Београд — “Србија ове године пролази фазу “стагфлације”, стагнацију комбиновану са инфлацијом, дакле, високу незапосленост плус високу инфлацију”.
Професорка Економског факултета у Суботици др. Даница Дракулић оцењује да у 2012, поред неповољних кретања, као што су негативне стопе раста, повећања текућег дефицита, раст стопе незапослености, повећање јавног дуга, инфлација наставља да се убрзава, а да је тај тренд нарочито покренут у другом кварталу.
Према Дракулићевој, на пораст инфлације је утицала оштра депресијација динара, као и значајна фискална експанзија у предизборно време, уз изражену велику несигурност везану за формирање нове Владе Србије.
Професорка напомиње да је у јулу стопа инфлације прешла горњу границу коју је циљала Народна банке Србије (НБС), те долази до повећања међугодишње стопе инфлације.
Дракулић је оценила да је инфлација у читавом транзицијском раздобљу, од 2001, уз отклањање ценовних диспаритета, била у константном паду, и кретала се углавном испод 10 одсто.
Према мишљењу Дракулићеве, и поред чврсте монетарне политике и држања инфлације у умереним оквирима, изузев 2004. и 2005. године, инфлација у Србији је на највишем нивоу од свих земаља у региону и у Европској унији (ЕУ).
Дракулић сматра да је поред контролисане инфлације, кључна компонента монетарне политике у Србији девизни курс, за који сматра да је у почетним годинама транзиције успешно стабилизован.
“Међутим, у ситуацији када је домаћа инфлација била много већа него у западним привредама, дошло је до реалне апресијације динара. Нагло је смањена конкурентност домаћих производа на страним тржиштима,” објаснила је професорка.
Тако, по Дракулићевој, у 2007. и 2008. долази до значајног јачања домаће валуте у односу на евро, “што је било штетно и нереално по привреду“.
Даница Дракулић је прецизирала да је тренд раста динара штетио извозу, будући да висок курс динара стимулише увоз, а дестимулише извоз, са опасношћу убрзања инфлације. „Инфлација се повећала због повећаног прилива новца у облику евра и других страних валута. Од краја 2008, почетком кризе, наставља се тренд депресијације динара и вредност домаће валуте је до краја августа ове године реално ослабила према евру за око осам одсто, док је од 2002. до 2012. вредност динара у односу на евро преполовљена, закључила је професорка Дракулић.
Танјуг
