Драга браћо и сестре, није ми се хтело наћи на и-нету о овоме па сам решио да саам нешто напишем, више као нужан подсетник у пар реченица.
На данашњи дан, године 1941., догодила се највећа катастрофа у читавој историји града Смедерева. Немци су се припремали за операцију “Барбароса” па су одраније складиштили силну муницију у смедеревској Тврђави. Неко је подметнуо експлозив унутар Тврђаве па се целокупно складиште муниције и барута запалило и изазвало огромну експлозију. Услед тога су се делови Тврђаве, као огромни шрапнели и гелери, разбацали по целом граду, изазвавши велику погибију житеља града и нешто немачких стационираних војника. Највише је настрадала железничка станица на којој се у том тренутку налазио велики број радника, чекајући у возу да крену с посла ка кућама около Смедерева. Екплозија у Тврђави је изазвала такву детонацију да је воз на станици, са преко 2.000 путника, одлетео у ваздух и скоро све путнике у њему побио. Готово нико није преживео из воза. Камење из тврђаве летело је по читавом граду, убијајући и сакатећи многе. Уз велика разарања и самог града. Експлозија је наступила у ранопоподневним сатима, кад су се људи баш почели враћати са свога посла… Укупан број људских жртава се дуго крио по свршетку Рата, као и сам помен на ову велику трагедију. Од силине детонација, осетио се земљотрес у околним градовима, а тло је подрхтавало и у Београду.
Данас је већ установљено да је за Смедеревску катастрофу одговорна британска обавештајна служба, која је употребила комунистичке илегалце у Србији за ово злодело. Мустафа Голубић је такође учествовао у акцији, али испоставило се да је он био само тешко злоупотребљен, вероватно зато да би се Тито лакше отарасио њега, као и многих просовјетски орјентисаних комуниста у Србији. Мати Атанасија (ман. Рукумија) годинама је радила на прикупљању података и чињеница о овој катастрофи, а чланци о томе су у више наставака објављивани у магазину “Геополитика”. Комунистичке власти су такође дуго криле податак да је Димитрије В. Љотић (рођени Смедеревац) током свих ратних година обнављао град и Тврђаву, те враћао становништво у Смедерево. Укупан број, наравно србских жртава као последица катастрофе износи преко три и по хиљаде, уз пар стотина тамо прекомандованих немачких војника. Захваљујући Љотићу Смедерево се успело препородити до 1944. г. Иначе, у овој катастрофи живот су изгубили и преостали чланови блиске породице Милана Недића.
Нека је покој души свим жртвама Смедеревске катастрофе 5. јуна 1941. године! Нека више ни један једини Србин не буде изманипулисан и (зло)употребљен од Енглеза зарад било чега што може узроковати крвопролиће србског народа!
Амин.
Вечна слава ихвала Димитрију Љотићу.