Рехабилитација оџачких Шваба

0
(0)

Захваљујући потомцима, постхумно је рехабилитовано 113 подунавских Шваба из Оџака, који су убијени уочи ослобођења, 1944. године. Доказано је да су били невини и да су ликвидирани из политичких и идеолошких разлога.

Грађани Оџака, варошице на западу Бачке после седам деценија, дочекали су правду за недужно настрадале подунавске Швабе. У освит ослобођења Југославије, 23. новембра 1944. године, убијено је више од 180 цивила немачке националности. Захваљујући потомцима, већи део њихе је постхумно рехабилитован.

По имену и презимену, рехабилитовано је 113 особа, одраслих људи и деце. Да су били невини и ликвидирани из политичких и идеолошких разлога, доказано је у судском поступку на основу Закона о рехабилитацији из 2006, а на захтев “Удружења Оџачана Мосбург“ у Немачкој.

Стеван Милер из Удружење Немаца у Оџацима објашњава да су то били земљорадници, занатлије, чак и дечаци од 13, 14 година.

„Убијени су на ужасан начин, пољопривредним оруђем – ашовима, мотикама, кундацима од пушака“, каже Милер.

Споменик жртвама подигнут је стотинак метара од масовне гробнице, на којој је, у међувремену, саграђено имање.

У Оџацима је пре Другог светског рата више од 95 одсто становништва било немачке националности. После рата, многи војвођански Немци повлачили су се са немачком војском преко Дунава, ка Аустрији и Немачкој.

Било је и оних који нису устукнули пред новом влашћу, сматрајући да током рата нису учинили ништа неисправно. Многи од њих, међутим, завршили су као жртве осуде за колективну кривицу.

Оџачанка Илонка Секулић, у време трагедије имала је осам година. Њен отац једини је Мађар међу рехабилитованим лицима.

„Ја сам сад остарила, али то ми је драга успомена што је ипак објављено да није био непријатељ овој земљи, никад, никад, никад… Није се мешао у политику“, прича Илонка.

За потомке, рехабилитација има, пре свега, моралну вредност.

Др Момчило Павловић са Институт за савремену историју истиче да свако ко је био поданик Краљевине Југославије, без обзира на националну припадност, а ко није био припадник фашистичких организација и других јединица, има право на рехабилитацију.

На изласку из Оџака подигнут је још један споменик – ту је, такође 1944. убијено око стотину подунавских Шваба. За њих још није затражена рехабилитација.

 

РТС

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Свињске фарме или враћање земље нацистичким злочинцима на кварно?

0 (0) У  медијима је објављена вест да Клеменс Тенис ускоро долази и да је спреман …

Зуроф: Одлука о рехабилитацији Степинцу срамна и ужасна

0 (0) Одлука загребачког жупанијског суда о поништењу пресуде надбискупу Алојзију Степинцу је апсолутно срамна …

2 Коментара

  1. Folksdojčeri, kao pripadnici Wermachta, 1943, spasili su od ustaško-muslimanskog noža nekoliko hiljada Srba koji su krenuli za partizanima ka Neretvi. dali su im ćebad, dvopek i tablete protiv tifusa. o tome se nije smelo pričati.

  2. Svi su oni vikali „Sieg Heil“ i docekali okupaciju 1941. koja je odnela 1.700.000 Srba, sa radoscu i cvecem! Niko od njih nije bio nevin!!! Kakva rehabilitacija? Jos cemo i da im se izvinjavamo sto smo se branili?!?!?! Sto se tice „spasavanja“ Srba na Neretvi…pa da nisu upali i okupirali nas ne bi bilo ni ustasa, fesarosa, balista, Jasenovca, Jadovna…kakvo bre spasavanje?????

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend