fbpx
Насловна / Србија / Питања за Војислава Шешеља

Питања за Војислава Шешеља

4.2
(23)

Пошто нико не може да одгонетне ко си ти и за кога радиш, а и стално причаш о поштењу, патриотизму, шпијунима и домаћим издајницима, морам да поставим неколико питања:

-Да ли презиме “Шешељ” има хрватске коријене?Да ли су твоји преци дошли од Сплита?
-Да ли си ти ипак рођен у херцеговачком селу Марева Љут, код Завале у Поповом Пољу, а не у Сарајеву?
-Да ли су тамо изгореле матичне и црквене књиге за вријеме овог рата, да би се затрли нечији трагови?
-Та територија је сада у рукама Хрвата?
-Зашто те неки зову Вјекослав?
-Да ли ти је оцу ипак било име Вјекослав?
-Или си ти Вјекослав?
-Знаш ли иједног Србина да се презива Шешељ?
-Пише да широм Хрватске има Шешеља Хрвата и да не крију да сте у сродству.
-Кажу да су Шешељи пре II св.рата били и остали Хрвати и да су били опасне усташе. Да ли је то тачно?
-Једноставно, да ли си ти Хрват?
-Пошто кажу да ти је мајка Српкиња, а отац Хрват, да ли си онда можда “полутан”, или како се већ осјећаш?
-Да ли си био некад члан Савеза комуниста?
-Зашто толико лоше причаш о комунистима?
-Да ли си радио за ДБ?
-Ако јеси, да ли је тада твоје конспиративно име било “магистар”?
-Да ли те је Србин осудио на 8 година затвора за дисиденство, или тако нешто? Знам да је за вријеме Тита и послије у БиХ био обичај да Србину суди Србин, Хрвату Хрват итд, да се не би развијала међунационална мржња и нарушавало братство и јединство.Пошто сам сазнао да је судија био Србин, да ли си тада замрзио Србе? Има Срба којима су његови нанијели белаја, па су се из револта потурчили и то ових година.
(-Да ли су те у зеничком затвору звали “балерина”?Ако јесу, је ли истина оно што пишу?)
-Да ли се то десило и са тобом-умјесто потурчења, (ако си Србин), јеси ли обећао да ћеш им (Србима) се осветити?
-Да ли ти је бранилац био Владимир Шекс, тадашњи адвокат, касније пресједник Хрватског сабора?
-Да ли те је помагао Добросав Парага?
-Да ли си ти са својим групама 9.марта 1991 у Београду опљачкао неколико златара и злато прослиједио у Хрватску?
-Да ли је тада твоје конспиративно име било “Лисица”?
-Јеси ли се на Хрвате бацао дрвљем и камењем, прије, за вријеме и послије рата? Ако јеси, зашто? Да се прикријеш?
-Јеси ли уочи рата на РТС-у рекао да ће рат трајати најдуже три мјесеца, јер Хрвати нису никакви борци и да никад нису имали своју државу?
-Да ли је то значило да потстичеш Србе да ратују против Хрвата, знајући да ће доћи до сигурног пораза и да ће Хрвати искористити прилику да направе своју државу?
-Да ли је могуће да си ти тако талентован и начитан вјеровао да Србија може ТАМО у Хрватској побиједити Хрвате, а да се Хрвати у својој земљи не могу одбранити, поготово имајући у виду да ће им католички Запад свесрдно помоћи, као и Ватикан?
-Да ли си и лично скупљао добровољце и слао у рат у Хрватској и Босни?
-Да ли то значи да си Србију свим силама гурао у унапријед изгубљени рат са Хрватима и другима, само да јој се осветиш због судије Србина, или ако си ти хрватског поријекла, па по тој линији радиш за Хрвате, или из неких других разлога: $, Е, фунта, ЦХФ,…?
-Да ли си у јеку борбе са Хрватима, код Винковаца (у Мирковцима) био заробљен од њих и да ли те је ослободио лично Туђман по хитном поступку?
-Да ли ти је најближа Туђманова савјетница Мирјана Зелен-Макса за вријеме рата организовала састанак у Мадриду са пробисвијетом Долгоруковим, коме си, кажу, нудио круну Немањића и Карађорђевића, а о коме си често причао по телевизијама, а састанку је и сама госпођа макса учествовала?Да ли те је тада Макса учланила у једну католичку масонску ложу у Шпанији?
-Да ли си постављањем двију шина у Корници (између Шамца и Градачца), наводно да се споји Бијељина са пругом Шамац-Сарајево, знао да је то чисто фолирање и да је то било извиђање, јер је касније одатле отерано хрватско становништво, да би јед Хрвата према Србима био још већи?
-Да ли су тада с тобом били Николић и Вучић?
-Да ли си Ђинђића оклеветао да му је ујак из Крушковог Поља усташа, па се испоставило да је Србин и да му је син погинуо у рату, јер је у К.П. чисто српско становништво, без иједног Хрвата(усташе) или неких других?
-Да ли сте се вас двојица прије или послије дуела на РТС-у договорили да се не нападате и да сте обојица доста знали један о другом?
-Да ли си му ипак радио о глави онако потајно да те не би офирао кад-тад?
-Кад је убијен Ђинђић, да ли си се осјетио несигурним, па се добровољно пријавио у Хаг, јер је тамо сигурније и ето, сад си жив?
-Да ли си тада већ био сигуран да ћеш бити ослобођен? Успут, нађох један коментар на овај чланак на неком порталу, па да га прикажем: “Пошто се прича да су у Хагу ослобађани само “амерички људи”, шта ћемо? Харадинај, Готовина, Перишић, Станишић, Симатовић, Шешељ, ….”
-Да ли је тачно да су те ослободили Хрвати преко Американаца, или је Вучић добро платио?
-Да ли је твоја узречица и пракса: “Јуре и вичу држ’те лопова, а они краду”.
-Да ли и ти тако радиш?
-Да ли знаш ко највише прича о поштену ?
-Да ли знаш ко највише прича о патриотизму?
-Да ли вичеш:”Држте домаћег издајника и страног шпијуна”, да никад на тебе не би пала сумња и да се нико тебе не би сјетио?
-Да ли зато глумиш великог Србина?
-Имаш ли 220.000$ у једној америчкој банци и ако имаш, одакле ти то?
-Да ли је истина да си то добио од Америке и Хрватске, а не од “одржаних предавања”.
-Зашто ти те паре, ако их имаш, не леже у руској банци, пошто “навијаш” за Русе?
-Ушао си у Скупштину Србије и да ли ти је циљ да постанеш предсједник Србије?
-Да ли би то био коначан циљ Хрвата да управљају Србијом из прве руке?
-Да ли је ипак боље овако, да се превише не експонираш, већ да диригујеш са Томом и Вучићем, држећи их на узди неким подацима, а пошто Тома више није ту, са Вучићем је још лакше?
-Да ли би то била твоја коначна освета Србима за ону пресуду?Без обзира да ли си Хрват или пак Србин.
-Да ли ти у свему томе помажу и твоји следбеници Николић и Вучић?
-Да ли је тачно да ти Вучић даје мјесечно 60 милиона евра и још 3,5 милиона из свог џепа?
(Морам признати да су ове цифре фрапантне, али сам прочитао да је тако и да ти их доноси Вучићев “благајник”).
-Ако јесте тачно, да ли то вас двојица те паре скупљате за после политике?
Да ли те је једном, прије одласка у Хаг у Скупштини неко питао “Како можеш да машеш лажним папирима да човјека оцрниш?”
-Да ли си му тада рекао:”Док они то утврде, ја сам површио посао?”
-Да ли си пред један ТВ дуел са Вуком Драшковићем рекао му:”Народ је руља.Само га треба замајавати?”
-Да ли си за Вучића рекао сљедеће:”Он је проучио све што је преко интернета могао да пронађе о медијској манипулацији људима.И он је тако створио, данас се већ види, стравичну моћ.Он сада манипулише свим медијима у Србији.Он сада манипулише целим народом у Србији?”
-Да ли си написао три књиге:”Портпарол лоповске странке Александар Вучић”-2009г., “Српски барон Минхаузен Александар Вучић” -2009 г., “Санадерова мачкица Александар Вучић”-2010г.?
-Да ли сте ти, Тома и Вучић убили некога на ратишту?(мада си и сам рекао да си окрвавио руке хрватском крвљу)?Да ли то:”хрватском крвљу” треба да значи да нам стављаш до знања да ниси Хрват и да ти повјерујемо да их стварно не волиш?
-Да ли су Вучићи из Чипуљића 1941 прешли у католике?
-Да ли си побједу за предсједника Србије продао Милутиновићу?
-Ако јеси, пошто?
-Да ли си и сад само Вучићев Тројански коњ?
-Зашто од сваког твог дјеловања корист имају Хрвати, а штету Срби?
-Да ли сте ти, Вучић и Додик једна дружина?
-Да ли си ти амерички и хрватски човјек-шпијун?
– Реци да ли је све ово тачно, или понешто натуцам, па ово није ни један промил од онога што стварно јеси?

Марева Љут

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучићево смежурано мудо – Војислав Шешељ

Ако сте се питали где је Војислав Шешељ и зашто се не оглашава поводом преговора …

Првомајска хапшења због питања министру Ђорђевићу (видео)

Београд-Двоје људи приведено је данас испред Скупштине Србије током првомајског протеста, а један од њих …

6 Коментара

  1. Na veliku žalost Srpskog naroda Vjekoslav Šešelj je čist Srbin. Kao i svi do jednog stanovnici tog područja vekovima u nazad su isklučivo Srbi. Naravno istorijske okolnosti su bile takve da je veliki deo Srba primio katoličku i muslimansku veru. Kao i svako ko je prodao veru za večeru dr.Vjekoslav je podržavao sve one koji su imali plan i program da unište sve Srpsko. To što seljačinu i primitivca narod Srpski nije prepoznao niko mu nije kriv.

  2. Aleksandar Stefanovic

    Ja, Aleksandar Stefanović iz Beograda, Ul. Milića Rakića br. 15/1/14, JMBG 1905953xxxxxx, pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću dajem sledeću
    IZJAVU
    U januaru 1994. godine nakon izbora socijalisti su imali samo 123 poslanika, što nije bilo dovoljno da izaberu Dragana Tomića za predsednika skupštine Srbije. Nedostajala su im četiri glasa, koje su pronašli u SRS, tako što su ih platili 300.000 nemačkih maraka. Da bismo zamaskirali tu trgovinu, mi iz SRS smo istakli svog kandidata Jorgovanku Tabaković. Za izbor Dragana Tomića za predsednika skupštine glasali smo Toma Nikolić, Stevo Dragišić, Dragan Todorović i ja. To nam je naredio Vojislav Šešelj, ispod stepeništa na prvom spratu zgrade u Francuskoj ulici 31, gde su bile prostorije stranke. Četiri opozicione stranke – SRS, SPO, DSS i DS su se dogovorile da se kontrolišu glasovi poslanika opozicije.
    Glasanje je bilo tajno, a ja sam bio kontrolor i proveravao sam listiće poslanika opozicije u ime opozicionih stranaka. Naravno, u mene niko nije sumnjao, a mi smo nakon glasanja odmah digli frku da su to uradile Đinđićeve demokrate i do danas ih niko od toga nije „oprao“.
    Što se tiče preuzimanja novca, Šešelj mi je rekao da idem na autoput Beograd-Zagreb i da kod Šimanovaca preuzmem novac od socijaliste Milomira Minića. Ja sam rekao da su mi kola u kvaru, pa je Šešelj sam otišao po pare. Dobio je 30 pakovanja novčanica po 100 maraka. Šešelja je u jednom trenutku uhvatila panika kako će da promeni tolike pare. Na kraju sam ih ja zamenio kod Ljubomira Mihajlovića u Komercijalnoj banci. Tražio sam od Vojislava Šešelja da mi da 20 odsto od onih 300.000 maraka koje je dobio od Milomira Minića, a umesto da dobijem pare, ostao sam bez stana u Hadži Milentijevoj 7. Stan mi je uzeo Šešelj uz pomoć Radovana Stojičića Badže i Dragana Maršićanina, koji je kao predsednik opštine Vračar dao nalog za iseljenje, a Badža je doveo specijalce da izvrše desant pošto sam živeo u potkrovlju.
    Nedugo nakon izbora Dragana Tomića za predsednika skupštine, Dušan Mihajlović je uz pomoć SPO formirao poslaničku grupu u skupštini i sa socijalistima formirao vladu na čijem čelu je bio Mirko Marjanović. Potpredsednička mesta u Vladi dobili su Krstić i Radulović, a ministar je bio i Đukić, a ja sam dobio informaciju da su Đukić i Radulović platili Vuku Draškoviću za svoja ministarska mesta, mada nije isključeno da je Vuk dobio pare i od socijalista.
    Nakon izvesnog vremena, socijalisti su umesto parama krenuli drugim sredstvima na Šešelja. On je u to vreme počeo da priča kako je Mira crvena veštica sa Dedinja, a napisao je i knjigu „Srpski bračni par Čaušesku“. Socijalisti tada Šešelja smeštaju u Centralni zatvor i dok je on tamo razbijaju mu stranku tako što mu iz Savezne skupštine odvode Jovana Glamočanina sa još devet poslanika. Koliko ja znam, to je uradila Mira Marković, a Jovica Stanišić se tome protivio i govorio da će to izazvati kontraefekat i još ojačati radikale. Svi ovi poslanici dobili su po 100.000 dolara, a Glamočanin stan, kola i ljubavnicu. Državna bezbednost ima snimak koji sam ja gledao 2001. godine kako u Glamočaninovom stanu sa velike gomile svi poslanici uzimaju po 100.000 dolara. Prethodno su Glamočaninu namestili bivšu ženu fudbalera Musemića, a kad je hteo da je ostavi, ona je donela lažno lekarsko uverenje da je trudna. Tako su ga ucenili, ali su ga i lepo nagradili za razbijanje stranke.
    Na predsedničkim izborima 1997. godine Šešelj je od Miloševića dobio četiri miliona maraka da izgubi. Šešelj je prvo bio protivkandidat Zoranu Liliću, koga je pobedio u drugom krugu. Posle drugog kruga glasanja sa Lilićem, Šešelj je odmah izašao na televiziju i rekao da mu fali neki mali procenat glasova da pobedi i rekao da radikali neće izlaziti na ulicu da protestuju. On je tada uzeo pare da bi izbori bili proglašeni neuspelim jer navodno nijedan kandidat nije dobio 50% glasova. Znam da je na oblogama paketića sa novčanicama pisalo ime jedne firme koja je to verovatno sve i platila, a ta firma je, ako se dobro sećam, iz Bačke Palanke. Na ponovljenim izborima Lilića je zamenio Milutinović koji je pobedio tako što su na Kosovu ubacili oko 300.000 glasova. Šešelj je potpuno mirno priznao taj poraz.
    Ja sam 2001. godine razbio poslaničku grupu SPS na dva dela. Stupio sam u kontakt sa Zoranom Anđelkovićem Bakijem i Zoranom Nikolićem, poslanikom iz Vršca i posle mnogo pregovora uspeo sam da podelim socijaliste. Samo, mi ih tada nismo plaćali već smo im oprostili neke stare grehove koje su počinili dok su bili na vlasti. Na drugoj strani su ostali Dačić i Bane Ivković. Kasnije je kontrolu nad socijalistima preuzeo Goran Vesić. Kad su Orlićeve socijaldemokrate odlučile da dignu sidro, ja sam bio u pregovorima sa deset opozicionih stranaka i oni su bili spremni da pređu ako dobiju stanove i novac. Međutim, do realizacije toga nije došlo, jer mi šefovi iz DOS-a nisu dali pare.
    Sve što sam sada napisao i rekao, istina je i lako je proverljivo. Zbog svoje bezbednosti, koja mi je ugrožena, ja sam dokazni materijal za napred navedeno dostavio na deset poverljivih adresa. Ne daj Bože da se meni nešto desi, ima ljudi koji znaju gde su sklonjeni svi dokumenti, svi dokazi i svi audio i video materijali koji će tek tada da ih plasiraju u javnost.
    U Beogradu,
    01.11.2017.
    Aleksandar Stefanović
    JMBG 1905953xxxxxx
    Jedan manji deo moje izjave!!!
    Uskoro još jedna knjiga pod nazivom NE ZAŠTIČENI SVEDOK…

  3. Aleksandar Stefanovic

    Ja Aleksandar Stefanović iz Beograda, ul. Milića Rakića br.15/1/14 jmbg:1905953xxxxxx pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću dajem sledeću
    I Z J A V U
    Tačno je da sam sa Aleksandrom Vučićem, krajem oktobra ili početkom novembra 2007. godine dogovorio da promenim iskaz dat Haškom Tribunalu u postupku“Haški Tribunal, protiv Vojslava Šešelja“. Tada je Vučić bio šef pravnog tima SRS, za odbranu Šešelja.
    Naime očekivao se početak suđenja u ovom postupku i ja, kao prvi svedok Tužilaštva, trebao da budem saslušan među prvim svedocima.
    U tom periodu saznao sam od uticajnih ljudi iz vrha SRS, da je Vučić unajmio neke „Bosance“ da me likvidiraju. To mi je konkentno preneo i Jadranko Vuković u restoranu studentskog doma „Lola“, u prisustvu adv. Zorana Stojkovića i Ljubiše Petkovićea uz sugestiju da bi bilo pametno da sednem sa Vučićem i „stvar rešim“.
    Obzirom da sam bio deo SRS dobro sam znao na šta su spremni, i istog momenta sam seo sa Petkovićem u kola i otišao kod Vučića, gde ga zatičem sa ženom i decom u stanu u ul. Mihajla Pupina br 10a. Rekao sam Kseniji Vučić da izvede decu u drugu prostoriju, što je ona i uradila, a onda sam pitao Vućića “ u čemu je problem“?
    Vučiću je bilo vrlo neprijatno, prvo jer smo bili godinama prve komšije, drugo ja sam ga lično pri mom odlasku iz SRS postavio na moje mesto, godinama sam mu bio predpostavljen u stranci i prema njemu sam gaio „očinski odnos“. On se takođe odnosio prema meni vrlo korektno.
    Pitao sam ga zbog čega hoće da me likvidira i kako ga nije sramota da to meni uradi, na što je on odgovorio da to od njega Šešelj zahteva.To sam mu poverovao, pogotovo što sam znao da će moj iskaz Šešelj prvi da dobije po proceduri Tribunala.
    Pitao sam Vučića da li je on čitao moj iskaz, na što je on odrečno odgovorio, ali da mu je Šešelj rekao da je strašan i da će ako to ponovim pred tribunalom on sigurno biti osuđen. Onda sam ja njemu objasnio da ustvari ja ništa nisam strašno rekao, obzirom koliko znam.
    Nisam rekao ni za Severin, ni za akcije naših dobrovoljaca u, i oko Mostara, nisam ni govorio o našoj ulozi u napada na Dubrovnik, nisam rekao ni ko je organizovao i slao četnike u martu 1991. godine u Borovo selo i o drugim zločinima za koje je Šešelj direktno bio odgovoran.
    Vučić je ostao zatečen i bez komentara. Pitao me, ustvari rekao je da ima „cart blanch“ od Šešelja da mi da para koliko hoću. Na šta sam ga ja pitao šta treba da uradim da bi te pare i dobio, on mi je rekao da treba da odem kod Vjerice Radete, da mi ona napiše nekakvu izjavu i da to overim u sudu, što je bio uobičajena praksa i sa drugim svedocima.
    Napominjem da sam gaio antipatije prema Vjerici Radeti, koja je par puta vrlo loše govorila o meni, čak i za Skupštinskom govornicom, rekao sam Vučiću da to ne dolazi u obzir i da mi je cela stvar smešna. Rekao sam da ću ja na licu mesta promeniti iskaz, na što je on rekao da je to nemoguće.
    Ja sam mu tada objasnijo da je SRS meni ostala dužna „velike“ pare i da bi bio red bar to da mi vrate, ili na drugi način pomognu da dođem do svojih para, napomenuo sam mu da su mi mnogi pojedinci dužni, kao što je Toma Nikolić. Mile Jerković, firma Dragam Marković iz Obrenovca i još mnoge firme i pojedinci.
    Pošto sam ja tih dana stupio u pregovore sa Stećajnim upravnikom Dobrivojem Popovićem oko kupovine firme „Voćar“ iz Smederevske Palanke, a preko bivšeg Radikalskog poslanika Danila Golubovića, ja sam tada rekao da mi trebaju moje pare za tu fabriku, koja se kupovala od suda po početnoj ceni od 68.000.000 dinara.
    Vučić ja na kratko izašao iz prostorije, pretpostavljam da obavi tel. razgovor sa nekim, vratio se posle par minuta i rekao da je to uredu, da sutra ujutru odem pred Metals Banku u Novi Sad i da će me tu čekati Jorgovanka Tabaković i Milorad Mirčić i da ću moje pare dobiti za kupovinu „Voćara“. O detaljima nismo razgovarali.
    Po dogovoru ja sam ujutro otišao u Novi Sad gde su me ispred Banke zaista čekali Jorgovanka i Mirčić i sa njima je bio (ne znam od kuda) i Mile Jerković, odmah su mi saopštili da će sve biti u redu i da će ljudi iz Banke vrlo brzo završiti „stvar“.
    U tom momentu se Jorgovanka pozdravlja samnom i odlazi, a nas trojica:Mirčić, Jerković i ja ulazimo u Banku.
    Sedamo na stolice u jednoj kancelariji i Jerković odlazi nekuda i posle par minuta se vraća i kaže nam da je sve „rešeno“ i da dam firmu na koju će mi prebaciti novac. Ja sam tada imao svoju firmu“Stefanović co doo“sa adresom Žabari-Valjevo.
    Jerković uzima od mene podatke od moje firme „Stefanović co“ i ponovo negde odlazi.Posle izvesnog vremena vraća se sa jednom ženom, koja se predstavlja kao Nada Milanov i kaže da je jedan od direktora u Banci i da ću ubuduće sa njom kontaktirati oko daljih novčanih transakcija. Ona mi daje na overu i potpis Ugovor o kreditu.
    Tog dana banka mi je odobrila iznos novca i isplatila prvu tranšu, koja mi je trebala za učešće da bih prijavio licitaciju na tada moju firmu „Stefanović co“ sa adresom Žabari Valjevo, napominjem da mi nisu tražili nikakvo obezbeđenje za te isplaćene pare.
    Kada sam ja firmu „Voćar“ izlicitirao, ponovo sam se obratio Banci, odnosno Nadi Milanov i oni su mi isplatili ostatak do visine odobrenog kredita, ponovo na „Stefanović co d.o.o.“ i ponovo bez traženja obezbeđenja kredita. Papirologiju sa Bankom sam završio dosta kasnije, tek kada sam moju firmu preregistrovao u „Voćar Palanka-Stefco“.
    Počinjem sa pripremu na renoviranju kompletne fabrike, kako bih je osposobio za proizvodnju, kako popravku dotrajalih mašina tako i obnovu zgrada i hala. Pravim 2(dva) tržna centra, kako bih proširio delatnost. To jasno govori o mojim namerama da taj nekadašnji gigant za preradu voća i povrća dignem na noge.
    Ubrzo po preuzimanju fabrike, javlja mi se pomenuti Mile Jerković, koji i dolazi kod menei traži mi pozajmicu, što mu ja i dajem, ugovorom o pozajmici, a u iznosu od 30.000.000 dinara. Dajem mu i keš, otprilike u istom iznosu, jer navodno on kupuje neke firme u postupku privatizacije, pa mu to sad treba da „premosti“, a da će mi novac vratiti kada mi bude trebao.
    Međutim kada mu ja tražim novac da mi vrati on „vrda“ i ja se ponovo obraćam Vučiću da mi njegovim kanalima pomogne oko ovog, on me zove posle par dana i kaže da ponovo idem u Metals Banku i da će oni to završiti. Ja tako i postupam i odlazim kod Direktora Banke Ananija Pavlićevića, koga tada vidim prvi put u životu i on me prima kod sebe u kancelariju. I dok pijemo kafu njegova saradnica Nada Milanov donosi već pripremljen ugovor o novom kreditu na iznos od 39.000.000 dinara, ja protestvujem i govorim da neću kredit već da mi se isplati dug Mileta Jerkovića, na što mi on kaže da ovako mora, jer mi ovi iz SRS ne veruju dok ne dam iskaz Tribunalu i Banka će tek posle mog svedočenja taj kredit otpisati, a da je jemac za ovaj kredit biti firma ATP Banat iz Zrenjanina, koja je vlasništvo Mileta Jerkovića.
    Svoju obavezu oko svedočenja pred Tribunalom ja sam ispunio i na osnovu toga Šešelj je oslobođen, snimak mog svedoćenja SRS je štampala na 45 000 CD – a i iste distribuirala širom Srbije, a to je ujedno bila i mustra kako drugi svedoci trebaju da daju svoje izjave.Ti snimci i danas postoje na You tube.
    https://www.youtube.com/watch?v=-ESn_66rENA
    https://www.youtube.com/watch?v=8j9j5IC4wEk
    https://www.youtube.com/watch?v=jGAT-n4veTA
    Sve što sam sada napisao i rekao, istina je i lako je proverivo, Inače zbog svoje bezbednosti koja mi je itekako ugrožena, ja sam dokazni materijal za napred navedeno dostavio na 10 (deset) poverljivih adresa, kao i samom Haškom Tužilaštvu. Ne daj bože da se meni nešto desi, ima ljudi koji znaju gdje su sklonjena sva dokumenta, svi dokazi, i svi audio i video materijali koji će tek tada da ih sve plasiraju u javnost“.
    U Beogradu
    01.11.2017. godine
    Aleksandar Stefanović
    JMBG:1905953xxxxxx
    Jedan manji deo moje izjave!!!
    Uskoro još jedna knjiga pod nazivom NE ZAŠTIČENI SVEDOK…

  4. Aleksandar Stefanovic

    Ja Aleksandar Stefanović iz Beograda, ul. Milića Rakića br.15/1/14 jmbg:1905953xxxxxx pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću dajem sledeću
    I Z J A V U
    Krah kod Veselinović Gorana „Babe“
    Po povratku iz izgnanstva, 2012. god. bivam uhapšen na granici i pritvoren pod optužbom da za prevaru, iako niti sam koga prevario, niti je postojao bilo ko oštećen, bila je to od još jedna u nizu nameštaljki, koju su mi opet smestili, a ko bi drugi nego “Država”. Proces protiv mene vođen je 5.godina, da bi tek tada Tužilaštvo poslalo dopis sudećem sudiji da odustaje od optužbe. Nadoknadu za provedeni pritvor, normalno još mi nisu isplatili.
    Te 2012.god. na vlast dolazi SNS, moji bivši saborci, Toma Nikolić za Predsednika, a Vučić za Prvog podpredsednika.
    Međutim ja nisam već dugo u kontaktu sa njima, tako da niti očekujem neku pomoć, niti je tražim. jednoga dana dok listam tel. imenik nailazim na ime „Buba“, i rešim da je okrenem, bila mi je draga žena još dok mi je bila sekretarica u Skupštini,
    dobroćudna i uvek vedra. Okrenem ti ja tako broj i Buba se javi, po glasu vidim da je u „frci“ i da priča sa nekim, tom nekom kaže da sam ja na vezi i na telefon mi se javlja sami Toma Nikolić, šef Države Srbije. Pita me kako sam i poziva da navratim kod njega u Predsedništvo na Andrića Venac. Ja mu kažem da nisam u Beogradu i susret zakazujemo za sutradan u 11h .
    Sutradan dolazim u Beograd i Bubi kupujem veliku „Milka čokoladu“. Na ulazu u Predsedništvo čeka me jedan policajac i čim se prijavim vodi me na sprat, gde me čeka sami Predsednik, pozdravljamo se i on me vodi u svoj kabinet. Toma počinje priču o Šešelju, gde mi zamera što sam menjao iskaz pred Haškim Tribunalom, ali mu ja odgovaram da mi je Vučić spremao likvidaciju, ako to ne uradim, na što on govori da je i Vučić kvaran igrač, ali da ga on prihvata zbog pritiska nekih ljudi sa Zapada. Ovo mi nije ništa novo znajući da se nisu podnosili ni dok sam ja bio u SRS, čak je jednom prilikom nagovorio Šešelja da ga najurimo iz Stranke, zbod interviua koji je Vučić dao Ivani Anukić i koji je na 6. strani Politike izašao pod naslovom „U perspektivi Vučić treći čovek u SRS“(Šešelj prvi, ja drugi a Toma treči čovek u SRS). Šešelj mi je dao zadatak da ga „likvidiram“, ali sam ja provalio da je to Tomino maslo i Vučića sam sačuvao u Stranci.
    Elem razgovor se vrtio oko Šešelja, nadugačko prepričavanjem događaja u kojima je Toma govorio koliko je Šešelj iskvraen i nedosledan čovek. ja sam uglavnom ćutao i nisam davao komentare. Negde oko 13, 30h, rekao sam „Tomo ti si šef države, imaš li ti neka druga posla“ osim da kukaš na Šešelja i Vučića? Zatim sam ga podsetio da mi on privatno duguje pare i da li može da mi vrati, obzirom da sam u „bedaku“. Toma mi ništa nije odgovorio već, me pitao šta ja lično mislim o tom što je on predsednik? Ja sam uzvratio pitanjem, jel hoćeš iskren odgovor? On je potvrdio da hoće. Tada sam ja doslovno rekao“jadna je Srbija šta je doživela da joj ti budeš Predsednik“. I tu je kraj, Toma ljutito izlazi iz Kabineta, a policajac ulazi i ljubazno me zamoli da napustim zgradu.
    Tako se neslavno završi moj susret sa Predsednikom. Ali ja ne mirujem, vec događaj prepričavam po svim kafanama i kaficima, svuda kuda se krećem. To moje olajavanje dođe i do Vučićevog uha i on šaje Gorana Veselinovića, svoga kuma i čoveka od najvišeg poverenja, koji me nalazi u“ Džeriju“i kaže mi da ga Vučić šalje da bi on preuzeo brigu o meni pošto je Vučić čuo da sam u „bedaku“. Goran mi tada ispriča da on lično rukovodi svim državnim bankama i da je preuzeo sve poslove oko reklame od Đilasa. Ustvari da vodi Vučićeve „švarc“ pare,, kako mi onako polupijan kaže. I u svim sledećim susretima Gogiša je pod „nagibom“, iznenađujeme to što on već u 9h ujutro pije „sek“, penušavo vino koje vrlo brzo hvata.
    Goran mi tada daje par hiljada Evra uz napomenu čim mi pare zatrebaju da ga okrenem i on će mi ih dati, tada mi kaže da obavezno uzmem stan u Beogradu jer oni imaju neke planove samnom.Nisam ga pitao kakve to planove imaju ali sam isti dan uzeo stan u Kajmakčalanskoj br, 6. na 4. spratu.posle izvesnog vremena, kada mi ponestane para ja okrećem Goranov telefon 063 276 xxx i on me poziva da dođem kod njega u firmu „Right“ u Aero-port Siti, što ja i činim i on me prima kod sebe u kancelariju i ponovo mi daje novac, ovaj put nešto manju sumu. i tako teku moji Beogradski dani, kad mi ponestane para ja kod Gorana i on uvek da, al cifru stalno smanjuje.
    Jednoga dana me on poziva da hitno dođem do njega, što ja i činim i kada dođem, on me pita dal mogu da dođem do Radeta Terzića, advokata, kako mi on kaže da je Rade prisustvovao nekakom ispitivanju nekih bankara/čijih imena ne mogu da se setim/ u slučaju „Bogićević“. Ja na licu mesta nazovem Radeta Terzića i zakažem sastanak za sutradan kod njeda u kancekariji u ul. Terazije, broja ne mogu da se setim. Sutradan odem kod Terzića u kancelariju i otvoreno ga pitam da li je ko od bankara spominjao ime Gorana Veselinovića, na što mi Rade odgovori da Goranovo ime nije bilo spomenuto ni u kom kontekstu, a da je on prisustvovao svim ispitivanjima. Zahvalim Terziću i odem pravo kod Gorana gde ga izvestim o toku razgovora sa adv. Terzićem i primetim da ga to obraduje, a mene obraduje to što on izvadi hiljadarku i počasti za ovaj „trud“.
    Goran mi često onako pripit „kuka“ na Kuma, govoreci da se okružio samim kriminalcima,“ koji ce mu glave doći“, međutim ja nikada ne ulazim u priču ko su ti „kriminalci“.
    Goran me zapošljava u firmu „Right“, gde počinjem da primam platu preko Uni-Kredit Banke. Jednoga dana ponovo me Goran zove da hitno dođem kod njega, što ja i činim. Tu ga zatičem gde sedi sa novinarkom Ljiljom Keković, za koju mi je pričao da ga „spopada“ i da je to otišlo toliko daleko da je i Nevenka, njegova supruga čula za to i da mu pravi scene. Inače Nevenka je tada u „drugom stanju“ i svakodnevno šeta sa Vučićevom ženom, koja isto tako očekuje bebu, a da im društvo pravi supruga Američkog Ambasadora. Međutim Goran me tada pita da li želim da napišem „Memoare“ i da će mi on po svakoj knjizi „Memoara“ dati po 10 000 Evra, ja pristajem i on mi sugeriše da mi pri pisanju pomogne prisutna Ljilja Keković, koja uzima od mene moj telefon i unosi svoj broj 064 11 xxx, tu se rastajemo i ja sutradan zovem Ljilju, al mi se ona ne javlja, ne javlja se ni par narednih dana i ja tada unajmim Nešu Vukovića, novinara koji je već napisao par knjiga, biografske sadržine i smatrao sam da će on biti bolji od Ljilje, koja nije pisala takve stvari. Knjiga bude brzo gotova i ja je odnesem Goranu da je isčita. Knjigu dam i ćerci Bracanovića namerno, znajući da će on kao stari Udbaš sadržaj rastrubiti, tamo gde treba. Posle par dana zove me Goran i saopštava da on knjigu ne sme da štampa jer će ga ubiti najmanje 100 ljudi, ali da je knjigu čitao i Vučić i da mu je rekao da kada odluče da ruše Šešelja, on će sam tu knjigu štampati. Od para ništa!
    Goran mi savetuje da se politički angažujem i napravim jednu grupu građana, prvenstveno po obodnim Beogradskim Opštinama za predstojeće izbore i da gledam da ta „Grupa“ pređe cenzus, da će me povezati sa Draganom Milanovićem, koji u velikoj meri kontroliše SPS i da će to on sve finansirati. Ja u to vreme uspem da stupim sa „Vođama“ Studentskog Protesta, kojima su potrebne pare da bi nastavili sa aktivnostima oko okupljanja. Tada ja odlazim kod Gorana i sve mu ovo saopštavam, našto on prasne, skoči sa stolice i počne se tući pesnicama u glavu, govoreći mi „zašto mi ovo radiš“, jel hoćeš da se sad ubijem, gledam da li iz njega govori alkohol ali on ne prestaje sa urlanjem, savetujem ga da o ovom obavesti Vučića, na što mi on odgovara:“gde smem, onaj ludak bi me ubio“. Meni „prekipi“ i ja ustajem da napustim prostoriju, ali me Goran zaustavlja, govoreći da mi daje otkaz u firmi i da sačekam papire kod Sanje, devojke koja je vodila sve poslove, Dok čekam, muti mi se u glavi i tu doživljavam moždani udra, bio je 13. april 2017. god. Pravo odatle posle potpisivanja „papira“, koje nisam ni gldeao, a bilo je sporazumni raskid radnog odnosa, antidatiran na 1. april, odlazim pravo u bolnicu „Sveti Sava“, gde me primaju i konstatuju moždani šlog.
    Goran mi se u par navrata žalio na Šešelja, koji mu je „skinuo“ devojku, neku novinarku Mihajlović i video sam da mu to ne može da oprosti, a sada ne može da shvati Vučića zašto mu ovaj daje svaki mesec 60 000 Evra, koje on mora da izdvoji iz „crnih fondova“, još je Šešelj „odro“ i Tomu za par miliona, da bi mu se skinuo sa grbače, pogotovu što je Dragica upala u ozbiljan kriminal. Ovo da Vučić daje Šešelju 60 000 Evra, rekao sam i Nemanji Šaroviću u Domu Sindikata, kada je gostovao u na TV „Melos“.Ovu „javnu tajnu“, mnogi znaju i od Branimira Đokića, koji je sa istim upoznat i priča o tome javno. Ovo mu je teže palo nego kada je morao da da Čedi Jovanović 1,500.000 Evra, a isto po nalogu Kuma Vučića.
    Goran poseduje i velike nekretnine u Grčkoj, u pitanju je ogromna vila u jednom exluzivnom Grčkom letovalištu gde on svake godine provodi po nekoliko meseci sa celom familiom. inače Goran je porastao u 61. bloku i nema ama baš nikakvo obrazovanje.
    Sve što sam sada napisao i rekao, istina je i lako je proverivo, inače zbog svoje bezbednosti koja mi je i te kako ugrožena, ja sam dokazni materijal za napred navedeno dostavio na 10 (deset) poverljivih adresa. Ne daj bože da se meni nešto desi, ima ljudi koji znaju gdje su sklonjena sva dokumenta, svi dokazi, i svi audio i video materijali koji će tek tada da ih plasiraju u javnost“.
    U Beogradu Aleksandar Stefanović
    01.11.2017. godine JMBG:1905953xxxxxx
    Jedan manji deo moje izjave!!!
    Uskoro još jedna knjiga pod nazivom NE ZAŠTIČENI SVEDOK
    https://www.youtube.com/watch?v=PIr9mN9hsVE

