РЕСТИТУЦИЈА: Ни после 70 година нема повраћаја отете имовине законитим власницима!

Новчано обештећење власницима којима је имовина после Другог светског рата одузета конфискацијом, национализацијом или експропријацијом, практично је одложено за четири, а не за три године како се очекивало. Влада Србије има рок од две године да утврди коефицијент за обештећење.

Емитовање обвезница предвиђено је за 15. децембар 2017. Поднето је 76.000 захтева, а почетак исплате аконтације требало би да буде 15. децембар 2018. Обвезнице ће, уместо досадашњих 15, бити наплативе за 12 година. То су најновије измене Закона о реституцији у Републици Србији, о којима су “Вести” раније већ писале.

Пљачка у недоглед: Миле Антић

– И ово одлагање обештећења мораће поново да се одложи. И тако унедоглед. Зато, ако власницима не могу бити враћене некретнине у натури, уместо финансијског обештећења може се понудити супституција, односно друга адекватна државна некретнина, и то државу онда не кошта ништа. Ми смо још од усвајања закона говорили да од новчаног обештећења неће бити ништа, јер пара у буџету нема, неће их ни бити и ситуација ће бити све гора, а у изобиљу има државне имовине која може ући у процес супституције уместо што се уназад 25 година немилице пљачка – сматра Миле Антић из Мреже за реституцију.

За обештећење ће, како је најављено, држави бити потребно две милијарде евра, уз припадајуће камате од два одсто за све кориснике, обрачунате од 15. децембра 2017. до рокова доспећа обвезница, осим за власнике старије од 65 година. Они ће обвезнице моћи да наплате у року од 10 година док ће старијима од 70 година обвезнице доспевати за наплату у року од пет година. Предложено је да укупно обештећење по власнику одузете имовине може бити највише пола милиона евра. Исто ограничење, на 500.000 евра, важи и у случају да један власник остварује право по основу одузете имовине више бивших власника.

– И Европска унија је препоручила Србији да се Закон о враћању одузете имовине и обештећењу примени у потпуности, а за то је неминовно увођење супституције. Шумског земљишта има 1,3 милиона хектара, а грађани, црквене и верске заједнице потражују око 50.000 хектара, тако да би се лако могао наћи модел и решити проблем реституције. Кад је реч о пољопривредном земљишту грађани потражују мање од половине оног што је у државној својини, а што се тиче грађевинског земљишта, тај постотак је око два одсто, кад је, примера ради, реч о стању у Београду. То су чињенице које државни органи не износе у јавност, а то је чак скривано и од аутора студије Европског парламента која се бави реституцијом – рекао је Антић.

Он је напоменуо да, “иако власти говоре да је натурална реституција и надокнада у другој државној имовини могућа, у исто време своде могућу реституцију на још један јавни дуг”.

Највише враћено у Београду

Највише имовине је враћено у Београду, и то на подручју градских општина Стари град и Врачар, следе Нови Сад, Ниш, Панчево, Лесковац, Суботица… Поред враћања имовине бившим власницима и њиховим законским наследницима, упоредо се враћа имовина и црквама и верским заједницама, кажу у Агенцији за реституцију. Директор агенције Страхиња Секулић указао је да имовина која подлеже реституцији, а нема наследника да је потражују, треба да буде стављена у функцију развоја заједнице.

Донета 21.000 пресуда

Од 76.000 захтева колико је поднето, Агенција за реституцију до сада је донела више од 21.000 првостепених одлука. Грађанима је у натуралном облику враћено 2.264 пословна простора, 364 стана и 332 зграде, као целине укупне површине преко 195.000 квадратних метара, са припадајућим изграђеним градским грађевинским земљиштем, милион квадратних метара неизграђеног градског грађевинског земљишта, 1.834 хектара шума и 2.250 хектара пољопривредног земљишта, наводе у агенцији.

 

Р. Лончар – Вести