НЕГОТИН – Уместо традиционалних ратарских култура, многи пољопривредници у Неготинској и Тимочкој Крајини овог пролећа одлучили су се за гајење тартуфа на лески. Најскупља гљива на свету, чија цена по килограму достиже и хиљаду евра, многи кажу да је и моћан афродизијак, нашле су у лешнику идеалног партнера, а у источној Србији, по мишљењу стручњака лондонског инвестиционог фонда “Грин лабораторис”, идеалне услове.
– Реч је о пилот-пројекту који се спроводи од прошле године. У јесењој кампањи на територији Србије подигнуто је 150 плантажа на укупној површини од 33 хектара. Овог пролећа, само на територији седам општина Борског и Зајечарског округа подићи ћемо око 15 плантажа површине од 10, 20 и 30 ари. Судећи по интересовању, већ на јесен тај број ће бити знатно већи – каже регионални координатор Миодраг Јаношевић, дипломирани инжењер пољопривреде.
Енглеска компанија са произвођачем дели добит тако што фармерима даје 70 одсто прихода, а задржава 30 одсто. Наводно, гајење ових засада није компликовано, а после три године у којима нема рода, може да донесе месечну добит и до 2.000 евра. Са тим су сагласни и фармери, јер су и лешници и тартуфи дефицитарна роба на тржишту. Економиста Горан Милојковић (40) из Слатине код Бора, сматра да су овакве плантаже практично пензија за потомство, јер чак неколико деценија обезбеђују сигуран пласман.
– Тражећи нове начине производње, прочитао сам текст на интернету о гајењу тартуфа на лески. Леска је једна од најотпорнијих и најзахвалнијих култура за узгајање, а тартуф, што му и цена каже, најтраженији. Пошто је обезбеђен пласман и лешника и тартуфа, одлучио сам се да ризикујем. Економски период експлоатације плантаже је 50 година, па ми је ово, практично, инвестиција за унуке – каже Горан, који је поштујући све предвиђене агротехничке методе, засадио на 30 ари лешника, чији је корен, под строгим лабораторијским условима, практично већ у симбиози са тартуфом.
– Саднице које добијају фармери бирају се на основу параметара о његовој парцели, а дужан је да се домаћински односи према плантажи – каже Миодраг Јаношевић, представник енглеског инвестиционог фонда који са сваким произвођачем склапа уговор на 20 година и на толики период им обезбеђује пласман тартуфа и лешника, по ценама на светском тржишту на дан откупа.
Први род скупоцене гљиве очекује се после треће године, а бербу обављају стручњаци Фонда. Приноси су у почетку малтене симболични, а временом се увећавају. У периоду од четврте до десете године просечан принос лешника по садници је три килограма, а тартуфа 150 грама. Од десете до 30. године, када је период максималних приноса, садница просечно даје пет килограма лешника и 250 грама тартуфа.
ПЛАЋАЈУ ЕЛАБОРАТ
ДА би уопште и подигао плантажу, фармер мора да достави потребну документацију, на основу које ће му компанија обезбедити израду елабората са упутствима за припрему земљишта, садњу и бригу о садницама, који произвођач плаћа 300 евра у динарској противвредности.
БЕЛИ ТАРТУФ 1.000 ЕВРА КИЛОГРАМ
КИЛОГРАМ црног тартуфа, чија је колевка Француска, а плантажно се гаји у Италији и Шпанији, на светском тржишту кошта 550 евра. Најквалитетнији, бели тартуф, који може да нарасте и до величине мање лубенице је 1.000 евра по килограму. У Кини је 2007. италијански 1,5 килограма тежак бели тартуф продат на аукцији за 330.000 долара.
Новости
