Србија без алтернативе

Иако алтернатива као реч означава избор, опредељење између два решења, домаћи политиканти нам је представљају као могућност избора – између једне једине понуђене опције.

Процес евро-капитулација је давно надмашио очекивања твораца политике штапа без шаргарепе, са грађанима Србије у поносној улози магарца. Сваки пут када изгледа да смо дотакли дно, са широко развученим силиконским осмехом на лицу појави се нека елитна личност да нас увери у супротно. Све то наравно помпезно најављено на свим тв канали(зација)ма као нова величанствена победа нашег лидера – славимо га.

Чињеница да Косово и Метохију сваког месеца напусти 20,000 шиптара није разлог за славље. Најпре, људи одлазе због лоших услова живота нато-нарко гулага окупиране Српске територије, из разлога истих као и већина Срба која одлази из земље, а не мање битно је да већина одлази са Српским пасошем. Одлуком наше поносне владе, у новембру 2014 Србија је и де факто признала независност Косова признавањем косовског пасоша.

Куриозитет везан за одлазак шиптара са Српским пасошем, или у најбољем случају транзитном визом кроз Србију је тај да се из земаља ЕЗ депонују назад не на Косово, већ – у Србију. Захваљујући процесу евро-капитулације и тајним споразумима са Бриселском „хоминтерном“ о реадмисији лица (члан 3, тачка А), Србија је дужна да прихвати „држављане трећих земаља уколико су та лица поседовала транзитну визу или дозволу боравка на територији Србије“.

Једноставно речено, све који беже из нато-нарко Косовског гулага држава Србија је потписаним угоровима дужна да прихвати, обезбеди смештај, лекове и храну – у бесконачно, што смо већ видели на примеру лажних азиланата из Сирије и Афричких земаља, које су нам пријатељи из ЕЗ депоновали у Србију. Врхунац евро-капитулантске перверзије је тај што ће грађани Србије кроз порезе и таксе, имати част и привилегију да их све заједно финансирају из буџета – ако је за утеху, азиланти нас коштају много мање него ФИАТ, Етихад или „оно на води“.

Паметни људи, какав је градоначелник пограничног Мађарског града Ласло Торочкај подижу високе ограде од бодљикаве жице да би спречили прилив азилата са Косова који у таласима пристижу несметано из Србије. Неки други политичари, много ниже интелигенције праве аутопут Тирана-Приштина-Ниш да би повећали навалу шиптара у Србију. Треба ли уопште напоменути да ће и тај амбициозни план бити финансиран новцем Српских грађана – истих оних којима се смањују плате и пензије? Потписивање уговора и гостовања код „наших доказаних пријатеља“ је лепо за фотографисање са новом фризуром пред тв камерама, али потписи изблајхане госпође су нас већ скупо коштали.

Изблајхана распуштеница из Тузле, која би нас Србе као стоку, без икаквог питања и референдума да води у ЕЗ – по сваку цену, без алтернативе, је већ својим потписом увеличала уговор соларног парка. Заједно са Млађаном Динкић, Тузланка је у име Србије 26 Октобра 2012 потписала гаранцију за изградњу највећег соларног парка, чијим неиспуњењем грађани Србије морају да плате казну од скромних 160,000.000 евра. Госпођа из Тузле и њена колегиница „Слађа Калашњиков“ неће морати да плате ни динара казне – уместо њих платиће овце које увек скупо плаћају туђе потписе.

Госпођа „Цунами“ је остала упамћена у јавности по својој одбрани Обреновца – како се та одбрана завршила, знају добро грађани Обреновца. Јавно изречене оптужбе господина Живковића да је „Обреновац потопљен зато што ТЕНТ није био осигуран“ нису резултовале покретањем кривичне истраге, већ – гашењем тв емисије у којој је то рекао. Сходно свом препознатљивом демократском опредељењу, као и поштовању слободе говора, режим је експресном брзином хапсио све који су се дрзнули да помену забрањену тему.

Јавна је тајна да Србија већ годинама, сходно свом процесу евро-капитулација служи као депонија лажних азиланата из земаља ЕЗ. Текст због кога је ухапшена новинарка Весна Веизовић наводи врло прецизне податке о драстичном повећању броја азиланата којих се државе ЕЗ решавају депонујући их у Србију, по основу споразума о реадмисији из 2007. Више се не ради само о Циганима (или Ромима, како год) који су држављани Србије, већ о пријему, смештају и обезбеђењу свих услова живота онима који Србију виде тада први пут у животу. Слична ситуација ће се поновити и са Шиптарима када их буду депоновали из ЕЗ назад, не на Косово – већ у Србију.

Из државне касе – коју иначе не пуни држава, већ грађани Србије којима се смањују плате и пензије, финансираће се нови талас придошлица, а са наталитетом карактеристичним за Србе нисмо тако далеко од мањинског статуса. Логичан епилог политичког опредељења евро-капитулација биће оснивање канцеларије за заштиту људских права за заштиту Српске мањине – у Србији.

Најбољу слику невеселе садашњице у избомбардованој Америчкој губернији на Балкану је дао књижевник Марко Видојковић у свом – иначе експресно цензурисамо интервјуу „нашим животима управља шака криминалаца и дилетаната“.