fbpx

Реституција: Власници не прихватају обвезнице

0
(0)

Повратак одузете имовине чекају потомци богатих породица у Србији. Никола Танурџић: У Војводини чекамо правду 60 година и нећемо још четврт века са некаквим папирима. Влада усвојила нацрте закона о враћању имовине и јавној својини

ДЕЦЕНИЈАМА уврежени оптимизам наследника некада најбогатијих Војвођана да у покрајини неће остати ни „камен на камену у друштвеном власништву“ када једном ступи на снагу Закон о реституцији, прилично је спласнуо ових дана.

Никола Танурџић, председник Удружења грађана за повраћај национализоване непокретне имовине на територији Војводине, истиче да би свега пет одсто целокупне имовине северне покрајине требало да потпадне под процес реституције. У тај проценат укључени су приватни поседи, али и имовина коју потражују верске заједнице.

– Највећим делом, имовину чије се враћање очекује представља плодно земљиште, а реч је о близу 300.000 хектара – каже Танурџић „Новостима“.

Удружење које предводи Танурџић окупља око 800 наследника.

– Биће велики проблем ако држава не буде желела да имовину која из било ког разлога не може да се врати „у оригиналу“, не буде надокнађивала на други начин – упозорава Танурџић. – Не одговарају нам, наравно, ни обвезнице јер ми смо правду чекали 60 година и никако нам се не исплати да чекамо обвезнице још четврт века. Па, молим вас, колико ће оне тада да вреде, с обзиром на то да би се исплаћивале у динарима?

Танурџић, дугогодишњи радник Радио-телевизије Војводине, а сада саветник у једној пољопривредној фирми, очекује да се њему и рођацима којих је 20-ак, врати национализована имовина предака, угледних породица Танурџић и Дунђерски.

Иза ове две чувене војвођанске породице остао је новосадски хотел „Путник,“ као и 60 станова и локала у познатој „Танурџићевој палати“, једном од симбола Новог Сада.

Требало би да им буде враћена и зграда у којој се сада налази Војвођанска банка на Тргу слободе, наслеђена од деде по мајци Ђоке Дунђерског, иначе рехабилитованог пре неколико година, као и 3.000 хектара земљишта и дворац у Кулпину. А, где су још уметнички предмети, намештај, библиотеке, коњи…

– Станови у „Танурџићевој палати“ су већ продати, али држава може да нам у замену да друге адекватне станове – објашњава Никола. – А оних 3.000 хектара првокласне обрадиве земље је у општинама Темерин, Нови Сад, Бечеј и Бачки Петровац.

Не само државу, него и град Нови Сад, прилично ће погодити Закон о реституцији, јер није Танурџић једини наследник који очекује исправљање вишедеценијске неправде. Списак градске имовине биће битно измењен када будући закон о реституцији буде почео да се примењује у пракси.

По речима градоначелника Игора Павличића, градска имовина у овом тренутку се процењује на око 120 милиона евра, а колико тога ће остати у градском власништву још се не зна прецизно, јер засада не постоји прецизан списак.

Сигурно је, међутим, да ће ЈП „Пословни простор“ остати у целом том процесу – кратких рукава. Ово јавно предузеће на списку некретнина којима управља има 762 објекта у самом Новом Саду, а укупно њих 1978 у околним местима – Футогу, Каћу, Сремској Каменици, Ковиљу, Ветернику, Руменки, Шангају, Буковцу, Кисачу и Старим Лединцима. Укупна површина наведених пословних простора је већа од 215.000 квадрата, а највећи део, односно 175.682 метра квадратна се налази у Новом Саду.

– Посебан проблем представљаће конверзија земљишта – указује градоначелник Павличић. – Првенствено мислим на земљиште на које су физичка и правна лица до сада имала право коришћења,а пружена им је могућност да постану власници некретнина које се на том земљишту налазе.

 

ЗМАЈ-ЈОВИНА У НАСЛЕЂЕ ВЕЋИНА објеката који у Новом Саду подлежу реституцији налази се у главној, Змај Јовиној улици, као и у Дунавској и Улици Модене. Осим приватним наследницима, велики део те имовине требало би да буде враћен Српској православној цркви. По незваничним проценама, наследницима и старим власницима би требало вратити најмање 380 пословних локала, односно око 26.000 квадрата.

 

Ови имовинско-гордијевски чворови нису карактеристични само за Нови Сад, већ и за сваку од преостале 44 општине у Војводини. У свакој од њих на десетине потомака много очекује од процеса реституције. Неки су свесни да су се околности промениле и да могу да рачунају на врађање тек дела дедовине,док су други спремни да правду истерују до Стразбура.

У општини Бечеј, окруженој изузетно плодном ораницом, више од 500 наследника очекује да им се врате куће, али првенствено земља. Тибор Балзам, који предводи удружење наследника, каже да је реч о 12.000 хектара.

Нисам оптимиста, видим да држава у овом тренутку једноставно нема снаге да потпуно исправи ту историјску неправду. Видећемо – каже Балзам.

Марија Гриса (57), васпитачица из Темерина, очекује да јој држава врати јодну бању са лековитом водом која је у овом месту до 1950. године припадала њеном оцу Андрашу.

Маријин деда, такође Андраш, сасвим случајно је 1913. године бушио бунар у близини своје куће, када се испоставило да је вода лековита, те да садржи и етан-гас.

До 1925. године изградили су базен са постројењима и развили посао у који су укључили још 10 темеринских породица. У тај бизнис уложили су отац и син Андраш сав новац од продатих 80 јутара земље који им је остао од предака. У близини бање изградили су и млин за житарице. Били су најбогатија породица у околини.

– Никада нисам престала да гајим наду да ће ми држава вратити породично имање – каже Марија, једини наследник породице Гриса. – Знам да није једноставно вратити имовину. Нећу инсистирати да ми врате бању, више бих волела да ми дају у замену 80 јутара земље или новац у тој вредности.

У рејону Темерина, јутро плодне земље кошта око 6.000 евра, што значи да оних 80 јутара оранице њених предака данас вреди око 480.000 евра. Марија не жели обвезнице, она се нада готовини.

МАТИЦА ЧЕКА ФАНТАСТ

 

 МАТИЦА српска биће најбогатија културна институција у Србији уколико јој буде враћено 80 станова у Новом Саду (укупно 8.000 квадрата), али и 342 јутра плодне оранице у околини Бечеја. Одузета имовина наше најстарије културно-научне институције, основане у Пешти 1926. године, укључује и прелепи дворац Фантаст, туристичку атракцију Војводине, који је Матици завештао чувени велепоседник Богдан Дунђерски.


*****

ПО ВЛАСНИКУ ПОЛА МИЛИОНА ЕВРА

Више од четири милијарде евра у некретнинама и обвезницама слиће се из државног у приватно власништво захваљујући закону о враћању имовине и обештећењу, који ће ступити на снагу у првој половини октобра, најавио је у уторак Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије. У пакету са Предлогом закона о јавној својини и изменама Закона о враћању имовине црквама и верским заједницама Влада Србије је коначно у скупштинску процедуру упутила и Предлог закона о реституцији. Овај предлог, о којем ће се посланици изјашњавати у редовном поступку на седници која ће почети 22. септембра, предвиђа натуралну реституцију и обештећење, без могућности супституције. Али, добар део шумског и пољопривредног земљишта вратиће се, такође у натури.

Од тренутка када Агенција за реституцију упути јавни позив за подношење захтева за повраћај имовине (очекује се да то буде децембар ове године) тече рок од две године да ранији власници и њихови наследници поднесу пријаве. Захтеви за повраћај имовине подносиће се на шалтерима „Пошта Србије“ чији ће службеници бити обавезни да примају искључиво пријаве са комплетном прописаном документацијом. Затим ће се ти „предмети“ прослеђивати Агенцији за реституцију, која ће их упућивати својим подручним јединицама у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу на решавање. Очекује се око 150.000 захтева од којих ће већина бити решена у року од три године.

 

ПОКРАЈИНА И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ 
Локалне самоуправе и Покрајина имају рок од десет година да упишу својину и уколико то не ураде Република Србија дефинитивно остаје власник непокретности. Новина у Предлогу закона о јавној својини је и то што се све воде категоришу као природно богатство које не може да се отуђи. Мреже комуналних услуга су природни монопол и изузимају се из власништва јавних предузећа. За улагања имовине у партнерства са приватним сектором локалној самоуправи и покрајини није потребна сагласност Владе Србије. 
(Т. СПАЛЕВИЋ)

 

Током 2014. биће, дакле, познато које ће некретнине бити враћене у натури, а за које власници имају право на обештећење у обвезницама, чија укупна вредност не може бити већа од две милијарде евра, односно по ранијем власнику највише 500.000 евра. Влада Србије има обавезу да до 31. децембра 2014. донесе уредбу о издавању државних обвезница на 15 година, а за старије од 70 година на период од пет година. Обвезнице ће бити номиноване у еврима, а предвиђена је и камата од два одсто.

– Јавна расправа је унапредила Нацрт закона о реституцији – наводи Ђелић.

– Проширене су могућности натуралне реституције, побољшани услови обештећења, убрзан је и појефтињен поступак враћања имовине, забрањено је отуђење имовине која може бити предмет реституције. Такође, за жртве холокауста, које немају наследнике предвиђена је изградња меморијалног центра и то на Старом сајмишту.

Држава неће наплаћивати таксе и накнаде током поступка реституције, а Републички геодетски завод бесплатно ће издавати неопходна докумената. Такође, Републичка дирекција за имовину вратиће препорученом поштом сву документацију коју су ранији власници и њихови наследници доставили.

Право на реституцију немају припадници окупационих снага, затим држављани земаља у којима наши грађани нису имали право на повраћај имовине или сада немају право да наследе или купе некретнине.

 

 

Новости

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

гориво цена

Гориво поскупило за пет динара у последњих пет недеља

0 (0) Просечне малопродајне цене бензина и дизела у претходних пет недеља повећане су за …

“Пад БДП Србије у другом кварталу највеће смањење производње од 1999. године”

5 (1) Србија је под утицајем здравствене кризе у другом кварталу ове године, према прелиминарним …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *