Насловна / Србија / ПРВА „СРЕМУШИЈАДА“: Медвеђи лук и природа чувају срце

ПРВА „СРЕМУШИЈАДА“: Медвеђи лук и природа чувају срце

ПРОЛЕЋНИ дан, сунце, прелепа и пречиста вода речице, планинске стазе и непрегледна поља сремуша, дочекали су у недељу, последњег дана марта, око 200 планинара из Параћина, Јагодине, Ћуприје, Ресавице и Београда. Била је то прва „Сремушијада“ одржана под називом „Грза – жубор пролећа“, једна од акција које организује овдашње Планинарско друштво „Јаворак“, уз обезбеђен пасуљ куван у казану.

Стаза је водила преко врела Грзе, до изворишта Испод букве, а затим кроз шуму, уз поток, до три километра удаљеног непрегледног поља сремуша. За бербу, било је времена око два сата, након чега су планинари изашли на видиковац, одакле се пружа поглед на Ртањ и неколико јужнокучајских врхова. Спремнија група препешачила је затим стазу дугу дванаест километара преко Јаворачког врха, док су се остали вратили кружним путем, мање захтевном стазом до Планинарског дома.

– Грза је препуна сремуша, дивљег белог лука или медвеђег лука, како га још зову, па отуд и идеја да организујемо прву „Сремушијаду“ – каже Милица Николић, један од организатора, иначе професорка биологије у параћинској Гимназији.

– Сремуш је најбољи чистач организма после зиме, а посебно је добар за крвне судове и срце, због чега га и зову „убицом отрова“. Од белог лука јачи је двадесет пута, а у исхрани се користи углавном лист, за салату, мада се користи и луковица. Треба га јести док га има јер му је вегетација кратка, само око месец дана – истиче Милица.

У походу на Грзу и сремуш учествовали су и активисти удружења „Одбранимо Грзу“, јер је повод за „Сремушијаду“ била управо најава изградње мини-хидроелектране на Грзи, чему се они и већина Параћинаца противе. Како наглашава један од активиста Владан Вугделија, Природно-математички факултет у Крагујевцу израдио је хидролошку и ихтиолошку студију реке у којој је наглашено да је део Грзе од планираног водозахвата до машинске уграде највреднији и најлепши део реке у еколошком и визуелном смислу, а уједно и најосетљивији.

– У тој студији пише, између осталог, да би МХЕ „Грза“ без последица по еко-систем са оптималним капацитетом могла да ради само током марта, априла и маја, са 50 одсто капацитета у фебруару и јуну, док остали део године, практично седам месеци, МХЕ би требало да обустави рад, наглашава Вугделија, додајући да би систематски мониторинг, по студији, требало да траје минимално годину дана ради утврђивања еколошки загарантованог протока. 

БЕЗ ОДГОВОРА

ИАКО је удружење „Одбранимо Грзу“ студију крагујевачког Природно-математичког факултета доставило инвеститору, Заводу за заштиту природе Србије и „Србијаводама“ још у септембру прошле године ради измене претходно издатих услова заштите природе и водних услова, то до данас није учињено. Штавише, Завод за заштиту природе обавестио је Општину Параћин да при условима које су они дали – остају, док одговора „Србијавода“ још нема.

З. РАШИЋ, Новости.рс

Актуелно

Чоколада је добра за срце

Умерени унос чоколаде умањује ризик од аритмија срчаних преткомора, проблема које погађа око 8,8 милиона …

Ове намирнице ће ојачати ваше срце

Кардиоваскуларне болести узрок су 17,5 милиона смртних случајева у свету годишње, а процењује се да …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *