fbpx
Насловна / Србија / Економија / Из поплава у рецесију и економску кризу какву не памтимо!
Из поплава у рецесију и економску кризу какву не памтимо! 1

Из поплава у рецесију и економску кризу какву не памтимо!

Привредни раст од један одсто у 2014. години био је неизвестан и пре поплава, а сада је јасно да ће после те елементарне непогоде овогодишњи бруто домаћи производ (БДП) бити мањи од прошлогодишњег, изјавио је јуче члан Фискалног савета Владимир Вучковић. Да ли ће тај пад бити један или 1,5 одсто остаје да се види, рекао је он представљајући нови број часописа Економског института „Макроекономске анализе и трендови”, чији је уредник, али је „извесно да ће Србија склизнути испод нуле, у рецесију”.

Извесно је и да би, и да није било поплава, дефицит у државном буџету био већи од осам одсто БДП, рекао је Вучковић и указао да због тога најављеним ребалансом буџета у јулу држава мора нешто да предузме.

– Уколико мере владе буду оштре, а најављено је смањење плата у јавном сектору, онда ефекти до краја године могу бити задовољавајући – рекао је Вучковић, уз напомену да је сада незахвално прогнозирати колике би уштеде у буџету требало да се остваре.

Како овогодишњи мањак у јавним финансијама не би премашио зацртаних 7,1 одсто БДП-а, неопходна је уштеда од 400 милиона евра која се и раније помињала, сматра Вучковић.

Гордана Вукотић-Цотич, сарадник МАТ-а, указала је да ће поплава подстаћи и раст инфлације, зато што ће поскупети основни пољопривредно-прехрамбени производи. Она очекује раст цена прерађеног воћа, поврћа, али и живе стоке, јер ће кукуруз поскупети.

Миладин Ковачевић, такође сарадник ове стручне публикације, оценио је да је стање у буџету било забрињавајуће и без последица поплава. У првом кварталу буџетски дефицит је порастао за готово 18 одсто и на крају априла износио је 91,7 милијарди динара, што је половина дефицита очекиваног за читаву годину.

Штете од поплава се још процењују, а Ковачевић сматра да ће овогодишњи БДП бити мањи највише због пада пољопривредне производње, али и мањег учинка индустрије, нарочито у енергетици. Процењује да је у пољопривреди могућ пад производње између 10 и 18 процената у односу на прошлу годину, а у индустрији до три одсто. Реално су смањени и приходи од ПДВ-а и поред повећања ниже стопе са осам на 10 одсто. Ковачевић сматра да је оно последица бежања трговине у сиву зону.

Због општег стања државних финансија, неликвидности привреде и високог процента тешко наплативих кредита, Ковачевић сматра да је Србији са ММФ-ов потребан аранжман „који има већу финансијску тежину од аранжмана из предострожности”.

– Србији није довољан само аранжман из предострожности, мада би и он био веома значајан, јер би послао сигнал инвеститорима да могу приступити нашем финансијском тржишту и чинити са своје стране оно што могу – рекао је он уз опаску да би било добро да ММФ омогући и нешто више. – Тим пре што смо се нашли у ситуацији велике природне катастрофе и чини ми се да међународне финансијске институције и ММФ могу имати више разумевања.

Према његовим речима, то би значило да ММФ својим аранжманом олакша решавање проблема јавног дуга неким програмом рефинансирања или репрограмирања. То би било ублажило проблем ненаплативих кредита, поготову ако би ММФ помогао оснивање институције која би се бавила откупом ненаплативих кредита.

————————————————————-

По стандарду само БиХ лошија од нас

Миладин Ковачевић, који је и заменик директора Републичког завода за статистику, саопштио је и резултате међународног истраживања паритета куповне моћи. Спроведено је током 2011. године у 199 земаља, а процене БДП-а и најважнијих агрегата дате су за 177 земаља. Сврха истраживања је поређење БДП-а разних земаља, ради утврђивања међународно упоредивог нивоа економске активности, продуктивности једне привреде и њеног богатства. У ту сврху извршена је процена паритета куповних моћи.

Резултати показују да је Србија на основи паритета куповне моћи, према БДП по глави становника рангирана на петом месту у групи земаља бивше Југославије. Иза ње је само Босна и Херцеговина. Највећи БДП по глави становника има Словенија – 28.156 долара, следи Хрватска – 20.308, Црна Гора – 14.128, Македонија –11.957 на последњем месту је БиХ са БДП по становнику у износу од 9.629 долара.

БДП по становнику за Србију износи 88,1 одсто од светског просека, односно 35,2 у односу на просек у региону Еуростат-ОЕЦД.

Када се упоређује стварна индивидуална потрошња, Србија се рангира за једно место боље – уместо петог, заузима четврто место, које је према БДП по становнику припадало Македонији. Иако је стварна индивидуална потрошња Србије у поређењу са светом 116,9 одсто, она је и даље мала у односу на Еуростат-ОЕЦД регион, и износи свега 42,2 одсто, оценио је Ковачевић.

Поређење са регионима света показује да се Србија, са БДП по становнику од 11.854 долара и стварном индивидуалном потрошњом од 10.107 долара налази између Латинске Америка и светског просека, али да је још увек далеко од Еуростат-ОЕЦД региона.

 
А. Микавица
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Немачка улази у рецесију 11

Немачка улази у рецесију

Немачка Влада очекује да ће у трећем кварталу ући у рецесију, пишу данас немачки медији. …

Због политике подршке страним инвеститорима који стварају јефтина радна места Србија остварила најмањи раст у региону 12

Због политике подршке страним инвеститорима који стварају јефтина радна места Србија остварила најмањи раст у региону

Члан Председништва Странке слободе и правде Душан Никезић оценио је данас да привреда Србије бележи …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *