Тартуфи са Јужног Кучаја

Најцењенија и најскупља јестива гљива на свету тартуф, осим по укусу, чувена је и по лековитим својствима. Сакупљачи те гљиве у Србији истичу да су наше шуме право богатство не само за гљиве већ и за лековито биље. На обронцима Јужног Кучаја живи и ради тартуфар са чијом фирмом сарађује још тридесетак породица.

Параћинац Драган Алексић живи од прикупљања тартуфа и вргања са обронака Јужног Кучаја

У потрази за тартуфима, најпре џипом кроз узан шумски пут, потом пешке уз корито Грзе до терена који је привукао Сама и Мокија, псе расе лагото ромањоло обучене за проналажење тартуфа. Сам је старији и преданији послу, док Моки понекад и поједе пронађени тартуф.

“Чешће се деси да не нађемо ништа, или да нађемо само два три тартуфа, а деси се некад да пронађемо од 500 до 700 грама па чак и килограм, али то је онда изузетан дан”, каже Драган Алексић.

Љубав према природи и животињама пресудна је да би се неко бавио овим послом. Када су пре двадесетак година дошли из Брисела и почели живот на Грзи решили су да искористе благодети овог краја. Тајне посла не скривају, бесплатно дресирају псе, али и дају савете младим тартуфарима.

“Никада лажне идеје и савети да би то могло да их обогати преко ноћи и да је то изузетно скуп производ и да могу тиме искључиво да се баве и да живе од тога, да их чека један напоран посао па тек онда пласирање на тржишту,” каже Драган Алексић.

Гљиве и шумско биље Алексићи и прерађују: сушени вргањи, сунчанице, сремуш и чајеви само су део производа из “Царских плодова”. Снабдевају ресторане по Београду, али и бензинске пумпе и манастире.

Влада уверење да су ови производи јако скупи, али за два три тартуфа, колико је довољно да се обогати оброк за шесторо, потребно је око 500 динара.

“Ако желите да направите посебан пасуљ, узмете пет, шест листића сушеног вргања додате унутра и то постане специјалитет, или рецимо у рижото додате тартуфе”, каже Јагода Алексић.

Цена килограма црног тартуфа у Србији је око стотинак евра док је у западној Европи десет пута већа. Обронци Јужног Кучаја посебно су богати вргањима, а Алексићи истичу да наше шуме представљају право богатство које још увек није искоришћено.

 

РТС

фото: Ивица Мислосављевић