Србија, масонска држава

Недељник је имао увид у извештај безбедносних служби на 47 страна у којима се до детаља види како масонерија у Србији делује као и било која друга интересна група

Хрвати су због Католичке цркве и папе некако били склоњени од толиког утицаја, док је у Србији због осовине СПЦ, САНУ и династије Карађорђевић утицај масона увек био огроман, од цртања Мештровићевих симбола по свим значајним споменицима Србије, до организовања 27. марта, па до, како кажу нови извештају безбедносних служби у које је Недељник имао увид, “новог налета српске масонерије на српску културу, институције и политику”.

Из Хрватске стижу и оптужбе председника Хрватске Јосиповића и премијера Милановића због посета и подилажења Београду ублажавањем ставова о међусобним ратним тужбама, појавила се на једном од најпосећенијих портала анализа по којој је “Милановић по ‘нацрту енглеске масонерије’ морао отићи у Београд и понизити се”.

У овој анализи је забележено и да је “видљив план масонске власти која се на тлу Србије ужурбано мири и консолидује како би спремно преузела задатке у стратешком планирању и редефинисању силе нове регије унутар простора бивше Југославије”.

У прилог овој тези иде и припрема великог догађаја – одржавања Трилатералне комисије следеће године у Београду, на коју је позван у српски премијер Ивица Дачић, а у чијој организацији учествују водећи масони Србије. У ексклузивном извештају безбедносних служби на 47 страна у којима се до детаља анализира припрема Трилатерале, али и разне нелегалне ствари у које је уплетена српска масонерија, као и комплетан списак српских масона, које је за Недељник потврдило неколико независних извора.

У извештају у који је Недељник имао увид, а који анализира послове приватних фирми за обезбеђење, апострофира се фирма Сецуритас Сервицес, на чијем је челу Небојша Вучинић, припадник Велике регуларне ложе Србије. Ова фирма за обезбеђивање је “везана” за лобистичку компанију Ист-вест бриџ, у којој најистакнутија места држе такође припадници Велике регуларне ложе (иначе признате од “мајке” британске ложе на чијем се челу налази војвода од Кента). Према овом извештају, компанија за обезбеђивање сарађује с великим бројем приватних и државних фирми, а један од модела успостављања веза наводи се управо Регуларна велика ложа Србије. У извештају се наводе и имена људи из политичког живота који не припадају директно масонерији, али јесу у некој вези с њима. Преко супружника, на пример, а који су веза за добијање послова.

Компанија Ист-вест бриџ је интересантна зато што обавља и “функцију” представништва Трилатералне комисије у Србији или “светске владе у сенци”. Србија је уласком у Трилатералну комисију тамо добила три места – Јован Ковачић (бивши новинар и председник Ист-вест бриџа), Дејан Новаковић (државни секретар у министарству за енергетику) и Тахир Хасановић (некадашњи функционер Нове демократије). Сва тројица имају високе позиције у Ист-вест Бриџу и у Регуларној великој ложи Србије.

За следећу јесен се планира одржавање Конференције Трилатерале у Београду. Трилатерала и масонерија, бар у Србији, укрштају се и у тој чињеници да се у великом броју случајева поклапа чланство у српској испостави и припадност масонској ложи.

Тако је Велики мајстор Регуларне велике ложе Србије тренутно Ранко Вујачић (својевремено био и високи функционер у Организацији УН за индустријски развој), који је такође члан Ист-вест Бриџа. А као главни “оперативац” и у српској трилатерали и у Регуларној великој ложи наводи се Тахир Хасановић, који је у управљачком “борду” ИВБ-а и секретар за односе са иностраним ложама у РВЛС.

Чланови Ист вест бриџа су многи утицајни људи из друштвеног живота Србије, али и из иностранства, као што су Горан Свилановић, Марко Благојевић из ЦЕСИД-а, познати генетичар Миодраг Стојковић, бивша министарка Милица Чубрило, ПР стручњак Бора Миљановић, министарка енергетике Зорана Михајловић, књегиња Јелисавета Карађорђевић и други јавности мање познати, али веома утицајни људи у својим професијама.

Поменути послови с агенцијама за обезбеђење су илустрација на који начин масони функционишу као било која друга интересна група. За Тахира Хасановића се, рецимо, у градским кулоарима прича да је такозваним масонским, односно лобистичким везама којима масонство даје пун легитимитет, између осталог, у време ДОС-а у међународним круговима “опрао” Душана Михајловића као некадашњег Милошевићевог сарадника.

Тезу да је Србија масонска држава, Тахир Хасановић – иначе један од ретих нескривених припадника масонерије – потврђује у свом ЦВ-ју на својој званичној интернет страници, где своје лобистичке способности образлаже масонском припадношћу, “што је значајно, јер су политичке елите у Србији сви скривени масони”.

У овој дефиницији политичке елите Србије може да се прочита и дефиниција масонерије у Србији као лобистичке организације којој тајновитост и мистификација учвршћује оданост припадника. Масонерија, која би по природи требало да буде јединствена, као таква нема “конкуренцију”. Једном масон, увек масон, рекло би се. Док у “класичним” лобистичким агенцијама важи правило оданости профиту – идем код оног ко плати више – у масонској ложи “тајна која се не открива” даје гаранцију оданости. Масонска иконографија која подразумева ритуале и ношење регалија, како нам је испричао један припадник друштва, осим традиционалне има и функцију давања значаја припадности тој организацији. По моделу средњовековне аристократије која се облачењем разликовала од обичног света, тако је и за масоне битно да се и том иконографијом и мистиком симболично прикаже да се уласком у ложу човек издиже од просека.

Према једној анегдоти, чувени писац Милорад Павић, који је био шеф ложе, знао је да стави на себе масонске регалије и да се тако трамвајем одвезе на масонски обред. А једном је, кажу, чувени земунски песник Раша Ливада хтео да повезе аутом Павића уз став “какви смо ми масони ако нам се шеф клацка у трамвају”, али је застао, ушао у кафану на једно пиће с ногу, при чему му је паук однео аутомобил.

За многе припаднике друштвеног и јавног живота се зна или претпоставља да су масони. Највише јавности интересантних масона долази из света културе. Према сазнањима Недељника, у “масонским круговима” се у последње време одвија тренд “приближавања напредњацима”. Кандидат напредњака за привременог градоначелника Београда је Милан Божић, одавно “препознат као масон”. Међу масонима, који су наведени у извештају у који смо имали увид, налази се и садашњи министар културе Иван Тасовац. Међу масонима који су познати јавности налазе се глумци Драган Бјелогрлић и Богдан Диклић, Светозар Цветковић, Бранислав Лечић и Горан Шушљик, писац Драган Великић, историчари Чедомир Антић и Слободан Марковић, политичари Милан Марковић, Горан Кнежевић, Милољуб Албијанић, председник војвођанске владе Бојан Пајтић, некадашњи министир Светозар Чиплић и Саша Драгин…

Најпознатији масони су, свакако, глумац Предраг Мики Манојловић и драмски писац Душко Ковачевић. Обојица су последњих месеци давали позитивне изјаве о Александру Вучићу и новим властима.

Мики Манојловић је, додуше, масон по принципу “једном масон – увек масон”. Он је био у групи од око педесетак чланова који су пре неколико година искључени из чланства Регуларне велике ложе Србије. Он је био уз професора Драгора Хибера у сукобу са тадашњим великим мајстором ложе Петром Костићем. Разлог за сукобе је, наводно, био начин прикупљања новчаних средстава за изградњу масонског храма. Негде у исто време, с великим мајстором ложе у сукоб је дошао и бивши функционер ЛДП-а Ненад Прокић. Прокић је по сличној рецептури као са Чедомиром Јовановићем, раскрстио и с великим мајстором масонске ложе. Послао је писмо у којем га је оптужио за самовољу, да заснива доушничку мрежу и да се гнуша страха и ћутања у такозваном слободном братству.

Масона у Регуларној великој ложи Србије има преко хиљаду, док се према проценама у остале четири ложе окупља још око две хиљаде слободних зидара. Око педесет њих је “распоређено” у покрајинској и републичкој извршној власти. Илустрације ради, интересантно је да је по доласку Ивана Тасовца за министра културе, његов “брат” из ложе Игор Јовичић, који је раније био у министарству одбране, ове јесени именован за секретара у министарству.

Према сазнањима Недељника, одређени кругови – окупљени око интелектуалаца националне провинијенције који се могу наћи на листи масона – концентрисали су се и око промовисања идеје “враћања монархије” у Србију. И престолонаследник Александар Карађорђевић је често апострофиран као масон, али је он према сазнањима до којих смо дошли, припадник Малтешког реда, који је нека врста продужене руке масонерије. Члан Крунског кабинета Владан Живуловић, иначе председник Атлантског савеза, члан је ложе Велики оријент Србије, која је под француским утицајем. Масонерија је у протеклих двадесетак година, од обнове рада на просторима бивше Југославије, доживела неколико великих раскола, и то је највећи интерни проблем за њену идеју. Увећавањем броја ложа, појачана је и продукција масона, због чега су, како се често жале званичници масонерије, опали критеријуми за пријем у чланство.

Велико уједињење било је спремано 2008. године, али је пропало јер, како нам каже један масон, Срби не могу да се сложе ни у масонерији. Оно што је мање познато јесте да се велики број масона налази и директно у Цркви, као и да је владика Николај био један од познатијих масона који се због тога залагао чак и за уједињење с Англиканском црквом.

С друге стране, српска академија је увек имала посебну ложу, а како нам каже један од најупућенијих људи у стање српске масонерије, и директан линк с једном од најутицајнијих светских ложа у Швајцарској – Алпина. То је део који је држала Добричина екипа (интелектуалци око Добрице Ћосића), а у Алпини је једну од главних улога имао бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер.

Оно што иде у прилог тези о огромном утицају масонерије у Србији јесте што је Милошевић са службом прво организовао деведесетих и срспке масоне као и све друго у држави, али и каснијем упливу енглеске обавештајне службе која и иначе свуда ради под покровитељством масонерије и слободног зидарства. Они су тада направили чак и две странке – Нову демократију, где су све били масони, и покрет, а касније странку која се звала Г17 плус.

У последње време, пак, под утицајем енглеске и немачке обавештајне службе које имају утицај на најјачу Регуларну ложу Србије, направљен је план за повратак монархије у Србији. Пренос моштију прво кнеза Павла, а касније и краља Петра искоришћен је за ту прилику кад је прво у Србију дошао рођени брат војводе од Кента који води светску масонерију – Мајкл, и у ресторану Дача седео за столом с кнегињом Јелисаветом, престолонаследником Александром, али и председником Србије Томиславом Николићем и његовим саветником Оливером Антићем.

У Дачи је тада био крем српске масонерије, а био је најављен и долазак војводе од Кента који води плаву масонерију. Ту припада две трећине масона, а под његовим братом Марком остала трећина. То је такозвана црвена масонерија позната као Марк Мастер Масон.

Какве су ту везе успостављене са српским властима није познато, тек светски конгрес Трилатерале одједном је заказан за следећу годину у Београду, а као главни говорник наведен српски премијер Ивица Дачић, којег, неко каже, чува Брисел, а неко – масони.

Било како било, у Србији је приметан налет слободних зидара у институције. Милан Божић донедавно је био један од најутицајнијих људи у Телекому. Милан Париводић је такође пре неколико дана ушао у СНС, што неки тумаче наређењем масонима да се приклоне или инфилтрирају у највећу странку у Србији која показује да ће владати неколико година.

Масони су раније имали доста својих чланова у Војводини, у ДС-у, одакле долази и напредњак Горан Кнежевић, снимљен на иницијацији, што је и објављено у једним новинама. Али, сада упориште покушавају да направе на Андрићевом венцу, јер је Тадић, кажу, био алергичан на масоне. Што није случај с Војиславом Коштуницом чији је политички идол Слободан Јовановић један од познатијих масона, а који се дуго година активно бавио и повраћајем двора династији Карађорђевић и прављењем екипе масона у Крунском савету.

Масони имају и своје младе људе које непрестано гурају. Једна од најважнијих узданица био им је Чедомир Антић, али очигледно се до данас није показао као човек који би могао да преузме неку већу улогу у друштву. Масони с друге стране комплетно контролишу културу, Академију наука, СПЦ. Тако да им је само остало да преузму и политику, па да се обистини та хрватска тврдња да је Србија – масонска држава.

 

Недељник