Села напуштена, општине преполовљене

Ниш – Каже наш народ да је „статистика лепа само ако је лажна”. Преко статистичких података о драстичном опадању броја житеља у неразвијеним крајевима и општинама на југу и југоистоку, више се не сме олако прелазити, јер са више места стижу озбиљна упозорења да многи делови Србије полаку одумиру и нестају. На Економском факултету у Нишу, где се за другу половину јуна припрема 20. научни скуп о равномерном привредном и демографском развоју свих крајева Србије, потврдили су опасност која стиже с одласком становништва са српског југа и југоистока – у општинама Ражањ, Бабушница, Црна Трава, Бела Паланка, Трговиште, Сврљиг и многим другим, број становника се преполовио или свео на само трећину у односу на почетак шездесетих година прошлог века.

На подручју општине Гаџин Хан код Ниша, на пример, пре пола века живело је 24.000 становника, а сада их је тек 8.500, у општини Бела Паланка било је пре 50 година око 18.000 људи, сада их је 7.000, у Црној Трави сада живи 1.600, а шездесетих година 20. века ова општина имала је 12.000 становника. Исто или слично је и у Сврљигу, Ражњу и Бабушници, још теже у Трговишту, а велики пад броја житеља бележи се и у Лебану, Бојнику, Куршумлији… Народ одлази у велике градове, општине где посла нема имају све мање становника, а села су празна.

– Небројено пута у последњих неколико деценија упозоравали смо на све погубности које са собом доноси демографско пражњење југа и југоистока наше земље. Свакако да је разлог томе неравномерни демографски и привредни развој Србије. Нажалост, од тих упозорења није било ефекта, па чак није било ни одјека на научну Стратегију равномерног развоја Србије, која је на нашем факултету урађена 2008. године. Та стратегија није била „списак лепих жеља”, већ остварив и реалан скуп пројеката на који нико није реаговао – рекао је за „Политику” проф. др Зоран Аранђеловић, декан Економског факултета Нишког универзитета.

Како истиче наш саговорник, Србија се полако своди само на Београд. Каже да нема сумњи да главни град треба и мора да се развија, али то би требало да важи и за све остале делове наше земље. Помиње случај Грчке, која је својевремено поступала на скоро истоветан начин и форсирала развој Атине, а запостављала остале крајеве земље.

– Разлика ипак постоји, ако се узму у обзир само две области које у Србији имају изузетне, а неискоришћене потенцијале – пољопривреда и рударство. Скоро су потпуно запостављене могућности ових области које могу нашој земљи да донесу процват. Развојем само ове две привредне гране спречиле би се све веће регионалне разлике, зауставило би се опадање броја становника у неразвијеним општинама и даље сиромашење и одлажење људи с југа и југоистока Србије – истиче проф. Аранђеловић.

– Неопходне су инвестиције и боља прерасподела буџетских средстава за инвестирање у целој земљи, јер је у протеклом периоду на југ Србије долазило само петнаестак одсто средстава за инвестиције финансиране из државног буџета. Потенцијали Јужног Поморавља и Понишавља, али и топличког краја, Пештерске висоравни, свакако и поткопаоничка, област Власине или Суве и Старе планине, уопште се не користе, нити за њих постоје пројекти о улагањима и њиховом развоју – рекао је за наш лист проф. др Зоран Аранђеловић.

Србија обилује природним богатствима, много се шта у њој може купити, али губитак становништва које је стратешки важно, на за државу вероватно најважнијем подручју, никада се не може надокнадити, каже наш саговорник. Зато ће посебан позив на наредни скуп, на којем ће поново бити речи о стратегији привредног и демографског развоја наше земље, бити за људе који воде Србију – за представнике владе, актуелне министре и све оне од којих се очекује да се коначно позабаве овом великом проблемом.