Предузећа у реструктурирању не плаћају порезе, доприносе, струју а ни плате, али њихови директори месечно зарађују хиљаде евра.
Чак ни ограничење зарада у јавном сектору на 162.740 динара не спречава директоре највећих српских губиташа и дужника да за себе узму готово дупло више. То су показали подаци који су достављени јуче Одбору за привреду Скупштине Србије.
У врху листе најплаћенијих је Драган Миливојчевић, директор предузећа “Драган Марковић“ из Обреновца. Од 12 милиона динара, колико је ова фирма зарадила прошле године, чак четвртина је отишла у његов џеп. Одмах иза њега је и Владислав Несторовић, директор „Вршачких винограда“, који је прошле године зарадио 3,2 милиона динара водећи фирму која је направила губитак од 177 милиона динара.
“Галеника” бележи губитак 4,8 милијарди динара, а директор Живомир Новаковић зарађује 260.000 динара месечно.
Драган Јовановић, члан скупштинског Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, каже за “Блиц” да је ове податке тражио поводом годишњег извештаја Агенције за приватизацију.
– Истакао сам да постоје фирме где радници не примају плате, а да директори имају велика примања. Иако су представници Министарства привреде рекли да је све у реду, тражио сам да ми се доставе подаци за сваку фирму појединачно. Тако смо дошли до сума које су застрашујуће – каже Јовановић.
Према његовим речима, ту су фирме које уопште не раде, али су на државним јаслама.
– Фирме које добијају дотације из државног буџета не могу да исплаћују енормне зараде менаџменту јер тај менаџмент да је способан, он би их извукао из кризе. Ово је завлачење руке у џеп сваког пореског обавезника у Србији – каже Јовановић.
Онај ко води фирму у реструктурирању, не плаћа никакве обавезе према држави и према повериоцима, који не могу ни да га блокирају.
– Борба за директорске позиције у предузећима у реструктурирању није случајна. Безброј пута сам добила питање зашто би неко желео да буде директор предузећа губиташа. Одговор је увек исти, зато што из те фирме још може много тога да се узме – каже за “Блиц“ Ранка Савић, председница АСНС.
– Проблематичан је морал људи који узимају огроман новац за себе тамо где се радницима дугује. А још је проблематичније што Влада Србије, која овим предузећима располаже, жмури и пушта да директори ових предузећа зарађују по 200.000-300.000 динара месечно, док радници немају оверену здравствену књижицу, не примају плату или имају само минималну зараду – објашњава Савић.
БИП посебна прича
Миливоје Драганић, директор Београдске индустрије пива, зарадио је за годину дана 3,2 милиона динара. Међутим, БИП је једно од малобројних предузећа у реструктурирању које не живи од субвенција.
– Редовно исплаћујемо плате запосленима, плаћамо порезе и доприносе, рачуне за комуналне услуге и прошлу годину завршили смо са добитком – каже Драганић.
ЛАНА ГЕДОШЕВИЋ/ГОРИЦА АВАЛИЋ, Блиц
Фото: Графички студио Блица
PA KAZEM PO EKONOMISTIMA PRAVNICIMA MENANDJERIMA EXPERTIMA MI SMO MORALI DA BUDEMO AMERIKA NA BALKANU STO SMO I BILI DOK JE DRZAVA BILA DRZAV ONA KOJE VISE NEMA I RADNICI BILI VREDNI MARLJIVI ODRICALI SE DELA VISKOVA ZA UNAPREDJENJE I MODERNIZACIJU A SADA SA SVIM TIM EKONIMISTIMA PRAVNICIMA DOKTORANTIMA DOKTORIMA OBRAZOVANJE NULA ZDRVSTVO NULA PRIVREDE NEMA PRODAJA STRATESKIH RESURSA STA RECI A NE ZAPLAKATI
Ovo su najverovatnije egzaktni podaci koji potvrđuju nesposobnost države i državne administracije da proces restrukturiranja dovede do kraja. Ja takođe restrukturiram jedno državno preduzeće (Budimka Požega) i ne osećam se prijatno kada sve ovo čitam i slušam jer sam sa timom ljudi uradio sve na najbolji način i plaćam poreze doprinose PDV struju vodu čak i druge obaveze nastale od 1998 godine na tržištu smo čak i izvozimo . Najveće probleme u ovom procesu imamo sa državnom administracijom……kapital Budimke je danas pozitivan……A EVO GDE SMO SVRSTANI……ALI NAS JE MALO MI NISMO PRAVILO MI SMI IZUZETAK….KOGA TO INTERESUJE…SRBIJA JE OVO I NAJLAKŠE JE SVE OCRNITI I BACITI U BLATO…..VI BACAJTE U BLATO A MI I DALJE POTVRĐUJEMO DA SVAKO PRAVILO IMA I IZUZETKE…..SAMO RADI ISTINE A NE DA DOBIJAMO BILO KAKVE POENE.
Jeste, al te nema na spisku…
Od kada je osvojio vlast, Vučić je o državnom trošku porobio medije. Vučić je od javnog servisa uzeo preko 110 miliona evra, uz pomoć marketinških agencija Srđana Šapera i Nebojše Krstića, koji su bili i Tadićevi skupljači harača.
Dnevne novine Politiku, Večernje novosti, i novosadski Dnevnik gurnuo je prema kasi šabačkog tajkuna Miroslava Bogićevića, da on plaća urednike koje je on postavio, i koji mu pseći služe.
Za svoje slugeranjstvo, Ljiljana Smajlović mesečno dobija deset hiljada evra, Radomir Ratko Dmitrovića u Novostima zarađuje preko šest hiljada. Za te pare su i njihove usluge neponovljive. Veliča se Picousti, sve njegove laži i podvale proglašavaju se podvizima, neustrašivim delima, svako rukovanje sa stranim državnikom je istorijski događaj za Srbiju…
Arapskoj kompaniji Etihad, Srbija finansira ne samo rad Air Serbie, u koju nije uložio ni evro, već i izmeštanje popravke aviona iz Beograda u Berlin! Desetinama miliona evra subvencionisali smo južnokorejsku kompaniju Jura, da bi njen menadžment bolje maltretirao i otpuštao radnike. Došlo je dotle da su mladim ženama zaposlenim u srpskoj ispostavi ove banditske korporacije, internim pravilima zabranili da budu majke! Ali, umesto da brani interese sopstvenog naroda, aktuelna vlast misli samo na povećanje para na privatnim računima i zapošljavanje nestručnih SNS partijskih kadrova.
OBECANJA LAZOVA ALEKSANDRA VUCICA
1. Objavićemo spisak donatora; 2. Objavićemo ugovore sa „Fijatom“ i „Etihadom“;3. Do kraja marta izlazimo sa programom rešenja za probleme u fabrici „Jumko“; 4. Ukinućemo RTV pretplatu; 5. Smenićemo neuspešne i nestručne direktore javnih preduzeća; 6. Uvešćemo red u korišćenje službenih vozila; 7. Spustićemo granicu aflatoksina u mleku na 0,05%; 8. Dovešćemo „Ikeu“ do proleća 2014. godine; 9. Objavićemo istinu o „Politici“ i „Večernjim novostima“; 10. Zaustavićemo partijsko zapošljavanje; 11. Siniša Mali neće biti kandidat za gradonačelnika Beograda; 12. Napravićemo najmanju Vladu, sa samo 15 ministara; 13. Nikada neću sarađivati sa URS-om; 14. Ni Bog me ne može spojiti sa Dačićem; 15. Struja će biti jeftinija za 20%; 16. Smanjićemo zaduživanja; 17. Nova Vlada će biti sastavljena od stručnjaka; 18. Krećemo da gradimo hidroelektranu i termoelektranu; 19. Smanjićemo nezaposlenost u Srbiji; 20. U Srbiji će se proizvoditi „srpski Mercedes“; 21. Ukinućemo funkcije državnih sekretara; 22. Uhapsićemo Darka Šarića (Šarić se sam predao); 23. Izgradićemo kanal Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more; 24. Obezbedićemo deset milijardi evra investicija; 25. Napravićemo fabriku čipova sa Emiratima; 26. U Srbiji će se praviti delovi za Boing i Erbas; 27. Garantuje da se neće smanjivati penzije; 28. Obećavam da ću Srbiju voditi pošteno i hrabro; 29. Obećavam bolji život 2014. godine; 30. Zalagaću se za slobodu izražavanja; 31. Rešićemo dve do tri sporne privatizacije do kraja jula…
zakon je za sve ljude isti,al nisu svi ljudi isti
http://www.dw.de/popups/pdf/36899851/svi-na%C5%A1i-direktori.pdf Ovde preuzmite spisak direktora javnih preduzeća po strankama
Prema istraživanju televizije “Dojče vele”, funkcije u javnim preduzećima ponovo su podeljene lojalnim članovima partija – i to u procentu od 98 odsto. Direktori Srpske napredne stranke drže oko 50% javnih preduzeća u Srbiji.
parijske knjizice
Televizija “Dojče vele” sprovela je istraživanju u 11 najvećih gradova. U tim gradovima u kojima je od lokalnih izbora 2012. godine prekomponovana vlast, od 104 direktorske funkcije čak 102 su razdeljene po partijskom ključu, od čega su samo tri direktora zaostala iz prethodne garniture vlasti.
Korupciji u Kliničkom centru (KC) Niš nema kraja i nije slučajnost što su nezavisne institucije, korupciju u zdravstvu s pravom tako visoko kotirale. Na žalost, oni koji treba da preduzmu odgovarajuće korake, to ne rade….Mi, kao grupa lekara KC, koja vam sada piše, nismo učestvovali u pisanju već objavljenog pisma u Vašim novinama, ali želimo da potvrdimo da je sve ono što je napisano istina i želimo da ovim pismom obavestimo javnost i o drugim korupcijama u KC Niš.
Pre svega, tu je korupcija tokom nabavke ortopedskih implantata…Naime, prof. Milorad Mitković je pune dve decenije direktor Klinike za ortopediju u Nišu. Istina, vrstan je ortoped. Ali, vlasnik je tri privatne firme koje proizvode razne ortopedske implantate, učestvuju i redovno ,,pobeđuju” na tenderima u KC-u Niš.
Nalazi se na čelu svih tenderskih komisija, u svojstvu predsednika, zamenika predsednika ili „osobe koja odlučuje”, već punih 15 godina! Godišnji prihod koji prof. Mitković ostvaruje po tenderima za nabavku ortopedskih implantata iznosi oko 500.000 evra, za koji iznos svake godine biva oštećen državni budžet.
Jedna od tri njegove privatne firme, nosi naziv ,,Trafix”, koja se vodi na ime supruge prof. Mitkovića, (koja je vlasnik sa udelom od 51%) i mašinskog inženjera Mitića, (koji je suvlasnik sa udelom od 49%). Ova firma uglavnom proizvodi tzv. „unutrašnje fiksatore”
Druga firma nosi naziv ,,Ortokon” i vodi se na ime supruge prof. Mitkovića, (koja je vlasnik sa udelom od 51 %) i izvesne gospođe Vere, ( koja je suvlasnik sa udelom od 49%). Ova firma uglavnom proizvodi tzv. „spoljašnje fiksatore” .
Treća firma se zove ,,Oregon” i vodi se takođe na ime supruge prof. Mitkovića, (koja je vlasnik sa udelom od 51%) i medicinske sestre Ivane, koja radi na Klinici za ortopediju, (a koja je suvlasnik sa udelom od 49%). Ova firma proizvodi i distribuira šrafove, Kiršnerove igle i druge potrošne materijale.
Samo po osnovu ,,kupovine” implantata iz firme ,,Trafix”, ne računajući druge firme, prof. Mitković ošteti državni budžet za 240.000 evra, za koji iznos on postaje bogatiji. Evo kako to radi…
Unutrašnji fiksator pomenute firme („Mitkovićev Richards-ov klin), koji se koristi za trohanterne prelome butne kosti, košta 108.000 dinara. U čitavom svetu, za takve prelome se koristi originalni i mnogo kvalitetniji DHS (Richards-ov klin), koji se ne lomi, ne krivi i ne ispada, kao „Mitkovićeva kopija”, i koji u Švajcarskoj, Sloveniji i na našem tržištu može da se nabavi za 180 evra!
Vojvođanska firma „Narcisius” iz Ade, po istoj ceni (180 evra), proizvodi i prodaje licenciran DHS Richards-ov klin, kao i modifikovani DHS Richardsov klin (DHS-Yu) Mileta Bogosavljevića, koji koriste mnoge ortopedske ustanove u Srbiji.
Dakle, razlika u ceni koja se postiže kupovinom samo jednog Mitkovićevog „unutrašnjeg fiksatora”, u odnosu na mnogo kvalitetnije i jeftinije klinove, koji se koriste u celom svetu, iznosi oko 800 evra. Kada se to pomnoži sa 300, koliko se godišnje od Mitkovićeve firme Trafix trebuje u KC Niš, dobije se cifra od 240.000 evra, koliko zaradi prof. Mitković samo od jedne od tri pomenute firme, tj. po osnovu samo jedne vrste implantata.
Grupa ortopeda je, krajem prošle godine, prijavila neregularnosti tokom nabavke ortopedskih implantata menadžmentu KC-a, kada je prof. Mitković formalno promenjen kao predsednik tenderske komisije za tu vrstu nabavke. Međutim, i dalje se vrši strahovit pritisak na novoimenovane članove (ucene, pretnje, obećanja, od strane profesora Mitkovića, prof. Saše Živića, nekih pravnika i dr rukovodioca Kliničkog centra) da se nastavi sa kupovinom implantata od Mitkovićevih firmi, bez obzira na ogromnu razliku u ceni.
Neki novoimenovani članovi komisije su u pisanoj formi dobili pretnju od strane prof. Živića, da će biti sankcionisani ako ne potpišu „kupovinu” ovih implantata. Jednog profesora, koji je odbio da potpiše takvu pljačkašku nabavku, zastrašuje, prisluškuje i prati policija, kao nekog kriminalca.
Za pomenute firme profesora Mitkovića zna se godinama. To zna i menadžment KC-a, zna i policija. Godišnji prihod profesora Mitkovića, samo od kupovine sopstvenih implantata, prelazi 500.000 evra. Od tih sredstava finansirao je i lobiranje za Akademiju nauka, u koju je primljen pre dve godine, gde je primljen mada ima samo jedan autorski rad na takozvanoj sci listi. Sa tom naučnom “kompetencijom”, po Statutu Medicinskog fakulteta u Nišu, ne ispunjava ni uslove za izbor u zvanje profesora!
Opravdana je i sumnja da je u pomenuti lanac korupcije koji traje deceniju i po, uključeno mnogo ljudi, uključujući i rukovodioce KC koji “žmure” na sve ovo. Izgleda da i policija ima interesa da ne reaguje.
Prisutan je neverovatan strah kod radnika ortopedije, koji ne smeju ni da pomisle da se suprotstave profesoru Mitkoviću, smatrajući da je to ravno ,,samoubistvu”, pretpostavljajući da je čitav “sistem” umešan u malverzacije.
Na sceni je i korupcija na Očnoj klinici. Bivši direktor klinike prof. Dragan Veselinović i sadašnji direktor prof. Gordana Zlatanović su privatizovali Očnu kliniku Kliničkog centra, što je i logično jer oboje imaju privatne klinike.
Pacijente iz KC šalju u privatne klinike jer su im tamo obezbedili bolje uslove rada. Ali da bi sve to lepo funkcionisalo, oni su i svoju decu primili, baš tu na Očnoj klinici! Tako sin i ćerka prof. Veselinovića rade zajedno sa tatom na Očnoj klinici i u tatinoj privatnoj klinici.
Profesorka Zlatanović je primila i ćerku i sina na Očnoj klinici, da ih mama nauči kako se dolazi do uspeha i bogatstva. Zbog toga ovu kliniku zovu- „Klinika za majku i dete”.
O Nefrološkoj klinici i njenom poslovnom odnosu sa ,,Fresenius” firmom koja je radila hemodijalize bubrežnih bolesnika u Nišu i regionu, a posebno podatke o malverzacijama u samoj firmi ,,Fresenuis” od strane pojedinih lekara iz KC u prvom redu prof. Vidojko Đorđević, možete naći u Policijskoj upravi grada Niša. Inspektori policije su sve to verifikovali i ostavili, verovatno po nečijem naređenju, u neku zadnju fioku sa ciljem da se ta kriminalna radnja ohladi i zaboravi.
Doduše firma „Fresenius” je u međuvremenu zatvorena, prestala je da radi, ali zar je to dovoljno?
Na čelu organizovane kriminalne grupe lekara u Kliničkom centru u Nišu je dr Dragan Milić i njegovo osnovno zanimanje je rukovođenje tim timom, spletkarenja i podmetanja kolegama koji ne pripadaju njegovoj kriminalnoj grupi i njihove družine.
Dr Milić je studirao medicinu preko 10 godina a tada su studije medicine trajale pet godina. Uz velike muke i pomoć prijatelja nekako je završio studije a ni bog ne zna kako je primljen u Klinički centar Niš i to baš na Hirurškoj klinici. Sina dekana prof.Višnjića, uzeo je za kuma, da bi imao prolaz na fakultetu. Da bi što brže stigao do fakultetskog zvanja bila mu je potrebna podrška šefa katedre hirurgije.
Tadašnji šef katedre, prof. Miroslav Stoiljković, dobar hirurg, veliki intelektualac i vrlo tolerantna ličnost, prihvata ga kao što je prihvatao sve mlađe kolege. Dr Milić je bio prema njemu servilan da bi dobio njegovu podršku i postao asistent na Medicinskom fakultetu.
Kada je to ostvario, shvatio je da je na dobrom putu i da su mu sada sva vrata otvorena. Da bi napredovao na fakultetu, počeo je sa plagiranjem naučnih i stručnih radova da bi na kraju plagirao i doktorsku disertaciju o čemu postoji validna dokumentacija!
Vrlo brzo uspostavlja dobre ekonomske odnose sa farmaceutskim firmama koje su mu finansirale putovanja po svetu. Od Udruženja vaskularnih hirurga Amerike, dobio je stipendiju da poseti njihov nacionalni Kongres i nekoliko njihovih klinika. To udruženje finansira godišnje po nekoliko hirurga iz nerazvijenog dela sveta da prisustvuju njihovom nacionalnom kongresu.
Dr Milić je to vrlo lepo isplanirao. Angažovao je novinarku “Blica” Željku Jevtić koja je tu njegovu stipendiju proglasila “Nagradom za najboljeg hirurga van Amerike”. Ta novinarka tu navodnu vest pompezno najavila, a drugi mediji, bez provere, citirali.
Tako dr Milić, ni kriv ni dužan, postade “najbolji hirurg na svetu”! ( pogledati sajt Telepromter. rs – “Pronađen plagijator među profesorima na Medicinskom fakultetu u Nišu”). To su prenela skoro sva sredstva informisanja u Srbiji i zahvaljujući toj neistini dr Milić je sebi otvorio skoro sva vrata u Srbiji.
Postaje ljubimac Ministarstva zdravlja i od njih dobija maksimalnu podršku. Naravno učlanjuje se u DS i time kao “najbolji hirurg na svetu” dobija veliku podršku od tada vladajuće političke partije, potom dobija raznorazne zahvalnice i priznanja od raznoraznih udruženja.
Naravno, sve on to koristi, objavljuje u medijima, a, u anketi “Blica”, biva “izabran” i za ministra zdravlja! Od puta u Ameriku pa sve do današnjih dana novinarka Željka Jevtić je njegova lična novinarka i objavljuje u “Blicu” neverovatne neistine.
Veliča dr Milića i bez argumenata blati pojedince i ustanove o kojima joj dr Milić daje lažne podatke. Osim toga, ucenjuje sve oko sebe, počev od uprave KC Niš, preko uprave Medicinskog fakulteta, okuplja ljude sličnih kvaliteta, bez morala sa jasno definisanim ciljem, a to je vlast i novac.
Sada je to dobro organizovana kriminalna grupa. Prvo su se besprekorno organizovali oko tendera za nabavku opreme i potrošnog materijala u KC Niš. Ali, to im nije bilo dovoljno jer su dobit morali da dele na više delova, pa su izmislili takozvane “vanstandardne usluge u Kliničkom centru” i tu uključili svoje članove i proverene kolege i time opljačkali fond zdravstva za nekoliko miliona evra.
Ova dobro organizovana grupa nije partijski organizovana jer članovi ove grupe su iz različitih političkih partija. Članovi grupe su: dr Dragan Milić, bivši član DS a od pre mesec dana član SNS-a, glavni koordinator i mozak ove kriminalne grupe. Njegova osnovna aktivnost je spletkarenje, jačanje grupe, laž, blaćenje neistomišljenika i bogaćenje i besprekorna servilnost prema nadređenima.
Tu su i dr Zoran Radovanović, član SPS-a i direktor Kliničkog centra u Nišu, dr Petar Bošnjaković, bivši član JUL-a, dr Zoran Perišić, gradonačelnik Niša, bivši član JUL-a a od pre dve godine član SNS-a, dr Srbobran Trenkić bivši direktor Kliničkog centra, bivši član DSS-a a po tome G17, dr Saša Živić, član SPS-a, dr Milorad Mitković, direktor Klinike za ortopediju i dr Veroljub Pejčić, bivši član SPS-a, DSS-a, G17 a sada član SNS-a, direktor centra za minimalno invazivnu hirurgiju.
Naravno, ova grupa ljudi ima saradnike u Kliničkom centru i u gradu Nišu koji su neverovatno dobro povezani i dobro partijski raspoređeni. tako da bilo kakvi izborni rezultati neće ugroziti njihov položaj u zdravstvu Niša i gradu Nišu. Kontroliše sve, počev od tendera, preko kadrovanja do zapošljavanja u KC, a od pre godinu dana kontrolišu Medicinski fakultet i ceo grad Niš.
Sve napred navedeno je u više navrata prijavljivano državnim organima ali se to uporna stavlja ispod tepiha. Dokle će to tako biti videćemo.
Lekari i sestre Klinike za vaskularnu hirurgiju,
Ovo moze samo u Srbiji, novi zakon nista nije promenio koliko sam ja upoznata, daj Boze da gresim
http://www.youtube.com/watch?v=A6rINCZhhDE