Већина краткорочних мера Националног савета за привредни опоравак прихваћена, на реду дугорочне активности. Тренутно се разматра могућност да се банке ослободе проблематичних кредита, а не да пласирају зајмове неликвидним
НАЦИОНАЛНИ савет за привредни опоравак, који чине представници Владе, банкарског сектора, пословне заједнице и економске струке, наредних месеци требало би да понуди решења за прескупе кредите и како ће се кретати курс динара.
Од предлога са којима је привреда изашла пред Владу, кроз предложене законе, уведени су рокови плаћања, опорезивање сиве економије, али план повратка старих дугова још није потпун. Држава је до сада објаснила како ће кроз тромесечне рате вратити 13 милијарди дуга болница и најавила да ће путаре намирити обвезницама. Остали повериоци још чекају решење.
– Предлози хитних мера, они који треба да гасе пожар, углавном су прихваћени – каже, за “Новости”, Никола Павичић, почасни председник “Таркета” и члан Националног савета за привредни опоравак. – Задатак Савета је да предложи концепт дугорочних мера и реформи, а главни задатак који ћемо морати да решимо јесте нормализовање камата и курса у Србији. Србија плаћа најскупље кредите у Европи. Ниједна земља на свету није забележила раст уз скупе кредите. Бенефицирана камата није решење. Други кључни проблем је курс. Србија има нереално јаку валуту. Тако јак динар онемогућава извоз.
Конкретног плана како појефтинити кредите још нема, али се тренутно размишља о захтеву банака да се ослободе проблематичних кредита преносом потраживања на посебну институцију. То је један од захтева банкарске групе у оквиру Савета за препород.
Засад је из НБС само потврђено да се ради на измештању спорних потраживања из редовног банкарског система.
– Идеја је да се биланси банака ослободе тешко наплативих односно ненаплативих потраживања из домена пословања са привредом, на начин да им се омогући њихова продаја – објашњава, за “Новости”, Славко Царић, председник извршног одбора Ерсте банке, иначе члан Савета. – Купци ових потраживања били би специјализовани фондови, који већ увелико постоје и добро функционишу на Западу. Затим стране централе домаћих банака, а потом сви остали. На овај начин банке би дошле до веће ликвидности, коју би могле да даље пласирају на домаћем терену.
Идеја је да се оснује посебан приватни инвестициони фонд, који би управљао наплатом ризичних пласмана.
Новости
