fbpx

Србија четврта на топ-листи старости

0
(0)

У односу на број рођених беба, број умрлих годишње је већи за око 35.000

Просечна старост грађана Србије је 40 година, а старосна граница је у порасту. Оваква демографска слика становништва представља притисак на здравствени систем, јер је број старијих и болесних све већи. Такође, примећен је пораст оболелих од хроничних незаразних болести, као и малигних обољења.

То ствара велике финансијске издатке на ионако преоптерећени здравствени систем, а једно од решења је да се у систем здравствене заштите под једнаким условима укључи и приватна пракса – оцењено је на јучерашњој панел дискусији „Демографски трендови и здравствени систем Србије“ у организацији Данас конференс центра.

Гордана Бјелобрк, шефица Одсека за демографију Републичког завода за статистику, истакла је да демографска слика Србије показује високу просечну старост становништва, као и негативан природни прираштај.

– У односу на 2002. када је у Србији било 7,5 милиона становника, у 2010. у нашој земљи је 7,3 милиона људи. Од 165 општина, позитиван природни прираштај забележен је само у осам – Гроцкој, Звездари, Новом Саду, Сјеници, Новом Пазару, Тутину, Бујановцу и Прешеву. У односу на број рођених беба, број умрлих годишње је већи за око 35.000 – упозорила је Бјелобрк.

Дубравка Шарановић Рацић, помоћница министра здравља, истакла је да је крајем 2010. донет петогодишњи план развоја здравствене заштите, у циљу унапређења здравственог стања становништва и продужетка животног века.

– Стопа смртности одојчади и деце узраста до пет година знатно је смањена. Усвојени су акциони планови по општинама на основу демографске слике становништва а почетком месеца донета је Уредба о плану мреже здравствених установа које ће бити организоване у односу на број и структуру становништва одређеног поднебља. Поред постојећег у Београду, отвориће се заводи за геронтологију и у Нишу и Крагујевцу, а највероватније и у Новом Саду – указала је Шарановић Рацић на неке од активности Министарства здравља. Она је додала да све већи број пацијената захтева и већи број здравствених радника, као и да је Министарству финансија послат захтев да се додатно упосли још 600 људи – 400 медицинских сестара и 200 лекара.

Ивана Петровић, заменица директора Белмедика, нагласила је да је једно од решења да се растерети постојећи здравствени систем тако што ће се искористити потенцијал приватног сектора.

– Највећи проблем је тај што приватни сектор није интегрисан у систем здравственог осигурања, па пацијент плаћа све, и то дупло. Не може му се, на пример, отворити боловање, па често приватне ординације буду празне, док су гужве у државним здравственим установама огромне. У систему здравственог осигурања, што се тиче приватне праксе, тренутно су дијализа и барокоморе, док су некада биле и одређене гинеколошке интервенције. Са друге стране, када је реч само о скенерима, трећина их је у приватним ординацијама, док су гужве и чекања за скенер у државним – огромне – истакла је Петровић. Она је додала да је поред растерећења државног сектора и смањења листа чекања, потенцијал приватне праксе у систематским прегледима који се могу организовати како би се рано дијагностиковала обољења и искључили фактори ризика, затим у вакцинацији, лечењу и едукацији. Петровићева је нагласила да је један од проблема са којима се суочава здравствени систем у Србији одлив мозгова, као и да би ти лекари могли бити упослени у приватном сектору, уколико би он био интегрисан у здравствени систем.

Са овом констатацијом сложила се и Татјана Радосављевић, директорка Лекарске коморе Србије, која је додала да поред одласка лекара из земље, одлазе и читаве породице, што утиче на демографску структуру становништва.

– Скоро 16 одсто становништва Србије старије је од 65 година и налазимо се на четвртом месту листе најстаријих популација у свету. Демографски подаци показују да је степен урбанизације већи од 50 одсто, а са друге стране, имамо неприступачне крајеве до којих је немогуће да дође хитна помоћ, посебно у отежаним условима. Један од предлога је и набавка хеликоптера за ове потребе, као и већи број возила за хитне интервенције. План мреже здравствених установа мора да се прилагоди демографским тенденцијама а један од начина да се приватна пракса укључи у здравствени систем је управо у тим непокривеним подручјима – истакла је Радосављевић. Она је додала да је у Србији тренутно 30.500 лиценцираних лекара, од којих је изабраних специјалиста опште медицине 3.473, гинеколога 484 и 1.233 педијатра. Тај број у приватној пракси је, према њеним речима, знатно мањи.

– Иако се на бироу налази око 2.000 лекара, ми смо у дефициту здравствених радника и због њихових све чешћих одлазака у иностранство. Међутим, не можете другачије мотивисати врхунске стручњаке да остану у земљи, сем финансијски, а то је у овом тренутку немогуће – закључила је Радосављевић, додајући да у решавање проблема у здравству треба да се укључи читава држава.

На конференцији је наглашено да су дуговања Републичког фонда за здравствено осигурање према фармацеутским кућама и веледрогеријама око 86 милијарди динара, што додатно угрожава функционисање и одрживост здравственог систем

 

Данас

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

РЗС: Пад БДП-а у Србије у другом кварталу 2020. године за 6,5 одсто

1 (1) Према флеш процени Републичког завода за статистику (РЗС), реални пад бруто друштвеног производа …

Електронски надзор у Србији – Велика братија

4.8 (5) Први запаженији сајбер напади у Србији, за које постоји сумња да их је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *