Ризици коришћења интернета и мобилног

0
(0)

Интернет, друштвене мреже и мобилни телефони постали главни терен за злоупотребу личних података. Више од половине грађана у опасности од крађе пара са рачуна у банци, али и идентитета

ГРАЂАНИ Србије само на најпопуларнијој друштвеној мрежи ”Фејсбук” имају бар 2,8 милиона профила, а интернет свакодневно користи више од половине укупног становништва. Они сваког дана на мрежи оставе на хиљаде информација о себи, укључујући и осетљиве личне податке. То може да доведе до ширења најразличитијих дезинформација, “извоза” података, крађе идентитета, али и пара са банковних рачуна.

Доступност информација које корисници интернета сеју за собом на мрежи до алармантног стања довела је ионако лоше чуване податке о личности. Ионако, матичне бројеве и друге личне податке, како се процењује, користи и чува чак 300.000 државних институција и приватних предузећа у готово милион база података. Лагеровање “бројки” недовољно је уређено прописима, што ће Србија морати да реши на свом путу ка Европи.

Према Родољубу Шабићу, поверенику за информације, само оштри прописи могу спречити злоупотребе, које поред интернета настају и због тога што постоје стотине хиљада камера за видео-надзор, што телефонски оператери приступају подацима…

ПРОПИСИ МРТВО СЛОВО СРБИЈА је пре две година усвојила стратегију која подразумева мере државе у области заштите приватности грађана. Иако је за тим требало донети акциони план за њено спровођење, до данас је све мртво слово на папиру. Држави су нарочито потребни прописи који би на прави начин уредили одговорност особа које су у додиру са подацима о грађанима.

Да је интернет терен на коме су информације о његовим корисницима “на извол’те”, потврђује и председник Друштва информатичара Србије Никола Марковић. Он подсећа да се увидом у његово кретање на интернету може сазнати готово све о човеку – његово занимање, окружење, навике…

– Грађани дневно у свом кретању оставе на милионе дигиталних трагова – објашњава Марковић. – Свако од нас разговара мобилним телефоном, “качи” се на интернет, плаћа платним картицама, оставља коментаре на друштвеним мрежама, често не размишљајући да тако надохват руке оставља осетљиве податке о себи.

Грађани нису ни свесни коме све остављају податке. Најчешће сеју матичне бројеве, датуме и места рођења, али и податке из пасоша, здравствених књижица, банковних рачуна, као и информације о болести, крвној групи, брачном стању… Поред државних установа, то чине и у продавницама, банкама и приватним фирмама.

Највише, међутим, боли када злоупотребом бројева и пинова изненада задува промаја на рачуну у банци. Колики је то терен за злоупотребе, сведочи готово седам милиона платних картица грађана Србије, од чега је милион – кредитних. Оне су најчешћа мета хакерских напада, који захваљујући онлајн куповини, неопрезним корисницима наносе ненадокнадиву штету.

ЧИП НИЈЕ ГАРАНТ

МЕТА злоупотреба могу бити сви грађани, без обзира на степен коришћења савремених технологија. На то указује све чешће коришћење електронског идентитета грађана који чак немају ни нова, чипована лична документа.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучићево решење за Косово ни Туђман не би смислио, хоће да Русија одустане од Косова и Метохије

5 (2) Председник Србије Александар Вучић и представник паралелних приштинских структура, Авдулах Хоти, потписали су …

Београд: Маса народа код Вуковог споменика чека донацију у храни

5 (23) Александре Вучићу, грађани су ти гладни! А оброк нису у могућности да приусте …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend