Шарлатан Вујовић: “Следи најтежи део договора с ММФ”

Београд — Најтежи део у првој фази доношења мера које је Србија покренула у оквиру споразума са ММФ-ом биће усвајање буџета за 2015, каже Душан Вујовић.

У тај документ је потребно укључити све мере и законе неопходне за имплементацију прописа и институционалне промене, рекао је министар финансија Душан Вујовић у интервјуу за пословни магазин Корд.

“Од претходног неуспешног аранжмана са ММФ-ом, потписаног у септембру 2011, имали смо серију нових покушаја да се договори уверљив програм са Фондом, међутим, ти покушаји нису уродили плодом. У међувремену је наш фискални дефицит достигао неодрживо висок ниво, што је довело до потребе за још опсежнијим реформама и прилагођавањем”, рекао је министар.

Министар је поново изнео критике на рачун банака и високог нивоа каматних стопа на кредите. “Истина је да је Србија међу земљама са највећим распоном у каматним стопама у свету. Очигледно је да постоје бројни фактори који се крију иза тога, али су и банке одговорне у великој мери. Као главни разлог због ког држе камате на високом нивоу, банке наводе висок удео ненаплативих кредита (због чега имају потребу за ванредним издвајањима). Вујовић је најавио и ревизију банкарског и финансијског сектора која ће помоћи у расветљавању овог проблема и у проналажењу бољег решења за високе каматне стопе.

“Пред нама је тежак задатак да покажемо спремност на наставак реформи. Постигли смо споразум о низу важних макро-економских и структурних реформи повезаних са неодрживим предузећима, државним енергетским монополистима, као и о инфраструктурним и реформама јавне администрације”, наводи Вујовић.

Министар напомиње да је најважније да Београд докаже ММФ-у да може бити поуздан партнер, да ће планиране фискалне и структурне реформе повести Србију одрживим путем, покренути отварање нових радних места и донети добробит свим грађанима.

“Иако су унапређење структуре предузећа и управљања основа за боље резултате јавног сектора, у овој фази нисмо разговарали о детаљима програма реструктуре тих предузећа са ММФ-ом”, рекао је он. Додао је, међутим, да ће Светска банка и Европска банка за обнову и развој у предстојећим недељама предочити координисане акције у циљу формирања свеобухватних програма реструктуре за ЕПС, Железнице Србије, Србијагас и друга јавна предузећа.

За израду и имплементацију тих програма биће потребне две до три године, али ће Србија на крају бити ослобођена неодрживих фискалних последица које су јавна предузећа изазивала у прошлости, закључио је министар.

“У овој фази, најважнија мера је да се ограничи утицај Србијагаса, ЕПС-а и Железница Србије на буџетски дефицит и јавни дуг. У прошлости, издавање државних гаранција за краткорочне кредите јавним предузећима представљало је главни канал кроз који је лоше пословање тих компанија утицало на нарастање јавног дефицита и дуга. Тај канал ће у будућности бити затворен, а државне гаранције ће једино бити доступне за дугорочне кредите међународних финансијских институција”, изјавио је Вујовић.

Он је, такође, одговорио на питање о контрадикторним изјавама српских званичника поводом приватизације Телекома Србије.

“Премијер Александар Вучић изразио је наду и жељу да Телеком Србије буде приватизован”, рекао је Вујовић, наглашавајући економску страну овог процеса. “У правом тренутку и када се сви кључни фактори који утичу на цену поклопе, Телеком заиста може и треба да буде приватизован. Ускоро ћемо покренути тендер како бисмо изабрали најбољег квалификованог саветника и надамо се да ће се тај процес завршити током 2015. године”, изјавио је Вујовић.

Министар се, такође, осврнуо на услове које је ММФ поставио Србији у склопу трогодишњег аранжмана, али и на услове Европске комисије за приступање Србије Европској унији.

“Европска комисија и ММФ деле мишљење о потреби буџетских уштеда. Они нису експлицитно дефинисали начин остваривања уштеда, али постизање економске самоодрживости јесте услов. У том смислу, фискално прилагођавање је међу најважнијим елементима и из тог разлога је неизбежно”, закључио је Вујовић.

Танјуг

фото: Бета