Хроника

Почело медијско профилисање још једног западног агента од интереса: Најтеже рећи где прво дати новац

Београд — Кључна улога владине Канцеларије за санацију и обнову поплављених подручја биће располагање средствима и одређивање приоритета, каже Марко Благојевић.

Канцеларија, чији је Благојевић директор, координираће и активности на прикупљању нове помоћи, која чини велики, можд, и највећи део који Србија тек треба да добије.

Благојевић сматра да ће бити веома тешко утврдити приоритете куда ће новац за обнову земље прво “отићи”, с обзиром на обим штете изазване поплавама, те ће надлежни покушати да направе својеврсну равнотежу. 

Питање шта прво треба радити у обнови земље је комплексно, каже Благојевић, посебно ако се има у виду да су оштећени путеви, да су поједина енергетска постројења претрпела штету, да су људи остали без крова над главом… 

“Веома је тешко утврдити у шта ће прво новац да оде”, рекао је Благојевић. 

Није лако утврдити приоритете, јер су у питању штете на инфраструктури, објектима за становање, али и на већ посејаним пољопривредним површинама, које морају поново бити засејане најкасније до 15. јуна, истакао је он и додао да у противном на том делу земљишта ове године неће бити ни сетве, ни жетве. 

Благојевић је подсетио да у року од 10 недеља након поплава треба направити детаљан план потреба за санацију штете, што је рок који је прописан европским стандардима. 

Међутим, како је истакао, надлежни ће се трудити да тај посао буде урађен што пре, јер ни међународна донаторска конференција, не може бити одржана док Србија не буде имала тачне процене укупне штете. 

Реч је о фондовима међународних организација, попут ЕУ, Светске банке и УН, али и о средствима од других донатора из међународне заједнице, додао је он. 

“То су средства за која Србија тек треба да аплицира и од њихове висине ће зависити у којој мери ћемо моћи да одмакнемо у том послу санације и обнове”, рекао је Благојевић додавши да “средстава има и да она јесу на располагању Србији, али да постоје услови који морају да буду испуњени”. 

Говорећи о размерама штете, Благојевић је рекао да засад постоје само грубе процене, а да детаљније анализе предстоје и у томе ће, како каже, Србији помоћи и међународни експерти. 

“Нема дилеме да су размере штете огромне”, рекао је Благојевић подсетивши да је и ЕБРД недавно изнела процену да је реч о 1,5 до две милијарде евра. 

Благојевић, међутим, није могао да прецизира колико ће трајати обнова поплављених подручја, али је додао да тај посао мора да буде брзо завршен, с обзиром на то да су неки остали без крова над главом, и да ће у том смислу Канцеларија сарађивати са свим министарствима и онима који могу да помогну. 

“Наравно да је свима у интересу да овај посао буде готов што пре, али то не зависи само и једино од нас, ма колико добре воље ми имали да то буде готово што је могуће пре и на најбољи начин. То зависи и од новца који је на располагању и некакве природне динамике”, објаснио је Благојевић. 

Благојевић, који је за сада једини члан владине Канцеларије, каже да ће наредних дана формирати тим и да ће се притом првенствено ослањати на људе који већ раде у државној управи. 

Очекује да ће део помоћи међународних организација бити усмерен на јачање људских ресурса Канцеларије, с обзиром на то да широм света постоје експерти УН, Светске банке и других организација који су “врло вични” том послу. 

Благојевић каже и да је постављење на место директора Канцеларије за њега лично велика одговорност и изазов, на који верује да је способан да одговори. 

“То је посао за који сам лично уверен да ћу моћи да га обављам јако добро”, рекао је Благојевић, који је досад био на позицији програмског директора ЦЕСИД-а.

 

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Cujem li to da ce prikupljena pomoc ici u izgradnju kuca??? A Sta je s osiguranjima, placaju li ona nesto? To bi trebalo drzava da pokrene, jer mnoga osiguranja postoje i bez da su direktno uplacivana. Opstine treba da imaju svoja osiguranja, valjda. Drzava takodje.
    Oni koji nisu placali dodatna osiguranja ne mogu sigurno biti u istom polozaju kao oni koji jesu, a steta im je ista.
    Poljoprivrednici takodje su imajli opciju osiguranja. U protivnom, sredstva im mogu biti data samo kao kredit, koji vracaju predajom proizvoda
    Ono gde treba ulagati iz pomoci je hitna sanacija korita reka, izgradnja boljih nasipa za zastitu od poplava…
    Takodje, kad je vec prilika, u proizvodne programe, kreditiranja proizvodnje.
    Ako se sredstva neplanski koriste, za zatvaranje starih rupa, nece dugo trajati, a sve ce da se pojede.
    Nisam cuo da je podignuta bilo koja tuzba za proneveru novca iz fonda za zastitu od poplava. Vec decenijama nije nista radjeno po tom pitanju, a pare su redovno nestajale.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!