Политичко-тајкунска мафија пропале и опљачкане државне банке натоварила народу на леђа!

Београд — Гашење четири државне банке које су у проблеме доспеле због веза са тајкунима, грађане Србије је до сада коштало око милијарду евра.

Само Поштанској штедионици, која је преузела осигуране депозите и део кредитног портфолија, уплаћено је чак 366 милиона евра, како би могла да испуни преузете обавезе према грађанима и привреди.

Када су угашене Развојна банка Војводине, Нова Агробанка, Универзал банка и Привредна банка Београд, практично сва штедња грађана и велики део новца који су предузећа држала у овим банкама преусмерен је у Поштанску.

С друге стране, Поштанска је и сама бележила губитничке пласмане. Тако је према плану вредност њених есконтованих меница на крају 2013. требало да буде 1,4 милијарде динара, али је остварен резултат од само 795 милиона јер су фирме са којима је сарађивала пред крај 2013. почеле да падају у стечај и пропадају. Треба напоменути и да је број проблематичних кредита у Штедионици драстично скочио током прошле године. Тако је њихов нето износ у 2012. био само 2,61 одсто, а у 2013. је износио 19,24, док је бруто износ НПЛ-ова достигао 31,08 одсто (са ранијих 16,19). Банка је имала око 4,9 милијарди динара проблематичних кредита и готово сви су отписани.

Пошто држава гарантује за депозите (штедне улоге) до износа од 50.000 евра у свим банкама у Србији, то је било неопходно да би сви грађани могли да добију свој новац назад, а да притом не дође до панике и „стампедо ефекта“.

План је успео утолико што грађани нису директно били погођени гашењем банака, јер су имали осећај да су само променили шалтер на коме су подизали свој новац или уплаћивали штедњу. До стампеда није дошло и подаци Поштанске показују да је отприлике половина депозита преузетих из угашених банака поново орочена.

Али, цена оваквог сређивања стања је била висока – и за државу и за Поштанску.

Тако је за Нову Агробанку држава Поштанској морала да доплати 23,5 милијарди динара а томе ваља додати још 8,5 милијарди, колико јој је касније исплатила Агенција за осигурање депозита. За Развојну банку Војводине дато јој је 100 милиона динара, за Универзал банку 70 милиона евра и 1,8 милијарди динара, а за Привредну банку Београд 410 милиона динара.

Додатна 603 милиона динара је изгубљена добит Поштанске штедионице по основу тога што јој је Агенција за осигурање депозита дуговала 8,5 милијарди евра, али на тај износ није обрачунавана камата.

Укупно, прерачунато у евре, порески обвезници су Поштанској досули око 366 милиона евра.

Али, то није поправило позицију Поштанске, јер је приликом преузимања тих банака дошло до озбиљног погоршања њених финансијских показатеља. Само приликом „санације“ Нове Агробанке, Штедионица је преузела већу билансну суму него што је и сама имала, па јој је капитална адекватност пала за чак шест процената, на 23 одсто, а учешће капитала у укупној пасиви се преполовило са 30 одсто на само 16.

Преузимањем осталих банака, ситуација се погоршавала, па најновији подаци показују да је крајем јуна ове године капитална адекватност Штедионице пала на само 15,3 одсто (што је још увек изнад законске границе од 12 процената, али испод просека банкарског сектора). Тако је њена адекватност капитала преполовљена у односу на период када није морала да се брине о томе како ће апсорбовати четири угашене банке.

 

Данас