Смрт у срцу Србије

Др Небојша Нешковић, научни саветник у Институту за нуклеарне науке Винча, апелује на надлежне у држави да се хитно крене са изградњом трајног одлагалишта радиоактивног отпада (РАО) како би се опасни товар из винчанских хангара коначно изместио.

– Каква год да је финансијска ситуација, тешка, најгора, свеједно, мора под хитно да се крене са пројектовањем и изградњом трајног одлагалишта за радиоактивни отпад – упозорава некадашњи руководилац Акцелератора “Тесла”.

Мада лаичка јавност мисли да је главни проблем по здравље људи и животну средину земљиште са осиромашеним уранијумом које је после НАТО бомбардовања 1999. војска допремила у Винчу, стручњаци из Института кажу да у хангарима који су сада у надлежности Јавног предузећа Нуклеарни објекти Србије, има много опаснијих радионуклида који захтевају трајно измештање.

“Да ли нашој јавности не смета што се то ђубре налази надомак Београда, тачније 12,36 км од Трга Републике?!”, не скрива чуђење др Нешковић.

– Опасно је што је локација која је предвиђена да буде привремена постала трајна, а Винча не може да буде трајна ни на који начин, макар због подземних вода – додаје он.

Иако је још 2009. године изграђен нови хангар (Х3), који има боље мере заштите, у њега још није пребачен радиоактивни отпад који је привремено смештен у старим хангарима (Х1 и Х2).

– Х3 је тек недавно добио дозволу за рад, али није ништа урађено да се заврши постројење у којем би се радиоактивни отпад из Х1 и Х2 препаковао, солидификовао и тек онда пренео у Х3. То је сада посао ЈП Нуклеарни објекти Србије, а да ли ће они то умети да ураде сами, без Института, питање је. Можда уз помоћ Међународне агенције за нуклеарну енергију из Беча – сумњичав је научни саветник у Институту Винча др Илија Плећаш.

“Вести” су ексклузивно дошле у посед фотографије на којој се види унутрашњост хангара у којем је у црвеним бурадима смештена земља са осиромашеним уранијумом, допремљена после бомбардовања.

– Сами меци од осиромашеног уранијума и контаминирана земља, која је донесена са четири локације из јужне Србије, морали су да се уз помоћ војске и сарадника Института, привремено допреме у Винчу, која је тренутно једина локација за чување радиоактивног материјала. Наравно да је сада потребно негде у Србији наћи и изградити погодно коначно одлагалиште за РАО и тамо га трајно одложити – каже за “Вести” др Плећаш, оснивач и дугогодишњи директор Лабораторије за заштиту од зрачења и заштиту животне средине.

За објекат 20 милиона евра

Сваки пут када су стручњаци из Института код надлежног министра покретали питање изградње трајног одлагалишта, добијали би одговор: “Све је то у реду, само не у мом мандату.”
Др Плећаш се нада да то неће бити случај и са мандатом садашњег министра.
– Не знам колико би то коштало, то је питање за пројектанте, али мислим да цео тај објекат не би био више од 20 милиона евра, што и нису неке непремостиве паре, поготову имајући у виду безбедност људи у Институту на свега 14 км од Београда – додаје Плећаш.

С отпадом у рудник код Књажевца

Избор могуће локације за изградњу трајног одлагалишта још није на дневном реду што не чуди, будући да је већ један законски рок (2010) пробијен, а све указује на то да и нови до 2019., када треба изградити одлагалиште, неће бити испоштован. Напуштени рудник Кална код Књажевца се својевремено користио за депоновање отпада, а и сада се незванично најчеше наводи као потенцијална локација.
– Кална је одавно затворена и по мишљењу многих с обзиром на природу рудника урана, тамо би било најлогичније вратити добро спакован РАО. Локација је добра, нема много становништва около, постоји пут до тамо, јаме и све иде на руку да то буде потенцијална локација за трајно одлагалиште РАО – сматра др Илија Плећаш, највећи српски стручњак за одлагање радиоактивног отпада.

 

Ј. Арсеновић – Вести

фото: Политика