Отимање Института за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак”: Смрт по експерименталној цени

Министарство здравља Србије тврди како, упркос другачијим вестима у медијима, није продат “Торлак” нити да се то планира, већ да се тражи страни стратешки партнер. При томе су у оптицају три велика светска концерна од којих је сваки познат по спровођењу експеримената на људима.

“Новартис” је настао од компанија које су сарађивале са нацистичким властима (производиле отров Циколн Б, за убијање у гасним коморама), “ГлаxоСмитхКлине” је најсиромашнијим америчким малишанима давао нетестиране лекове, док је “Пфизер” оптужен да је убијао децу у Африци тестирајући на њима своје антибиотике.

Једини домаћи произвођач вакцина Институт за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак” већ дуже времена се налази у тешкој финансијској ситуацији. Директорка Института Вера Стоиљковић у мају је изјавила како “Торлак” може да се извуче и без стратешког партнера, али уз обилну државну помоћ. Пре само неколико година процењено је да Институту хитно треба не мање од пет милиона евра како би пребродио кризу,а у међувремену је та свота вишеструко увећана.

Вест од краја септембра како “Новартис” планира преузимање “Торлака” демантовали су, како српска министарка здравља Славица Ђукић-Дејановић, тако исто и несуђени купац. Из “Новартиса” је, међутим, дошао одговор како још увек није дошло до преузимања “Торлака”, али није ни негирана ни потврђена могућност да се то догоди у будућности, односно да две компаније уђу у стратешко партнерство.

Уместо продаје “Торлака” странцима, и министарка Славица Ђукић-Дејановић је најавила налажење стратешког партнера за наш финансијски упропашћен Институт, при чему није желела да открије ко би могао то да буде.

Из Министарства здравља је, међутим, убрзо процурела информација да су, између осталих, интересовање исказали “Глаксо Смит Клајн” (“ГлаxоСмитхКлине”) и “Физер” (“Пфизер”). У игри, по свему судећи, остаје и “Новартис”. “Новартис” је настао 1996. године са седиштем у Базелу, Швајцарска, фузионисањем “Циба-Геигy” и “Сандоза”. Оба поменута предузећа, односно њихови правни претходници, били су део истог међународног конгломерата коме је припадао и злогласни немачки “ИГ Фарбен АГ”, створен одмах после Првог светског рата добрим делом уз финансијску помоћ Рокфелеровог “Стандард Оил-а”.

“ИГ Фарбен” не само што је нацистичкој Немачкој давао велике количине синтетичке нафте, неопходне за вођење рата, већ је учествовао и у производњи отровних гасова употребљаваних у концентрационим логорима. “Циклон Б”, највише коришћени отровни гас у логорима смрти, производила је чланица “ИГ Фарбена” – “Дегусса”.

У оквиру логора у Аушвицу постојала је током целог рата фабрика направљена парама “ИГ Фарбен-а” у којој су запошљавани логораши на производњи гасова којима ће бити убијани други логораши. Прва међународна структура Гестапоа настала је управо у оквиру страних представништава “ИГ Фарбен-а”.

Седиште “ИГ Фарбен-а” у Франкфурту током Другог светског рата савезници нису бомбардовали (иако је цео град био сравњен са земљом), знајући да се ту крију многе тајне које ће им добро доћи у предстојећем хладном рату са СССР-ом. После рата је дуго времена у тој згради био штаб америчког Петог корпуса.

После Другог светског рата међународна сарадња “Циба-е” и “Сандоз-а” са једне стране, а са друге стране наследника “ИГ Фарбен-а” настављена је. Не треба сметнути са ума да је један од чланова “ИГ Фарбен-а” био и “Баyер” који је, поред Аспирина, био произвођач и Хероина који се деценијама легално продавао у европским и америчким апотекама, а да је “Сандоз” први почео са производњом ЛСД-а, психофармакома који се продавао легално до шездесетих година прошлог века, а који је својевремено на логорашима у Аушвицу испитивао злочиначки ум Јозефа Менгелеа.

Десет година после катастрофалног пожара у складишту “Сандоз-а” покрај Базела формиран је “Новартис”. Свега деценију после формирања ова базелска компанија је дошла у сукоб са својим конкурентима покрећући судски спор у Индији у коме је захтевала да се забрани даље истраживање и производња јефтиних лекова за ХИВ, рак и дијабетес у овој сиромаштвом погођеној земљи.

“Новартис” је у Србији постао познат када је испоручио потпуно непотребне, али зато прескупе вакцине против “Свињског грипа”. Прошле године је компанија од српске владе тражила и добила изузеће од могућих тужби, у случају да њене вакцине проузрукују штету људима. Разлог за ову аболицију је чињеница да се за израду вакцина користе и генетски модификовани организми, чије деловање на људе још увек није до краја испитано.

Недозвољеним експериментима на људима бавили су се и остали потенцијални кандидати за стратешко партнерство са “Торлаком”.

Британски “ГлаxоСмитхКлине” (ГСК) настао је децембра 2000. године, фузијом две, до тада одвојене компаније. Већ 2004. године, овај концерн долази под удар правосуђа. У овом поступку је ГСК оптужен да је спречавао клиничка испитивања да ли је његов лек против депресије Пароxетин бољи од обичних плацебо таблета.

Крајем новембра исте године телевизија ББЦ је објавила репортажу у којој се ГСК оптужује да је у њујоршким предшколским установама деци зараженој ХИВ вирусом давао неиспитане и неодобрене лекове.

У 2010. години је ГСК пристао да се вансудски нагоди и плати 150 милиона долара као казну и 600 милиона долара одштете особама које су користиле његове препарате произведене у Пуерто Рику, између осталих и контаминирану маст за бебе!

Пошто је телевизија у Британији објавила по концерн неугодне податке да је америчке малишане користио као покусне куниће за испитивање деловања лекове против ХИВ-а, ГСК је одлучио да се 2009. године удружи са “Пфизер-ом”, управо на пољу истраживања лекова против ХИВ-а и СИДА-е. При томе “Пфизер”, трећи кандидат за стратешког партнера “Торлака”, има још гору репутацију када се ради о коришћењу деце у експерименталне сврхе!

По извештају званичника афричке државе Нигерије, “Пфизер” је 1996. у области Кано деци делио у међувремену забрањени антибиотик Тровафлоxацин (Трован). Погођено је око 200 деце, од којих је најмање петоро умрло од последица конзумирања овог лека, док је велики број њих остао са трајним последицама. Лек претходно није коришћен за лечење људи. Немачки лекар Хуан Валтершпил, шеф “Пфилзер-овог” одељења дечије медицине, због овога је одбио да даље сарађује са концерном, критикујући планирање и спровођење експеримента над болесном децом.

Сајт Џулијана Асанжа, WикиЛеакс, објавио је у децембру месецу 2010. године документе из којих се види да је “Пфизер” вршио притисак на нигеријског државног тужиоца како би овај омекшао свој став. У међувремену је случај доспео и пред америчке судове.

Године 2008. је објављено како је “Пфизер” пристао да се вансудски нагоди са америчким властима и плати укупно 2,3 милијарде долара због недозвољеног рекламирања. То је до данас највећа казна коју је платио један фармацеутски концерн.
Не сме из вида ни да се испусти чињеница како је држава, иако већински власник “Галенике”, овој српској компанији забранила даљу производњу антибиотика. Ако контролу над “Торлаком” преузме “Пфизер”, директно или преко свог стратешког партнера ДСК-а, да ли то значи да ће на српском тржишту ускоро да се појави “Трован” који је већ побио децу у Нигерији?

Фармацеутска индустрија, па самим тим и “Торлак” налазе се у тешкој ситуацији. Међутим, сума од десетак милиона евра, колико је потребно овом реномираном институту да се извуче из тешкоћа, никако није толико велика да држава не може да пронађе средства.

Само за наредна три месеца, влада Србије планира узимање додатних кредита у висини од преко 300 милиона евра. Тридесети део тих пара био би довољан за спас “Торлака”, чиме би се спречило да се непознати лекови тестирају на српској деци. Случај у коме је “Новартис” у Србији пласирао вакцине, чије дугорочно дејство није познато, мора да нам буде наук да се не играмо здрављем народа.

 

Милан Маленовић

Таблоид