Грчка дугује 323 милијарде, а Србија 27 милијарди евра, али је занемарљива разлика у задужености ако се упореди грчки и српски бруто друштвени производ. Стога економиста Драган Радовић упозорава да Србији озбиљно прети грчки сценарио, а ту тврдњу аргументује економским параметрима као јасним показатељима да Београд каска на путу кризе који пролази Атина.
Запосленост у јавном сектору се у обе земље и даље повећава, а сива економија је у Грчкој на нивоу од 60, док је у Србији 50 одсто. Изношење новца из Србије путем прања је (од 5. октобра до данас) достигло 55 милијарди евра, а грађани Грчке у иностранству на скривеној штедњи имају 200 милијарди евра, такође изнетих прањем. Уз све то, и списак захтева Међународног монетарног фонда и Брисела скоро је исти за Атину и Београд.
Бирократија кочница
Зашто се држава не бори са нелегалним токовима?
– Велики број криминализованих државних службеника не жели да спречи рад на црно и утају пореза. Ако их сузбије и све активности уведе у легалне токове, бирократија сече грану на којој седи и губи огроман новац! Јер, кад сви привредници раде легално, немају страх од разних инспекција, а престаје и давање мита. Уколико се све у земљи буде радило легално, онда неће постојати ни тајкуни.
На које захтеве мислите?
– ММФ и ЕУ стежу омчу око Грчке, постављајући све теже услове да би се буџет опоравио. Тражи се смањење пензија за 30 одсто, повећање ниже стопе ПДВ чак за 10 процената и раст цене струје. Ту је увршћена и продаја аеродрома, луке Пиреј и Солун, стадиона за Олимпијске игре, острва и много тога. Код нас је ММФ почео са сличним захтевима, а наставиће у 2016. са додатним смањењем пензија, новим повећањем цене струје и стопа ПДВ, па продајом ЕПС-а, обрадиве војвођанске земље, јавних предузећа… То су јасни показатељи да нам је намењен идентичан сценарио као Грчкој, само се код нас примењује неколико година касније.
Значи ли да ће и Србија упасти у дужничко ропство?
– Ако Влада Србије настави да ради као до сада, дужничко ропство нам је пред вратима! Привреда се и даље уништава, распродаја преосталих државних фирми је у току, све више предузећа у блокади, а незапосленост расте. До сада донете мере биле су дестимулативне и само су помогле додатном уништавају многих привредника. Немамо одакле да враћамо кредите, па задуженост убрзано расте и наставиће се све брже и више. Задуживању нема краја, а страни кредитори ће нас у томе подржавати, што се види на примеру Хрватске која дугује 60 милијарди евра, док мала Словенија дугује 45 милијарди.
Колико штете наноси држави сива економија?
– Обрт робе и услуга прелази 10 милијарди евра што на годишњем нивоу ускрати буџет за више од три милијарде евра. При том се утаји 1,5 милијарда евра пореза и доприноса јер 700.000 људи ради на црно, али и више од милијарду евра ПДВ-а због непријављивања промета. Да све буде горе, заступљена је у свим браншама.
Где је има највише?
– У трговини дуванским и нафтним производима утаје, према изјави бившег и актуелног премијера, достижу 300 милиона евра. Производња и продаја алкохола иде 80 одсто на црно и односи 150 милиона евра, само гледано кроз ПДВ и акцизе, без неплаћених доприноса због рада на црно. У Србији се издаје 400.000 станова и 100.000 локала, а нико не плаћа порез, што чини штету буџету већу од 100 милиона евра. Толико односе кладионице и коцкарнице, укључујући и интернет клађење, а естрада утаји 90 милиона евра. Туризам и угоститељство поједу 300 милиона евра, грађевинарство 55 одсто ради у црној зони, пекарска индустрија такође прелази 50 одсто јер је у сивој зони милион векни дневно.
Ко је највећи извор робе на црно?
– Царина, јер чак четири милијарде евра вредносно изађе мање робе кроз папире него што је стигло на царињење. На то је указао привредник Милан Кнежевић. У сиву економију можемо урачунати и огромну испоручену нефактурисану струју. У 2012. губитак електричне енергије био је три милијарде кЊх, а у 2013. повећан је за чак 55 одсто достигао 4,6 милијарди кЊх, па се може рећи да је хиодроцентрала Ђердап с производњом од 5,6 милијарди кЊх радила пуна 292 дана за струју која се украде.
Кога кривите за лоше стање у земљи?
– Највећи кривац за катастрофално стање у буџету и огромну сиву економију је Пореска управа, па без реформе те службе не може да успе ниједна реформа пореске политике. Власт је то схватила и пре месец дана су именовали тим за реформу ове управе. Нажалост, сви у тиму су бивши кадрови Млађана Динкића, што говори да ће сива економија бити још већа и 2016. и по критеријуму корупције нећемо бити на 78. месту у свету, већ ћемо прешишати 90 место. Изгледа да нико не жели да се тајкуни, естрада, превозници, хотелијери, угоститељи и грађевинари уведу у легалне токове!
Стручњак за сиву економију
* Драган Радовић је рођен 8. августа 1961. у Београду, у радничкој породици. По образовању је дипломирани економиста.
* Од 1990. године се бави књиговодством и пореским саветовањем. Водио је књиговодствену агенцију Кватро у Београду. Учествовао је у више поступака продаје домаћих приватних фирми странцима. Чест је гост локалних радио и ТВ станица широм Србије, где објашњава како се земља за кратко време може извући из економске кризе.
* Његове анализе пореске политике и сиве економије објављивљују штампани медији у Србији и економски портали.
Колико је времена потребно да се корупција сведе у нормалне оквире?
– Увођењем реда у Србији за само годину дана би се сива економија довела на европски просек од 12 до 15, па можда чак и на 10 одсто. Објавио сам програм “Сузбијање сиве економије у четири фазе”који би драстично набоље променио стање у ПИО фонду и здравству које је најгоре у Европи, а повећале би се пензије и плате. Сузбијањем криминала на царини смањио би се увоз свега и свачега, створили услови за покретање домаће производње која би повећала тражњу за нашом радном снагом и точак привреде би се покренуо. Наплатом свих утајених пореза и доприноса створили би се услови и за убрзано враћање државних кредита.
Д. Декић – Вести
