Љубљана — Док словеначка економија грца у проблемима, а из ЕУ са подозрењем гледају у Дежелу, позитивне бројке бележе се на другој страни – у пословању са Србијом.
Производа који се упућују ка Београду све је више, па су Словенци пре три године продали робе у вредности 613 милиона евра, а лане за 654 милиона евра.
Истовремено, Словенци све мање увозе из Србије, па су пре две године купили робу у вредности од 416 милиона долара, а прошле за 363 милиона евра.
Ти трендови задржани су и током ове, 2013. године, што јасно показује да је Словенија у сталном плусу у размени са Србијом, да све више инвестира по Србији, а да су словеначке границе за српске привреднике још увек затворене.
Али оно најважније за словеначку привреду јесте да би без овакве размене у пословању са Србијом, економска слика Дежеле, до јуче велике економске наде Европске уније, била знатно гора и још алармантнија.
Србија је међу пет најважнијих држава за економију Словеније, традиционално тржиште где се пласира словеначка роба. “Фруктал“ у Србији изузетно добро послује, стално повећава пласман на српско тржиште, а ни “Горењу“ не иде лоше, пре свега јер користи јефтинију радну снагу у Србији. Словеначки проблем остаје то што су сви у региону све сиромашнији, али и чињеница да су словеначки произвођачи, као рефлекс свега што се догађало у политици, некад мање, некад више, (не)омиљени код купаца. Тако да, рецимо, Хрвати наглашено данас ређе купују словеначку робу.
Уз Србе, светла тачка за словеначку економију јесу и Руси. Москва је инвестирала у Словенију готово 3,7 милијарди евра и приближила се највећим инвеститорима, Италијанима, Немцима, Израелцима, Аустријанцима, Хрватима и Американцима. Словенији је и те како стало да се укључи у пројект “Јужни ток“, па је премијерка Аленка Братушек недавно у Москви уложила све напоре да се покаже као снажни и безбедан економски партнер.
Проблем са Словенијом јесте и што су сви стари бонуси потрошени и што их више нико не доживљава као економског дива са Балкана који је успео пре свих да реформише социјалистичку привреду. Данас је Словенија болесник Европске уније, који чека терапију, а словеначке банке вапе за више од 4,7 милијарди евра како би поново стале на ноге.
Буду ли се економски односи са Русима компликовали, а Србија напокон затражи оно што Словенци већ имају, приступ туђем тржишту, за званичну Љубљану проблеми ће само постати већи. Мало ко више верује у “словеначко чудо“, па економист Мојмир Мрак тврди да је земља потпуно изгубила поверење Европе. Словеначки социолог Растко Мочник каже да је Словенија некада имала привилеговани положај у приступу 20- милионском тржишту Југославије, а сада, у Европи ствари су другачије.
“ЕУ сада функционише по принципу колонија и Словенија је постала немачка колонија“, каже Мочник.
Новости
Довољно је бојкотовати Хрватску и Словеначку робу да би се политичка прича на Балкану променила. Али то код Срба не бива.