Од Вучићевог „Не дам Газиводе“ до енергетске независности Косова (видео)

Не дам Газиводе! Па да видимо шта ћемо даље. Можете да ме смените, али ја вам не дам те Газиводе и то ћу рећи Федерики Могерини – изјавио је Александар Вучић, 2015. године.

– Немојте да нам кажете да поглавља нису отворена због Бриселског споразума. Шта је то што Србија из тог споразума није испунила? Кажите лепо да је проблем у нечем другом. Што нећеш да даш 100 одсто „Газивода“. Ја нећу да их дам. Нека кажу да због тога нема отварања – поручио је Вучић, рекавши да смо нудили да однос власништва буде по 50 одсто, али да Приштина то није прихватила.

Тако је Вучић говорио о језеру Газиводе, које се једном трећином налази на територији централне Србије, а две трећине на северу Косова и од великог је значаја за енергетски систем. Вучић је неколико пута у својим наступима био изричит да неће дозволити предају Газивода, иако је потписивањем Бриселског споразума из 2013, Србија преузела низ обавеза у области енергетике. Тако договорено да косовски оператор буде признат за целу територију Косова, а да ће Електромреже Србије пружати подршку да косовски оператор постане члан европске мреже. Договорено је и оснивање предузећа Електросевер и ЕПС Трговина која би радила по законима Косова.

Од Вучићевог „Не дам Газиводе“ до енергетске независности Косова (видео)

Међутим, у априлу ове године, након што је Европска мрежа оператора преносног система (ЕНТСО) изгласала да косовски оператор преносног система КОСТТ може да функционише самостално, изостале су реакције званичног Београда, тачније Вучића, који ионако представља све институције.

– Дуго времена и у више наврата је Александар Вучић понављао као папагај „Не дам Трепчу, не дам Газиводе“. Користећи пандемију коронавирусом, у тишини, председник Србије је сепаратистима из Приштине предао Газиводе. Дозволио је да Приштина и Тирана формирају заједничку електро-преносну мрежу Косова и Албаније а да Србија ниједним знаком није показала да је против тога – реаговао је Народни покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“.

Затим је у септембру Вучић у Вашингтону, под патронатом Доналда Трампа, потписао споразум са представницима привремених институција у Приштини, којим се, на врло магловит и нејасан начин, помиње језеро Газиводе и проблем електроснабдевања. У споразуму пише да ће се „обе стране сложити да сарађују са Министарством енергетике САД и другим одговарајућим правним лицима америчке владе на студији изводљивости за потребе дељења језера Газиводе као поузданог снабдевања водом и енергијом“.

– У споразуму не постоји ниједан податак из кога се може наслутити корист Србије у вези језера Газиводе. Овако нејасним споразумом и препуштањем трећој страни да арбитрира у наведеним питањима Србија може само изгубити оно што има у овом тренутку а никако било шта добити – прокоментарисао је одредбе споразума економиста Милан Ковачевић.

Да је Ковачевић био у праву, доказ је и вест да је започело независно деловање Косова као регулаторне зоне у оквиру регулаторног блока Албанија-Косово и да је почео са радом далековод од 400 кW између две земље.

Албански премијер, Еди Рама, који је био присутан у диспечерском центру Оператора преносног система, изјавио је да је то резултат регионалног Шенгена.

И тако, од „Не дамо Газиводе“, дошли смо до ситуације да Вучић својом политиком, ћутке и без икаквог отпора, преда Косову Газиводе и цео електроенергетски систем.

Остаје само да се види да ли ће језеро које је након Вашингтонског споразума преименовано у Трампово језеро, наново променити име и постати Бајденово, као резултат мудре политике Вучића.