Од кардиоваскуларних болести лане умрло 55.514 људи, што је сваки други умрли. Више умиру жене него мушкарци. Готово 40 одсто пацијената са хипертензијом је у високом ризику
НА сваких 15 минута од последица болести срца и крвних судова у Србији умре по једна особа, упозоравају кардиолози пред 29. септембар, Светски дан срца. Када се подвуче црни биланс, испада да годишње ова обољења ”покосе” читав један град: од око 104.000 укупно умрлих за 12 месеци, сваки други је ”жртва” болести срца и крвних судова.
Кардиолози кажу да је то последица небриге о сопственом здрављу, лоше превенције, али и неблаговременог и недовољно ефикасног лечења. Половина људи са високим крвним притиском, који је највећи фактор ризика за настанак болести срца и крвних судова, и не зна да болује од хипертензије. Међу онима који имају дијагнозу и терапију, бар четвртина не пије лекове у прописаној дози. А, када кардиоваскуларне болести толико узнапредују да може да помогне само операција, пацијенти и по годину-две чекају ред за улазак у операциону салу.
– Од болести срца и крвних судова прошле године у Србији су умрле 55.514 особе, од којих су 25.454 мушкараци, а 30.060 жене – каже за ”Новости” магистар Наташа Мицковски из Одељења за превенцију и контролу незаразних болести Института за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут”.
ОПЕРАЦИЈУ ЧЕКА ВИШЕ ОД 2.500 ЉУДИ
НА операцију срца у Србији тренутно чека више од 2.500 људи. Иако пацијенти са централне листе брже стижу на ред, за три до шест месеци, већина се ипак опредељује да сачека преглед код свог доктора, па је ред најдужи у Институту ”Дедиње”. У турску клинику ”Аџибадем” пацијенти из Србије више не иду о трошку осигурања, јер нема заинтересованих. Путује се на операцију у Женеву, али само због урођених срчаних мана. У Републичком фонду здравственог осигурања ”Новостима” је у четвртак речено да је у Швајцарску од 12. септембра прошле године, када су отишли први пацијенти, досад упућено 10 група, укупно 36 пацијената.
– Ова група болести је водећи узрок умирања у Србији, и узрокује чак 54 одсто свих смртних случајева. Жене су чешће (59 одсто) у односу на мушкарце (49 одсто) умирале од ове групе болести, посматрајући све узроке умирања.
Званични подаци показују да хипертензију, најчешће кардиоваскуларно обољење, у Србији има 51 одсто мушкараца и 43 одсто жена, што је далеко изнад просека у земљама Европске уније, где од повишеног крвног притиска болује између 25 и 33 одсто становништва.
– Готово 40 одсто пацијената са хипертензијом је у високом ризику да доживи инфаркт срца, а сваки други – шлог, док ће код њих 38 одсто доћи до пропадања бубрега – упозорава професор др Петар Сеферовић, директор Клинике за кардилогију Клиничког центра Србије.
То се потврђује и у пракси. Једно истраживање међу пацијентима који су доживели инфаркт, показало је да је 60 одсто њих имало висок крвни притисак, 22 одсто је боловало од дијабетеса, а 35 одсто је имало висок холестерол.
– Више од 80 одсто превремених смрти и више од 50 одсто оболевања од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом три значајна фактора ризика: пушење, физичка неактивност, неправилна исхрана – каже др Мицковски.
Новости
