Насловна / Србија / Руке у тесту деветогодишњег Новака

Руке у тесту деветогодишњег Новака

Ниш – Стоји поред великог пекарског стола у просторији недалеко од фуруне из које избија скоро неиздржива топлота. Грашке зноја прекриле су му чело, али не прекида посао – узима једну од јуфкица теста од многих наређаних поред зида на столу, вешто је развлачи рукама на све четири стране, а онда прстима захвата маст из чиније и утрљава је у кору. Тако премазану подиже обема рукама до висине својих очију и два пута веома брзо са њом прави „осмицу” да би након тога почео је да врти кроз ваздух…

Од коре, која пре него што је узета са стола није била шира у пречнику од тридесетак центиметара, изнад његове главе настаје велики и скоро провидни клобук попут облака ширине око метар и по. Још неколико пута у истом ритму мали пекар успева да окрене витлајући је кроз ваздух и да потом полако и зналачки један од крајева који држи у руци спусти на сто и неколико пута преклопи оним што држи у другој руци – танку као папир развијену кору… Ту на радној површини уследило је филовање сиром, па још један преклоп, поново убацивање сира на средину коре и на крају прекривање завршним слојем и пребацивање у припремљену тепсију и убацивање у усијану пећку.

Направљен је бурек који почиње да се пече.

Све ово напред наведено можда је уобичајено, ништа чудно и посебно занимљиво, да овде, није реч о малом мајстору – пекару, који је пре неколико месеци напунио тек девет година. О малишану заљубљенику у пекарски занат, о дечаку који је, већ ушао у све тајне које овај посао собом носи и који је успео да сруши границе. Јер, нема дилеме – од њега млађег бурегџије, мајстора за кифле, питице, ђевреке и остале ђаконије од теста нема.

Зове се Новак Стевановић и ученик је основне школе у Малошишту, селу у дољевачкој општини на десној обали Јужне Мораве и поред ауто-пута, на само пет километара од центра Ниша. Новак доста самоуверено прича да се већ сада определио „за најлепши посао на свету”. Одрастао је у породици која деценију и по има и води своју приватну пекару у центру села и сваки слободан тренутак већ неколико последњих година проводи уз искусне мајсторе од којих је научио да развлачи тесто за бурек и пите, али и да прави разна пецива.

– Свакога дана идем у школу. По повратку најпре урадим домаће задатке и потом силазим у пекару где проводим по неколико сати. Ово код нас у породици иде с колена на колено, а почео још мој прадеда пре много година. Овде у пекари сам од своје пете године и немам намеру да одустанем, усавршићу се јер је пекара за мене животно опредељење – прича озбиљан малишан чије су руке масне до лаката и прсти стално у покрету.

Додаје Новак да добро зна да свима који су пре њега радили у пекарској радњи није било увек лако и да управо због тога жели да сачува створено, а не да урушава стечено марљивим радом генерација пре њега. Оближњи млин, одакле долази квалитетно брашно, прича, отворио је његов прадеда још 1951. године. Пекара је данас модернизована, али, стари и традиционални специјалитети увек се траже. Све рецепте за припрему ђаконија од теста зна напамет, а љубав према овом занату код њега се родила како би наставио породичну традицију.

Породица Стевановић више од једног века води и одржава један од највећих млинова у околини Ниша. Фирма „Млин Стевановић” осим пекаре у Малошишту снабдева велико тржиште квалитетним брашном и небројено много пекарских радњи и својих малопродајних објеката у Нишу и околним местима.

– Највише волим да комбинујем бурек са сиром или месом, тражим и испробавам нове начине за најбољи укус. Старији мајстори у пекари ми помажу, саветују ме, али и критикују. Најзадовољнији сам кад дођу комшије и муштерије и питају шта сам ја тога дана направио. Јесам још мали, али не кријем да сањам да постанем најпознатији бурегџија, који ће имати своју велику радњу. Наравно, школа ми је још у првом плану – испричао нам је Новак Стевановић.

Похађа трећи разред ОШ „Радоје Домановић” у Малошишту и одличан је ученик, са свим петицама. За њега и за мајсторије дечакових малих и златних руку сазнало се када је његова учитељица Ангелина Спасић на „Фејсбуку” поставила снимак како Новак прави бурек, питице и друга пецива. Док друга деца трче за лоптом или највише слободног времена проводе испред ТВ екрана гледајући цртане филмове или се забављају видео-игрицама, малишан из Малошишта је најчешће у породичној пекари.

– Знамо да многи родитељи своју непослушну децу кажњавају одузимањем мобилних телефона или таблета. За Новака је највећа казна када му забранимо одлазак у пекару. Иде са другарима да игра фудбал, понекада и до реке на пецање, али ипак за њега нема већег задовољства него када је у пекари – рекла нам је Новакова мајка Ирена Стевановић.

Док нам Ирена прича да она и Дејан имају поред Новака још двојицу синова – најстарији Никола је на студијама стоматологије на Медицинском факултету у Нишу, а средњи Димитрије ученик осмог разреда основне школе и млад и перспективан фудбалски голман – опомиње деветогодишњака да обрише руке од масти. Малишан „као из топа” одговара:

– Дођите опет.

Аутор: Тома Тодоровић, Политика.рс

Фото Т. Тодоровић

Актуелно

Србија: Одоше и пекари и лекари

Српски тренд одласка високообразованих кадрова сустиже и све масовнија миграција квалификоване радне снаге, а земља …

Завршен протест испред пекаре у Борчи

Испред пекаре „Рома“ у Борчи данас у 10 сати поново се окупила група људи који …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *