Распродаја Грчке – још мало па нестало

Објављен је нови план приватизације за Грчку. Објавио га је Хеленски фонд за управљање државном имовином, орган под контролом европских институција, надлежан за распродају “вредне грчке имовине” у износу од око 50 милијарди евра. Овај фонд је био предмет спорења у преговорима, јер су европске институције тражиле да буде смештен у Луксембургу, да би га боље контролисале, али на крају је ипак остао у Атини.

У овом документу објављеном 30. јула изложени су детаљи о добрима која ће се понудити међународним инвеститорима заинтересованима да купе делове Грчке.

Аеродроми продати, остају за продају луке, гасовод, електродистрибуција, пошта, јавни транспорт, телекомуникациона компанија, аутопут, водовод и канализација…

Ако сте такав купац, погледајте овај прилог. Четрнаест регионалних аеродрома на важним туристичким дестинацијама већ је купила једна немачка компанија, али не брините, и даље је доступан удео у акцијама атинског аеродрома. Локација старог аеродрома се нуди у закуп на 99 година, ради изградње туристичког и пословног центра.

Продају се луке у Пиреју и Солуну. Директор солунске луке је поднео оставку, а синдикати су у штрајку.

Гасовод ће вероватно купити Азербејџан, али још се траже купци за електродистрибуцију, пошту, јавни транспорт (железнички и аутобуски превоз), највећу телекомуникацијску компанију, 648 километара ауто-пута и значајан удео у највећој рафинерији, која покрива две трећине капацитета за прераду нафте.

Продају се системи водоснабдевања у Солуну и Атини – али јавност се протестима изборила да 50 плус један одсто удела остане у власништву државе. Ипак, продаја значи да ће овим монополима на услуге водоснабдевања и канализације управљати тржишна логика. Најзад, ту су и лепи комади земље са развијеним туристичким и спортским капацитетима широм Грчке.

Чему служе грчка министарства

Други документ, такође приложен, садржи краткорочне планове рада државних министарстава и набраја шта све морају да учине да би увећали вредност имовине. Од наплате путарине, преко давања лиценци за отварање казина до проглашавања археолошких локалитета. После читања овог документа намеће се питање чему уопште служе грчка министарства. Било би једноставније угасити их и препустити европским институцијама да директно управљају Грчком.

Распродаја вредне имовине, усред најтеже кризе у Европи у последњих 70 година, нема економског смисла. Исте компаније (предвиђене за продају) могле би да генеришу приход који би грчка влада користила за обнову привреде. Уместо тога, највећи део новца који се прикупи биће утрошен на отплату дуга и докапитализацију грчких банака.

Циљ приватизације и није да се помогне Грчкој. Највише користи ће имати корпорације широм света, а највеће критике добијају европске компаније – немачке које управљају аеродромима, телефонски оператери и француске железнице – које практично преузимају грчку привреду. Да не помињем европске инвестиционе банке и адвокатске фирме које ће успут добро зарадити. Уски интереси европских влада у наметању описаних политика остављају нарочито мучан утисак.

Овај процес ће продубити неједнакост у грчком друштву. Наравно, ни државно власништво над компанијама понуђеним на продају не би било гаранција демократије. У Грчкој је веома раширен клијентелизам. Али прави одговор на то су транспарентност и демократија. На пример, немачки грађани управо покушавају да врате енергетске компаније у колективно власништво, јер верују да је то предуслов за формирање фер цена и подршку развоју обновљивих извора енергије.

Давање монопола приватним корпорацијама које немају никаквих обавеза према становништву Грчке сигурно неће помоћи. Радници ће добити отказе, услови рада ће бити погоршани, а европске елите ће профитирати. Грчкој влади ће се одузети могућност да управља земљом у интересу грађана. Али то вероватно и јесте циљ ових мера.

 

Објављено: Ницк Деарден,  Глобал Јустице Ноw, 19.08.2015.

Балкан магазин