Србија

Смедерево: Мистерија златне минђуше

МИСТЕРИЈА епохалног открића у смедеревској тврђави, гробнице женске особе високог властелинског реда средњовековне Србије и власнице златних наушница из 14. века са угравираним грбом Немањића, после вишемесечних испитивања, биће разрешена ових дана.

Само неколико дана после почетка конзервације и делимичне рестаурације темеља црквице из 10. века, археолози су пре седам месеци у смедеревској тврђави нашли гробницу са остацима и златан накит стар више од пет векова.

ГРОБНИЦА У 2012. години урађена је конзервација и презентација сакралног комплекса из 10. века где су и нађени остаци и минђуше. Овим радовима откривени су остаци објекта триконхалне основе, који је призидан уз северни зид припрате цркве. Унутар новооткривеног објекта и око њега откривена је укупно 21 гробна целина. Могуће да је овде реч о још старијем објекту од црквице, каже Верољуб Ранковић, директор Завода за заштиту споменика културе.

 – Минђуше с почетка 14. века су лунуластог типа, рађене у техници шупљег ливења. Свака је тешка по 2,35 грама. Осим грба Немањића, наушнице имају монограм М.П.А. што су иницијали Марије Палеолог, друге жене Стефана Дечанског. Наушнице су свакако припадале особи високог властелинског реда, што се веома ретко налази. Пронађен је само један пар у пљачкашком походу у Македонији код Прилепа, на којима је исти овакав грб, што указује на висок ранг особе која их је носила – објашњава археолог Дејан Радовановић.

Због овог сензационалног открића археолози и јавност месецима чекују вести из Археолошког института.

црква смедеревска тврђава– Остаци скелета из гроба, где су нађене и наушнице, послати су у Археолошки институт у Београд, где је у току антрополошка анализа. Она би требало да покаже пол и старост, узрок смрти, а биће урађена и ДНК анализа. Надамо се да ће анализа рећи нешто прецизније о пореклу власнице минђуша – каже Дејан Радовановић.

Мали град, двор деспота Ђурђа и Проклете Јерине, археолошки је истражен, али шта се крије испод Великог града, још је тајна, што доказује ископавање златног накита из 14. века.

– Простор Великог града на 11 хектара није археолошки истражен. Шта се ту крије, нико не зна – каже Верољуб Ранковић, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе.

Српски владар Ђурађ Бранковић, који је градио тврђаву, потиче из угледне велмошке породице, чији су преци уживали висока достојанства на двору српских владара лозе Немањића и с њима били у директном сродству.

Археолози верују да је засигурно реч о жени родбински повезаној са Немањићима, али није немогуће да је са двора деспота Бранковића – прича археолог Радовановић.

Син деспота Ђурђа Бранковића Лазар, који је и сам био српски деспот од 1456. до 1458. године, био је ожењен Јеленом Палеолог. У овом браку деспота Лазара и Јелене, поново су се састале две линије које потичу од синова Стефана Немање.

Тома Палеолог, отац Јеленин, био је чукунунук краља Србије Стефана Дечанског, и по тој линији је Јелена потомак Немањића, имала српске краљевске крви. Такође, Лазар Бранковић, преко прабабе Милице, далеки је потомак старијег сина Стефана Немање – Вукана.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!