Откривени археолошки остаци средњовековне насеобине. Изронили остаци велике палате са луковима, као и две цркве
ЗАГОНЕТКА која траје од почетака модерне археологије – где се тачно налазила рударска, трговачка и политичка варош Рудник у давним предтурским вековима – коначно је разрешена. Детаљним и свеобухватним истраживања под кровом Шумадије, у организацији Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, а под руководством др Дејана Радичевића, доцента на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, откривени су остаци тог великог насеља из доба пре Косовске битке.
Из вишевековне таме и наслага тла изронила су, на три падине, три локалитета – Стационара, имања Никића на потесу Дрење и Маџарског брда у подножју врха Мала Кеља – који сведоче о процвату оновремене Србије и важности Рудника.
ПЛОМБЕ ОЛОВНЕ пломбе, својеврсни заштитни знакови квалитета и оновремени брендови увозне и извозне робе, од металних до текстилних, нађене током ових истраживања, поуздани су докази постојања Рудника. Био је то јак центар средњовековне трговине, која се одвијала до Паноније, преко северног Јадрана и Дубровачке републике до Грчке, Бугарске…
– Ископани су остаци велике, по свему судећи, двоспратне, ако не и веће палате са луковима. Служила је као својеврсни политички центар, али и за становање – објашњава др Радичевић. – Пронађени су остаци две велике цркве, намењене за ктиторске сахране. Цркве су доказ многољудности те урбане целине на Руднику, коју су чинили оближњи рудници и утврђење Острвица. Близу нађених грађевина је пролазио пут Острвица – Гружа, а у долинама речица, ниже од тог града, биле су топионице руде.
Упркос чињеници да археолошка ископавања на Руднику имају најдужу традицију у Србији, она никада нису спроведена ни у приближно задовољавајућем обиму! Ранија ископавања углавном су показала архитектонске трагове живота из турског периода, док би садашња археолошка кампања на Руднику, требало да прерасте у мултидисциплинарну, уверавају нас и кустос милановачког музеја Ана Цицовић и Гордана Гаврић, директор Завода за заштиту споменика културе из Краљева.
– Нађени су и остаци фресака средњовековног Рудника, па ћемо укључити и сликаре и историчаре уметности – објашњава директорка Гаврић.
ТРАГАЈУ И ЛОПОВИ ОВА истраживачка кампања врши се и модерним детекторима. Међутим, детекторе имају и незаконити трагачи за подземним археолошким благом, лопови који на Руднику углавном траже стари новац, рукотворине свих прохујалих цивилизација… Иначе, сви артефакти нађени током званичних истраживања предају се Музеју рудничко-таковског краја.
– Културни туризам постаје светски хит, а Рудник има све услове да буде проглашен за Археолошки парк, јер открића показују да он превазилази оквире локалне заједнице.
Како Рудник доноси а и доносиће нова изненађења о свом некадашњем богатству, значају и моћи, свеопштем пуном процвату заустављеном турским освајањима Србије средином 15. века, потребно је урадити још много тога: заштитити досадашње ископине од пропадања услед киша и зиме, не допустити да поново буду затрпане, решити имовинско-правна питања јер се ископане грађевине делом налазе и на приватним парцелама…
Овај пројекат конкурисаће за нова средства Министарства културе Србије, које је у 2012. одвојило пола милиона динара, а остатак од 400.000 општина Горњи Милановац, „Дунав осигурање“ и „Свислајон Таково“.
Новости