  5. Aleksandar Stefanovic

    Ja Aleksandar Stefanović iz Beograda, ul. Milića Rakića br.15/1/14 jmbg:1905953xxxxxx pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću dajem sledeću
    I Z J A V U
    Kako je Vučićeva kuća u Jajincima korišćena kao centar za hvatanje Ratka Mladića
    Ono što je svima manje – više poznato,Vučić je gradio svoj politički imidž, stavljajući se na čelo svih ultra nacionalista koji su se protivili „Haškom Tribunalu“, pogotovu njegovom insistiranju da se uhvati i u Hag privede Ratko Mladić. Pravio je razne „događaje“, kao što je postavljanje natpisa sa ulicom Ratka Mladića, javne demonstracije oko toga, u kojima je jedan mlad čovek iz Mladenovca izgubio život/ mada Vučić kao direktno odgovoran nikada nije za to odgovarao/. On se što je i normalno približio i porodici Mladić i često puta Mladićevog sina Darka, on ili njegov kum Nikola Petrović izvode na ručkove, večere, jednom rečju predstavljao se kao čovek kome je baš stalo da se u bilo kom pogledu zaštiti General Mladić.
    Obzirom da je Vučić još 2002 godine vrbovan od strane Američke obaveštajne agencije,(za koju sam i sam radio) da radi za njih, Zorana Koraća koji je bio agent CIA zadužen za konkrentno vrbovanje, kod Vučića direktno u stan odvodi, Vladan Batić. Vučić je preko „Službe“ stupio u kontakt sa Mikijem Rakićem, za koga kasnije tvrdi da su veliki prijatelji, odakle to prijateljstvo potiče, neka to Vučić sad objasni, šta god da kaže to bi spadalo u domen „protiv prirodnog“ bluda.
    Kada 2012. godine Vučić postaje „Prvi Potpredsednik“, odlazi u Ameriku u pratnji pomenutog Zorana Koraća, koji mu i sada obavlja dužnost Ličnog savetnika, i prima platu u Vladi Srbije. Mnogo slučajnosti, al bitno je ovde čuti samog Vučića da on da objašnjenje za sve, obzirom da on kao „pametan“ u rukavu ima odgovor za bilo kakvu nedoumicu.
    Pošto naše „službe“, a one tako tvrde, gube svaki trag Generalu, na pritisak zapada Miki Rakić preduzima vođenje potrage oko njegovog hvatanja i šta uspevaju, da uhvate i pohapse jednu grupu ljudi, gde je bio i moj dobar prijatelj, poznanik pa čak i saradnik Pukovnik Jovo Đogo, tom Đogi sam ja u više navrata davao novac, mada je on bio sklon kockanju na poker aparatima.Nas dvojica smo se često viđali u Kafe restoranu „Aleksandrija“, vlasništvo Momčila Mandića, gde mi se on poverio da je glavni čovek za vezu sa Generalom i često smo pričali o njemu. Napominjem da smo se ja i Đogo takođe viđali, što znači i družili i u Banja Luci, gde sam ja bio na „službenom putu“.
    Sećam se da me on upoznao sa Ćeranićem, tada šefom UDBE za Balja Luku i čovekom od velikog poverenja Biljane Plavšić, tada Predsednice RS, Sutradan po poznanstvu taj Ćeranić me vodio na ručak, verovatno je hteo da „izvuče“ neke informacije od mene, on je taj Ćeranić sada u penziji i živi u Bjeljini. Posle hapšenja Pukovnika Đoga ja održavam kontakt sa Njegovom ženom i od nje preuzimam pismo koje je Jovo napisao u zatvoru, u kome je on vrlo kritički govorio o tadašnjoj „Vlasti“.
    To pismo dajem novinarki „Kurira“Ani Mileusnić, koja ga u celosti prenosi u dnevnim novinama „Kurir“- Zbog toga Ana dobija poziv iz policije da dođe na informativni razgovor i ona vidno uplašena o tome obaveštava mene. Ja je savetujem da na taj „infotmativni razgovor“ obavezno povede i advokata i kažem joj da ću advokata ja naći i platiti. Pošto ona prihvata ja je vodim u Advokatsku kancelariju Zorana Stojkovića, koji prihvata da ode sa njom u „29“.
    Uglavnom posle svega, kod mene dolazi X.X.X i kaže da jedan vrlo „važan“ čovek hoće da razgovara samnom, kada ga pitam ko je taj „važni“ čovek, on mi kaže da ću videti. Ja pristajem i sedamo u crni „Audi8“ i on me vozi put Avale.
    Na izlasku iz naselja Jajinci prema Avali on skreće desno u jednu usku ulicu, pa opet desno i tu ulazimo u jedno dvorište, tu stajemo i izlazimo iz automobila, a u tom trenutku na vratima kuće pred koju smo došli pojavljuje se Vučić, prilazi mi i srdačno se pozdravljamo. On me zove da uđem u kuću, što ja i činim, on ide ispred mene i vodi me u podrum, koji po izgledu mogu da nazovem „Vinski podrum“. objašnjava mi da jedan čovek hoće nešto da priča samnom, al malo kasni i traži mi da ugasim telefone i da mu ih predam da ih on iznese iz prostorije,. Usput mi govori da razgledam njegovu Enoteku gde stoji u rafovima možda par stotina flaša raznog vina. Kaže mi da mu je „najdraža“ jedna boca Francuskog šampanjca, koju mu je iz Francuske doneo Dragan Todorović, inače moj kum. Nudi me da popijem jedno vino i preporučuje jedan „Kabernet“, na što ja pristajem, sipa mi čašu tog vina i napusta prostoriju, da bi se posle kratkog vremena vratio u pratnji jednog čoveka, koga ja nisam nikada video, ali prepoznajem ga po fotografijama koje sam viđao u novinama.
    Bio je to Miki Rakić, koji deluje vrlo zbunjen, prilikom pozdravljanja, čak menja boju lica. Pozdravljamo se, Rakić seda preko puta mene za sto sada već vidno nervozan. Ja ostajem pribran i skoncentrisan, a pri tome mu govorim“da odmah pređe na stvar“. Tek tada pokazuje zbunjenost i rumenilo mu izlazi na lice, ali uz „tuc-muc“, kaže mi da je tema Ratko Mladić i njegovo lociranje, kaže mi da ima „pouzdane informacije da ja to znam. Ja ostajem pribran i dajem sledeći odgovor,“ gospodine Rakiću ja stvarno dosta toga znam, ali na Vašu žalost, ne znam gde se krije General Mladić“. On tada kaže da li bi hteo da sarađujem oko njegovog lociranja? Ja tada pitam šta podrazumeva ta saradnja? On opet „tuc-muc“, kaže mi da bi za to bio „debelo nagrađen“.Ja sležem ramenima iz čega on zaključuje da ne pristajem na „saradnju, ali nastavlja i pita kako da uhvati Mladića. Ja ga onda pitam jeste li u kontaktu sa Darkom i Bosom, on potvrđuje, ja mu onda kažem da im daju „serum istine“, ali on odgovara da to ne rade jer za tako nešto nemaju dozvolu. Pita me još da li se Mladić krije u Beogradu i ja mu kažem da je on davno napustio Beograd. On tada vidno nezadovoljan ustaje i uz pozdrav napusta prostoriju, govoreći mi usput, da ako se predomislim, mogu uvek preko Vučića da stupim u kontakt sa njim.
    Ja ostajem sam, posle kraćeg vremena ulazi X.X.X i kaže mi „ajmo Rodrigezu“, sto je bilo uobičajeno kod njega, da koristi ovaj pseudonim, pri obracanju. Uzimam telefone usput izlazimo iz kuće, sedamo u kola i odlazimo, Miki Rakić je ostao u kući kod Vučića, koji se nije ni pozdravio samnom.
    Ovo moje pisanije najbolje govori na što je sve spreman Vučić, zarad svojih interesa da uradi.
    Sve što sam sada napisao i rekao, istina je i lako je proverivo, inače zbog svoje bezbednosti koja mi je i te kako ugrožena, ja sam dokazni materijal za napred navedeno dostavio na 10 (deset) poverljivih adresa. Ne daj bože da se meni nešto desi, ima ljudi koji znaju gdje su sklonjena sva dokumenta, svi dokazi, i svi audio i video materijali koji će tek tada da ih plasiraju u javnost“.
    U Beogradu Aleksandar Stefanović
    01.11.2017. godine JMBG:1905953xxxxxx
    Jedan manji deo moje izjave!!!
    Uskoro još jedna knjiga pod nazivom NE ZAŠTIČENI SVEDOK…

  6. Aleksandar Stefanovic

    Obzirom da je Vučić još 2002 godine vrbovan od strane Američke obaveštajne agencije,(za koju sam i sam radio) da radi za njih, Zorana Koraća koji je bio agent CIA pod kontrolom Dejvida Rouzmena, Šona Ficpatrika i Bila Džejmisona. zadužen za konkrentno vrbovanje, kod Vučića direktno u stan odvodi, Vladan Batić. Vučić je preko „Službe“ stupio u kontakt sa Mikijem Rakićem, za koga kasnije tvrdi da su veliki prijatelji, odakle to prijateljstvo potiče, neka to Vučić sad objasni, šta god da kaže to bi spadalo u domen „protiv prirodnog“ bluda.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *