Србија у групи земаља “непотпуне демократије”, нема побољшања

Србија се по нивоу демократичности и даље сврстава у непоптуне демократије и у 2018. години не бележи никаква побољшања у овом пољу, а највећи проблеми остају функционисање Владе и неразвијена политичка култура, показују најновији подаци мерења индекса демократичности Економиста, а преноси портал Демостат.

Индекс демократичности у Србији у 2018. години био је 6,41 од могућих 10, што Србију сврстава у ред делимичних, односно непотпуних демократија, резултати су истраживања стручног тима Економиста објављени почетком ове године. У поређењу са ранијим годинама, од прошле године у Србији нема никаквих побољшања, а то представља пад у односу на резултате из 2014. и 2015. године, када је овај индекс био највиши од када се бележи и износио је 6,71 за Србију.

Овогодишњи подаци индекса демократичности стављају нас на 63. место од укупно 167 држава у свету у којима је Економист вршио анализу. Према индексу демократичности, земље се деле у четири групе са две подгрупе а то су, ауторитарно друштво, “хибридни режим” односно нелиберална демократија, непотпуна демократија и потпуна демократија.

Србија се годинама уназад налази у трећој категорији – непотпуна демократија и њеној подгрупи са мањим индексом демократичности – од 6 до 7.

Термин непотпуна демократија означава нације где је изборни процес оцењен као фер и слободан и основне слободе се начелно поштују, али изражени су проблеми као што је кршење медијских слобода и слично. Земље које спадају у ову групу имају значајне проблеме у другим аспектима демократског уређења, што подразумева недовољно развијену политичку културу, низак ниво учешћа грађана у политичким процесима и проблеме у функционисању власти и администрације.

Индекс је заснован на 60 индикатора груписаних у пет различитих категорија које мере демократичност изборног процеса и плурализам, функционисање Владе и државног апарата, ниво политичке партиципације, политичке културе и грађанске слободе са поштовањем људских права.

Kако је наведено, оцене Србије у овим категоријама прилично варирају од високе оцене за демократски изборни процес и плурализам где је дат индекс од 8.25, знатно лошије оцене су за функционисање Владе и државног апарата где је индекс 5.36.

Политичка партиципација, односно учешће грађана у демократским и политичким процесима, што подразумева доношење политичких одлука које непосредно утичу на живот грађана је такође са нижом оценом од 6.11, док је најлошије оцењен ниво политичке културе – однос између политичких актера, њихово међусобно поштовање, али и знање грађана о сопственим политичким правима и обавезама. За ту ставку Србија је добила оцену 5.00 од укупно 10.

Нешто бољи резултати у Србији измерени су за последњу групу индикатора који се односе на грађанске слободе и гарантовање људских права и слобода, где смо добили оцену 7.35, преноси Демостат.

Низак ниво политичке културе од земаља у окружењу бележи се још и у Албанији, Црној Гори и Македонији, најгора ситуација је у Босни и Херцеговини, а и укупне оцене демократичности у овим државама су знатно лошије па се сврставају у “хибридне режиме”.

У категорију потпуних демократија спадају државе које и по бројним другим критеријумима важе за најуређеније – прва је Норвешка, а редом је прате Исланд, Шведска, Нови Зеланд, Данска, Ирска, Kанада, Финска, Аустралија, Швајцарска, Холандија, Луксембург, Немачка, Велика Британија, Уругвај, Аустрија, Маурицијус, Малта, Шпанија и Kостарика.

Бета