fbpx

Шпијунска вежба НАТО у Норвешкој

0
(0)

Осло –  „Господине, на стотине избеглица прелазе границу. Изненада, командна линија се прекида. Своју пажњу усмераваш на други рапорт, јављају ти да су терористи активни дуж обале. Немаш никакве координате! Шта ћеш да радиш? Ти си један од команданата НАТО-а. Талас избеглица ствара хуманитарну кризу, а истовремено у једној од суседних држава терористи подижу тензије, ситуација је врло напета, експлозивна, прети да дестабилизује и угрози цео регион. Тензија је очита и ти си забринут шта да предузмеш. Имаш све компоненте сукоба. Ти си забринут, мораш да одлучиш шта ћеш да радиш. Управо сада.

У жару борбе, права информација у правим рукама може да одлучи између живота и смрти. Али, то је веома сложен процес, што значи да сте у стању да прикупите и обрадите информације са више платформи, извора, проследите их командантима на терену, који доносе важне одлуке штитећи своје војнике и цивиле.”

По оваквом сценарију, последњих десет дана маја на простору централне Норвешке, у округу Јужни Тронделаг, одржана је досад највећа и најопсежнија шпијунско-обавештајна вежба НАТО-а.

Како је јавио норвешки дневни лист „Афтенпостен”, у здруженој шпијунско-обавештајној вежби прикупљања информација и података с називом „Обједињена визија 2014” учествовало је око 2.000 обавештајаца и оперативаца војних служби безбедности из 18 земаља чланица Северноатлантског војног савеза. На „шпијунским маневрима” у прикупљању важних информација помогли су и представници Аустралије, док су делегације Финске и Шведске, које (формално) нису чланице највеће војне алијансе, имале статус посматрача.

Први пут на небу Норвешке у шпијунско-извиђачкој мисији ангажована је и тренутно највећа и најскупља беспилотна летелица типа „пе-ку 4 глобал хок”. Америчка шпијунска беспилотна летелица (кошта око 170 милиона евра, а због раста цене дрона Американци су смањили планирану поруџбину са 63 на 45 летелица) има распон крила од 39 метара и сразмерна је величини „боинга 737”. 

Дрон „јастреб” лети 570 километара на час на висинама од преко 15 километара. Наоружан је најмодернијом опремом за надзор, шпијунирање и прикупљање обавештајних података, радарима, сензорима, а може да види и кроз облаке са дистанце од 100 километара. У току једног дана „глобал хок” може да опази, сними и прикупи информације са сто  квадратних километара. Један сат боравка шпијунске летелице „јастреб” у ваздуху кошта западну војну армаду близу 14.000 евра. Неки делови за снимање и прислушкивање производе се у норвешком градићу Конгсберг.

Циљ шпијунско-обавештајних маневара у Норвешкој био је да се испитају могућности и способности безбедносних структура НАТО-а у прикупљању важних војних информација из ваздуха, мора и са копна и њихова употреба у кризним ситуацијама. Истовремено, био је ово и први велики тест како прикупити и потом искористити масу података сабраних шпијунирањем и надзирањем из свих расположивих позиција – из сателита, авиона, дронова, с бродова, помоћу радара и сензора на земљи и – на крају, података сакупљених од обичних оперативаца из различитих земаља.

„Била је ово најамбициознија обавештајна вежба у историји НАТО-а. Циљ ваздушних маневара био је да се провери способност војног савеза да сви заједнички користе информације које поседују појединачне чланице НАТО-а”, објаснио је потпуковник америчких снага Мет Бивер, уз опаску да се стратегија шпијунско-обавештајних маневара базира на способности  војних служби да поделе информације из многих земаља похрањених у заједничкој информативној мрежи.

Ратна искуства из Авганистана и Либије открила су да најмоћнији војни пакт има великих проблема да рационално искористи енормну количину обавештајних података и да из њих извуче најважније информације и проследи их онима који одлучују о употреби оружане силе.

Војни команданти НАТО-а накнадно су признали да су у војним операцијама у Авганистану, а нарочито Либији, командни и контролни војни системи били „изузетно лоши”, најјачи војни савез потрошио је неочекиваних седам дугих месеци како би из строја избацио снаге пуковника Гадафија. Отуда, како тумаче овдашњи војни аналитичари, десетодневни здружени маневри на тлу Норвешке покренути су са циљем да се увежба заједничка употреба прикупљених обавештајних података. Маневри су зато и отпочели симулирањем локалног инцидента са избеглицама из ратне зоне, да би се сукоби потом распламсали и прерасли у конфликт ширих, међународних  размера.

„Десетодневно тајно играње рата са шпијунским дроновима”, пише утицајни дневник „Афтенпостен”, одиграло се у атмосфери највећег захлађења односа између Русије и НАТО-а од распада СССР-а. Војни коментатор даље оцењује да су „рат у Украјини и оштра и свеобухватна ратна пропаганда изненадили шефове НАТО-а. Зато су резултати са мајских шпијунско-обавештајних вежби у Норвешкој веома важни пред предстојећи септембарски самит врха западне војне алијансе, на коме ће главна тема бити сукоби будућности: информатички рат, тероризам, рат компјутерима и неконвенционалним оружјем.

 
Радован Павловић
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Стеван Гајић: Главни партнери НАТО губе позиције на Балкану

5 (3) Ђукановић разуме једну ствар – уколико би Подгорица одустала од закона, што од …

Билтова фатва

5 (4) Како су Карл Билт и његов Европски савет за спољне односе открили везу …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *