Перчевић дугује 40 милијарди динара: Пола крао, пола СПС-у дав’о

ДУГОВИ „Интеркомерца“ и „Котекса“, фирми недавно ухапшеног Горана Перчевића, на дан када су добиле „зелено светло“ да се реорганизују, у августу ове године, износили су равно 40 милијарди динара! Од тога, како „Новости“ сазнају, више од 17,8 милијарди динара је необезбеђено, односно нема никакве гаранције да ће бити враћено. Списак поверилаца ове две компаније је веома дугачак, од највећих банака до самосталних трговинских радњи и појединаца.

Осим малих домаћих банака које су одобравале Перчевићу кредите, пре свега по политичком утицају као што су Универзал, Српска, Јубмес, Дунав и Привредна банка Београд без икаквог јемства, то су чиниле и велике стране банке које послују на нашем тржишту. Власник „Интеркомерца“ и „Котекса“ се задужио код чак 18 банака, али и једне велике државне компаније – „Дунав осигурања“.

За око 5,7 милијарди динара обавеза према банкама, Перчевић има обезбеђење, али за готово десет милијарди динара нема. Овде, указују у истрази, није само проблем што се овај бизнисмен задуживао, већ ко му је, због чега и по чијем налогу одобравао зајмове, знајући унапред да не може да их врати. Права адреса могле би да буду, како се указује, разне политичке структуре.

– Банкарски сектор има све више проблема да наплати одобрене кредите и ниво лоших зајмова прелази и 30 одсто, а у неким банкама достиже и 40 одсто – рекао нам је један страни банкар код кога се Перчевић задуживао. – Ми смо морали да ишчистимо билансе и да се решимо ненаплативих позајмица не само Перчевића, него и Жељка Жунића, Мирослава Богићевића и осталих којима смо давали зајмове, а нисмо их наплатили. Чак и да смо активирали хипотеке и обезбеђења пре уласка „Интеркомерца“ и „Котекса“ у програм одлагања дугова и отплате на рате до 10 година (УППР), не бисмо намирили потраживања. Такође смо свесни да вероватно никада нећемо ни доћи до свог новца и када крене да се спроводи репрограм, за две године. Фирме које дођу до УППР могу само да се врате у стечај, а онда да се ликвидрају.

Поређења ради, указују финансијски стручњаци, за разлику од комерцијалних банака, са, рецимо, Европском банком за обнову и развој нема шале. Ова међународна финансијска институција захтева да се потраживање од 307,8 милиона динара, које је сврстано у шесту класу са условном обавезом да се намири продајом удела у „Интеркомерц фриго“ из Рашке, и то на први позив ЕБРД, без одлагања и условљавања намири. Продаја ће обавити, а приоритетно ће се намирити ЕБРД. Продаја ће се обавити купцу прихватљивом за ЕБРД.

„Дунав осигурање“ стало је „краћих рукава“. Наиме, ово предузеће потражује на име емитованих обвезница „Интеркомерца“ 189,3 милиона динара, а за премију осигурања 2,8 милиона динара. Према УППР, у класу један, у којој су повериоци са обезбеђењем, односно заложним правом на некретнине, нашао се само дуг од 62,1 милион динара, док је 130 милиона динара обавеза завршило у петој класи потраживања која нису обезбеђена.

У МЕНАЏМЕНТУ ПРОПАЛИХ БАНАКА ПЕРУЧИЋ, УНКОВИЋ, МАРИЧИЋ, ЛАБУС…

У ПРОПАЛИМ домаћим банкама, у периоду у ком је Перчевић долазио до свежег новца, радили су многи привредници,економисти, политичари, вицегувернери…

Тако су у Универзал банци, у време када је пропадала место у руководству имали Слободан Унковић, Ратко Бановић, некадшњи вицегувернер НБС… У Управном одбору ове приватне банке је био Мирољуб Лабус, бивши потпредседник Владе Србије. Кроз Српску банку је прошао Иван Маричић, некадашњи директор Трезора, Златан Перучић, бивши директор Беобанке…

 

Новости