fbpx
Насловна / Здравље / Од болести срца у Србији умре шесторо сваког сата!

Од болести срца у Србији умре шесторо сваког сата!

СВАКОГ сата у Србији од болести срца и крвних судова умре чак шест особа, од којих је свака осма у најпродуктивнијим годинама живота – између 25. и 64. Иако је за деценију и по стопа смртности од ових болести код жена смањена за 14, а код мушкараца за 16 одсто, још смо међу земљама са највећом смртношћу од кардиоваскуларних болести у Европи, јер највећи део становништва, тачније свака друга особа, умире од последица ових обољења.

Са стопом смртности од 51,7 одсто, Србија се налази изнад просека целе Европе, који је 45 одсто, а далеко изнад просека земаља Европске уније, где су кардиоваскуларне болести узрок смрти код 37 одсто људи.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ за 2016, у Србији су од болести срца и крвних судова умрле 52.102 особе. Акутни коронарни синдром (АКС), који укључује акутни инфаркт миокарда и нестабилну ангину пекторис, узрок је чак 49,8 одсто свих смртних исхода од исхемијских болести срца. Са дијагнозом АКС за годину дана евидентирана су 23.882 случаја, а у 97,7 одсто случајева у питању је био – инфаркт срца.

– Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром водећи је здравствени проблем у развијеним земљама света, а неколико последњих деценија и у земљама у развоју – каже професор др Горан Давидовић из Клиничког центра Крагујевац, председник Удружења коронарних јединица Србије. – Ми смо по броју срчаних удара међу водећим земљама у овом делу Европе.

Забрињавајућа су запажања кардиолога у Србији да све млађа популација оболева од болести срца, па се некадашња граница са 65 година спустила на 45 година, па и ниже. Разлози за то су и најзначајнији фактори ризика за инфаркт миокарда: пушење, неправилна исхрана, стрес и недовољна физичка активност. То је, у неку руку, и потврда да смо заказали у превенцији, и као појединци, и као систем.

СВЕТ ОД последица кардиоваскуларних болести у свету годишње умре 17,5 милиона људи. Од тог броја је 8,7 милиона мушкараца и 8,6 милиона жена.

– ВОДИМО вишедеценијску битку са болешћу која односи највише живота у Србији, али резултати које смо постигли у смањивању умирања још нису довољни – каже професор Давидовић. – Они су примарно исход увођења и повећања доступности перкутане коронарне интервенције, као најефикасније методе за лечење инфаркта миокарда, и организације хитног збрињавања пацијената. Потребно је ипак нагласити да на успешан исход ових интервенција и повећање преживљавања утиче избор лекова, посебно ефикасне антитромбоцитне терапије која се примењује од тренутка дијагнозе инфаркта миокарда.

фото Н.Фифић

И поред регистрованог пада стопе умирања, Србија је у групи земаља са доста већим ризиком од болести срца од просечног за земље европског региона.

– Када се догоди акутни инфаркт миокарда, велики број пацијената уопште и не стигне до болнице, а њих 25 одсто, нажалост, умре – каже професор Давидовић. – Они који преживе срчани удар сматрају да су добили другу шансу у животу. Борба са срчаним ударом је борба са временом. Одлагање постављања дијагнозе и започињања лечења се мери секундама и минутима.

Нове препоруке за лечење срчаног удара, донете пре неколико месеци, дефинисале су време од 90 минута за постављање дијагнозе и започињање лечења. То подразумева да се уради коронарографија, отвори крвни суд и угради стент, уколико је то могуће.

– Постоји мрежа здравствених установа у којима је могуће урадити ове процедуре у најкраћем могућем року, узимајући у обзир удаљеност и доступност тих установа за пацијенте – наводи наш саговорник. – Уколико није могуће у том времену, или бар приближном, спровести овакво лечење, постоји алтернатива у виду давања такозваних тромболитичких лекова, венским путем, који треба да отворе инфарктну артерију.

Професор др Горан Давидовић

И КАДА се срчани удар санира без озбиљнијих последица, већ у првој години након инфаркта, код око 20 одсто пацијената долази до поновног удара или компликација као што су инфаркт мозга, запушавање стента или кардиоваскуларна смрт.

– Када дође до инфаркта срца, улогу у смањивању смртности, поред акутног збрињавања пацијента, има секундарна превенција, која након инфаркта, уз примену здравих стилова живота, подразумева редовне контроле и примену савремених и ефикасних лекова који значајно побољшавају прогнозу преживљавања ових пацијената – објашњава професор Давидовић. – Поред обавезних лекова за снижење крвног притиска и нивоа холесторола у крви, најважнија група лекова који се користе после инфаркта миокарда су они за спречавање згрушавања крви и настанка нових тромбова, односно антитромбоцитни лекови.

Захваљујући другачијем механизму дејства, каже професор Давидовић, савремени лекови делују брже, имају предвидљиву ефикасност и практично не постоје пацијенти који на те лекове не реагују. Савремене терапије су већ неколико година у широкој употреби у Европи и околним земљама. Професор Давидовић каже да се нада да ће ова терапија постати стандардна и у Србији.

У РИЗИКУ И ДЕЦА

У ЗАБЛУДИ су сви они који верују да су кардиоваскуларни пацијенти већином мушкарци. То, како каже професор Горан Давидовић, јесте било некад, али сада болести срца и крвних судова све чешће погађају жене, а ризику су изложена и деца.

Биљана Радивојевић, Новости.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Ти си то српско срце ВЕЛЕИЗДАЈНИЧЕ појео са Тачијем у вашингтонском ресторану!

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас, поводом 100. годишњице Топличког устанка, да Србија после …

Леонид Решетњиков: Треба говорити оно што је на срцу

Нама у Русији није најјаснија огромна жеља већег дела српског политичког естаблишмента да по сваку …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *