Офанзива ГМО лобиста на Србију

Професорка Пољопривредног факултета у Београду Гордана Шурлан Момировић изјавила је за Радио телевизију Србије да “до сада испитана ГМО храна није опасна по здравље”.

– Због оних који не желе да једу ГМО, производи треба да буду обележени – сматра професорка Шурлан Момировић.

Она је истакла да се не може за ГМО рећи да је опасан по здравље и напомиње да није пронађена веза између неких болести и ГМО.

– Ми не можемо ни за једну храну рећи која је опасна по здравље или није. Па ни за ону храну коју сада једемо. Колико су до сада испитали, ГМО није опасан по здравље – рекла је професорка Шурлан Момировић.

Није опасно?

Главна кухиња у кабинетима

Упитан да каже ко су главни лобисти за ГМО у Србији, Шеварлић ће као из топа:

Повезани чланци

• 
  Српски идентитет и мултиконфесионалност

  30. октобар 2022.
• 
  Већина увезене свињетине и живих свиња у Србију је ГМО порекла

  29. октобар 2022.

– Политичари! Одговорни су они који воде ресоре трговине, пољопривреде и руралног развоја. У тим секторима су одговорни министри, државни секретари, помоћници министра, начелници одељења и инспекције. Овај брзопотезни покушај промене закона о ГМО видим као посипање пепелом и покушај аболиције свих досадашњих министара пољоприпреде од 2000. па до данас, а који сносе законску и моралну одговорност због стања у којем је српска пољопривреда данас.
На питање колико година је неопходно испитивати ГМО производ пре него што се нађе на тржишту, професорка Пољопривредног факултета у Београду каже да се противници залажу да се тек после две или три генерације људи тај производ нађе на тржишту и уведе у исхрану.

Ипак, подсећа да је америчка Агенција за лекове тек неколико година испитивала у лабораторији производе пре него што су грађани почели масовно да их користе. Професорка Шурлан Момировић напомиње да неке болести попут стерилитета и канцера нису доведене у везу с конзумацијом ГМО. Она истиче да и међу научницима постоје подељена мишљења и подсећа да наши грађани још увек не могу да једу ову храну јер је код нас постоји Закон о забрани ГМО.

– Грађани могу слободно да једу ГМО – каже професорка и додаје да би та храна требало да буде обележена на полицама радњи, баш због оних који не желе да једу такву храну.

Сасвим друго мишљење о ГМО у Србији и штетности такве хране по људе има професор Миладин Шеварлић, такође с Пољопривредног факултета у Београду.

– Не знам са којим аргументима наступа колегиница јер нисам видео да се позива на конкретна референтна истраживања. С друге стране, ја бих могао да их кандидујем много, рецимо оно др Арпада Пустајиа из 1995. године. Реч је о врхунском стручњаку који је деценије посветио истраживањима ГМО кромпира. На крају је закључио да то није за људску исхрану јер веће конзумирање ГМО хране у првој генерацији, у трећој повећава опасност од канцера, а у четвртој доводи до поремећаја репродуктивности – каже Шеварлић за “Вести”.

Шта би рекли да је марихуана?

Последњи податак из 2013. године, са контроле од 1.300 парцела у Србији са којих је узето необично мало узорака, свега 45, показало је да су 42 узорка била позитивна на ГМО.

– Замислите када би то била марихуана? Је ли то успех? – пита се Шеварлић.
Професор Шеварлић се позива и на српске научнике који су се бавили овом темом.

– Рецимо, др Миленко Ступар је на научном скупу у САНУ 2013. године изјавио да генетичари данас знају како функционише једна трећина гена, за другу трећину још увек само наслућују, а о последњој трећини још ништа не знају. Да ли се може без познавања последица укрштања две трећине гена говорити о здравствено и еколошки безбедним ГМО?

Шеварлић је подсетио да је први Закон о ГМО у Србији донет 2001. године, а актуелни из 2009. који забрањује и промет и производњу ГМО хране, те да је сада присутна велика кампања, лобирање да се донесе нови прописи који треба да трасирају пут за легализацију ГМО.

 

Љ. Ивановић – Вести