fbpx
понедељак , 24 фебруара 2020

Србија (аудио)

0
(0)

Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи,
гледао сам све твоје очи, разумем ста кажу, шта крију.

Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси,
ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.

Еј, пију од туге, од зноја, од муке,
од ноћи, од сијерка који се тешко меље.

Ја сам у млину, сред буке
жрвња, чуо све твоје жеље
и бриге твоје, ој, Србијо међу песмама међу шљивама
ој, Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама, међу стадима,
ој, Србијо, песмо међу народима.

Песмо тужна, мека си милошта
што плаче као крв грожђа, као суза моста,
као онај пољубац, онај мирис перја што утка
у гугутање своје гугутка.

Ој, милост мека, клик си дивље пловке
над јаром из које стаса
црвени угаљ сунца
у зрну сваког класа,
али боса песмо глуве жалопојке,
кад престају песме, кад почињу псовке?

Гладна руке, слепе јадиковке,
кад ће хајдук буне из тебе да груне?

Псовке и псовке, еј, у чије здравље
залуд је орање, залуд је летина?

Клетве и клетве, за чије је трупло кравље
набрекла Мачва од жита, отекло Поморавље,
буре у буне, за чије се зубе лавље
дими од млека овца и дими планина,
кад Мачва није сита, кад Мачва није сита?

Кроз мукле ланце дана, кожа сувоњавих.

Сву су је продерали дубоки ровови бора.

Од рововског рата од земље поплави
и скори се лице преко глади – кора;
то лице што није лице, ти дани што нису дани,
ти дани рањених лица, та лица као табани;
трње им не може ништа и ништа – удари …

А свако од туге за дан
као век читав остари
И збрчка се, ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој, Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама, међу брдима,
ој, Србијо,
песмо међу народима.

Тужна песмо, мајко стара,
брат нам је у таљигама довукао из града
камену плочу, каменог динара,
за мед нашег зноја, вино нашег рада.

А ђикају деца у лазигаћама, под косом,
у блату, међу свињама, међу паткама,
храниш их, Србијо, друже, више просом, више постом,
више бајкама, успаванкама, више гаткама,
и покриваш их мраком што тако тешко пада
да гнев по целе ноћи до облака пали
буном из колиба, поља, винограда,
певајући срцем што себе не жали
низ седму рупу на крајњој свирали,
ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој, Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама у грудима,
ој, Србијо,
буно међу народима.

Сличан шуму
Ко стоји ту крај мене, слуша, пије и прима
све што у ћутање увре, све што у таму кане,
и лист пао на око и испушене дане
и шум сличан шуму реке над облацима?

Ко баца мреже вида и блеском ока снима
јата сардела и теле при сисању?

Кад заспим, ко отвара у густим сновима
тешким оком бика вратнице надању?

Оскар Давичо

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Обука „септембараца” и „децембараца” у Речној флотили (ФОТО)

0 (0) У јединицама Речне флотиле у току је обука војника рода речних јединица на …

Орбан: Србија и Хрватска међу земљама са којима Мађарска ствара савезе

0 (0) Мађарски премијер Виктор Орбан у свом годишњем обраћању нацији сврстао је Србију међу …

2 Коментара

  1. najvise volim njegove stihove iz HANE : „Nek tvoje bude sve,ostavi meni sunovrate, odrpane prevrate i ljute koprive. Zivecu ko pecine, ko zveri sto pate, ko svi cije su oci uvek zalostive.“ …

  2. najvise volim njegove stihove iz HANE : "Nek tvoje bude sve,ostavi meni sunovrate, odrpane prevrate i ljute koprive. Zivecu ko pecine, ko zveri sto pate, ko svi cije su oci uvek zalostive." …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *