавним предузећима, није дошло до деполитизације и професионализације тих предузећа. Иако су конкурси расписани, у многим предузећима попут Србијашума, Србијавода и Тањуга и даље фирме воде вршиоци дужности директора.

“Ми не нудимо довољну накнаду за људе који су заиста професионални менаџери, који би онда можда желели да се нађу на том месту”, каже Трбовић.

“Један је разлог што су јавна предузећа сјајан извор средстава којим су могле да се финансирају политичке партије и на разни начин су изношене паре из јавних предузећа”, каже Милош Обрадовић из Нове економије.

“Други део је што јавна предузећа запошљавају много људи и то је исто добар начин да се запосле кадрови, партијска војска”, додаје он.

Парадигма лосег мешања државе у односе предузећа види се на примеру Аеродрома Београд и сада Ер Србије, а некада ЈАТ-а. Иако бележи стални раст броја путника, Аеродром из године у годину има све мању добит.

“Ту је држава, то јест влада, приликом споразума са Етихадом преузела дугове ЈАТ-а према Аеродрому који су огромни и то је главни разлог засто је Аеородом Београд остварио тако скроман резултат у прошлој години”, каже Обрадовић.

“ЕПС или Србијагас где држава држи потцењену крајњу цену или дозвољава, толерише ненаплаћивање дугова “.

Министар привреде Жељко Сертиж најавио је пре неколико дана да це јавна предузећа убудуће морати да се придржавају 19 тачака о којима су обавештени. Измедју осталог, мораће врло јасно да имају истакнуте уштеде и смањења одређених расхода на ставкама које су непотребне, попут репрезентације, спонзорстава, путних трошковаи набавке аутомобила.

 

Б92